Policijski glasnik

СТРАНА 425!

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 44

и која услед тога готово свуда у свету показују извесне једноликости. Путник треба већ на железничкој станици да рачуна с приоуством крадикеса. У железничким возовима врше лопови често крађе. нарочито према путницима, који за време вожње заспе или задремају. У случају потребе железнички лопови употребљују и наркотична средства, да би своје жртве успавали, а по каткад не устручавају се ни од употребе насилних средстава. Један случај ове врсте био је пред судом у Дуисбургу 23. ов. м. У последњо време дешавале су се често знатне покрађе на лађама, које саобрађају између Енглеске и Континента, за које се вели да их је извршивала једна лоповска дружина, која је, преоблачећи се у разна одела, са покра^еним лицима путовала. Разбојнички и лоповски напади управљени су како према особи путника, тако и према колима за пртљаг, у која се лопови увлаче, да би их опљачкали. У Белгији су се ире две године наоружанн разбојници попели у кола за пртљаг једног брзог воза, и то на једном месту. на коме је воз морао полагано ићи, и оп .Ђачкали их. У јужним земљама и на Оријепту ова се кажљива дела чешће догађају, док су у Немачкој готово непозната. Ипак наш казнени законик спомиње у § § 243. тач. 4., 250. тач. 3. само ове ређе, помоћу употребе силе извршене деликте, док о мод 'рним железничким лоповима нема помена.. Најраспрострањенији специјалитет лопова, који путује, јесте лопов по хотелима, чију делатност ванредно олакшава безбрижност већине хотелских посетилаца. Професионални лопов по хотелима принципијелно не врши крађе у хотелу, у коме станује, за време свога бављења у њему. Ту он само тачно студира локале, навикб хотелског персонала и т. д., да би се доцније користио црибављеним знањем ради својих злочиначких смерова, када би оперисао у томе хотелу. Он улази у поједине собе или у улози хотелске послуге: као служитељ, Фризер и томе слично, или као гост, који тражи у хотелу неког свог познаника. На^е ли да у соби нема никога, он онда покупи у њој све предмете од вредности, при чему му често без икакве муке падне у руке врло богатапљачка. НајраФиниранији представници ове злсчиначке категорије увлаче се ноћу, обучени у црно трико-одело, у хотелске собе, у којима гости спавају, и вршекраће. Проналазач овога трика је Рус Грегор Исаков, који се појављивао у готово свима културним земљама. 5. Интернационално организовани злочинци. Најмодернији тип интернационалнога криминалитета појављују се у интернационално организованом вршењу злочиистава. Под овим ваља разумети таку Форму извршења, код које учинилац врши своја недозвољена дела на једном сталном месту пребивања, из којега разапиње мреже по свима земљама. Интернационалпи односи појављују се овде највидљивије Општа опасност лежи овде не само у великој местној раснрострањености, већ поглавито у различности места становања

учиниочевоги његових жртава, услед чега је гоњење злочинца особито отежано. Ово пак долази с једне стране отуда, што постоје одступања материјалног права. Најчувенији познаваоци интернационалног казненог права ј зш нису дошли до поузданих закључака о томе, које се место има узети за место извршења дела, меродавно за право, које се има применити, а у случају кад су учинилац дела и новрећени одвојени простором. Опгите познати школски пример за спорно питање јесте: које се казнено право има применити, кад неко са граничног места једне државе опали метак на неко лице у другој држави и новреди га или убије. Међу тим у пракси најновијега времена очекују региење много заплетенији кривични случајеви. У Берлину је пре извесног времена био ухапшен један Рус, настањен у Лондону, у моменту кад је хтео продати хартије од вредиости, које су биле у Паризу украђене и њему у Лондону предате. Ја наводим овај пример само као илустрацију интернаципналних заплета, који данас услед једног јединог злочина постају, а преко ванредно тешких правних питања: који би се закон у овом случају имао применити и којега је места суд надлежан за пресуђење овога дела, прелазим, пошто не долазе непосредно у обим овога предавања. На сваки начин наилазимо при Формално - правном посматрању тока истраживања кажњивих дела и посматрању могућности гоњења учинилаца на казнено - процесуалне и административно - техничке препреке, које ни најмање не изостају иза заплетености материјилнога правнога питања. Модерни предсгавници хроничнога криминалитета потпуно су разумели ове тешкоће, које казненоме правосуђу стоје на путу, и они су се њима тако сјајно користовали, да је интернационално организовано вршење злочинстава могло постати напредна индустрија, ради чијег описа молим Вас да ми још за крагко време поклоните Башу нажњу. Највеће интересовање међу интернационално организованим злочинствима изазива политичко злочииство. Не може се порицати да постоје интернационално организоване политичке странке. Решење пигања: које се тежње ових политичких странака имају сматрати као злочнначке, тако је нараздвојно везано са расирављањем политичких гледишта, да оно мора изостати из нашег чнсто научног посматрања. Нека буде довољно констатовање, да је цео културни свет један чигав низ анархистичких убистава у најмању руку сматрао за ироста злочинства, и да су ова злочинства свуда изазвала живо осећање и потребу, да им се стане на пут интернационалном правном помоћу. (свршиће се) Др. Драг. А.

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

Здочин извршен у сну или сановном бунилу. — Познато Је, да се утисци из спољашњег света донекле и у сну прн-

мају и у души прераћују. По себи се ргзуме да не долазетако јасно у свест као на јави, а и прерада њихова у свести није тако одреНена, тачна и правилна, као што је за време, док смо будни. С тога су и радње, које потичу од тих утисака, и њихове прераде удуши махом бесвесне или полусвесне и не одговарају ономе, што би човек у таким приликама учинио, да је потпуно владао својом свгшћу и вољом. Разуме се дакле, да за такве радње, ако би оне биле кривичне природе, учинилац махом не би одговарао. Случајеви да човек у сну или сановном бунилу изврши које кривично дело, нису тако ротки. Изузимајући оне, који се учине у потпуно несвесном стању — као што би н. пр. био случај, ако би мајка у најдубљем сну случајно тежином свога тела притисла и удавила своје новорођенче украј себе — навешћемо неколико злочина, која су у т. з. сановном бунилу и са неком мером осећаја и спести извршена. 1. Два друга имају заједничку собу. Један је већ у дубоком сну, а други се враћа весео из друштва кући, и хита да легне. У хитн.и не нали свећу, а у оном мраку преврне столицу украј постел.е сзога друга. Друг му баш у тај мах снева о лоповима, па осетив тресак и штропот од столице, која је пала, помисли да неко на њега пуца, дохвати свој револвер и опали неколико метака око себе. Једним од тих метака погоди свога пријатеља. 2. Неком Бернару Шидмајдцигу (Вегпагс! ВећМтаМгЈд-) дође на сан нека авет — сва у бело обучена. — У страху од ње пробуди се; види своју жену у кошуљи; помисли у оном мраку и бунилу да је она та авет; дохвати секиру и убије је. 3. У једном осамљеном ловачком замку спремао се спахија да сутра дан зором лови, и наредио је својој послузи, да га што раније пробуди. Ноћ беше немирна, а пред зору баш бурна : дувала је страшна олујина и снажно је тресла вранима и ирозорима — тако, да је то спахија чак и кроз дубок сан морао осетити. Чујући топот и лупу на вратима учини му се у сну, да зликовци обијају врата и да већ у собу иродиру, У томе страху ђипи, дохвати своју ловачку пушку и опали према вратима на која је истог тренутка момак улазио, да га пробуди. 4. Неки млад човек имао је врло често страшне снове — нарочито при месечини. Једне ноћи снева и опет неке страхоте и опасности, а у тај мах чује, где врата шкрипе. Тумачећи то као насртање оне опаоности на њега, устане, дохвати двоцевку и убије — свога оца. 5. Један човек снева да се очајно с вуком бори. Већ да вуку подлегне, кад .се сети, да има нож украј себе. Дохв.чти га, и ојури га до корица у прса — своме пријатељу, који је до њега лежао и мирио спавао. 0. Тајлор (Тау1ог) наводи овај чудновати ~)лучај те врсте. Нека скитница имала јегптилет у штапу. Путујући једном, легне онако уморан украЈ пута, те у брзо и заспи. У том наи^е други неки путник, пр.иђе му и дрмне га да га пробуди. Скитница се доиста и пробуди, али у оном