Policijski glasnik

СТРАНА 460

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАС11ИК

I. у ,Казнени законик треба да изрече оиште иравило, да је судија овлаш/Ген да иримени новчану казну као узгредну за кривична дела, извршена из користољубља. Сем тога, законодавац можс у саециЈалном делу законика и друга кривична дела, која нису извршена из користољубља, угрозити новчаном казном као узгредном. Максимум и минимум новчане казне треба да буде одређен у оаште. II. §, 1. Новчана казна треба у иресуди да буде одређена сразмерно имовини осуђеног. У томе циљу судија треба, у току иостуика, да утврди материјално стање оитуженог. Ако осуђени нема имовине , то се у иресуди мора означити да се новчана казна не може наалатити. Има се ^зети, да се новчана казна не може наилатити онда, кад би се наалатом окрњило осуђеном оно што му је аотребно за живот. §. 2. Извршно) власти треба дати араво да доиусти исалату новчане казне у иочесним отилатама или да осуђени исту одраОи радеИи какив јаван иосао. Осуђени се може иротиву одлуке извргине власти жалити вишој надлежној власти. §. 3. Осуђеноме, који је тачно и на време илатио три четвртине казне или је свршио три четвртине иосла који му ]е иресудом дат у израду , а за то време није био осуђен за које ново кривично дело, оиростиће се остатак неилаИене новчане казне. §. 4. У случају да осуђени није у стању ,да алати новчану казну, требало би избегавати њено иреобраћање у затвор, веп би на. место ње требало ирименити ко]е друго средство а нарочито иринудан рад без затварања. §. 5. Новчана казна се не може наилатити од наследника умрлог осуђеног. §. 6. Никад се не може установити солидарност у илаИању новчане казн« к . Друго иитање: Која су битна обележја или карактерни знаци кривичног дела иреваре? Уношење овога питања у ирограм конгреоа, Међународна Комисија образложава тиме, да све многобројније злоупотребе, које угрожавају економскн живот и саобраћај, као год и заштита трговинских интереса и других грана економије, захтевају од криминалиста да темељно проуче питања која стоје у вези са спречавањем тих злоупотреба. У првом реду овде долази деФиниција преваре, која је у законицима многих држава врло различито постављена. У многим од тих законика, вели Међупародна Комисија, као што је н. пр. случај у угарском казненом законику, превара је тако дефинисана, да је судији често немогуће, да оптужи и казни случајеве који се несумњиво имају узети као превара, чак случајеве који оштећеног са свим економски упропасте, само с тога, што се они по деФиницији, коју је законик тачно поставио, не могу подвести под појам преваре. Међународна Комисија, као што ое из наведеног види, обраћа нарочиту пажњу

на то, да се казнени законици у многоме разликују односно битних обележја кривичног дела преваре. Циљје овоме питању, да те разлике у деФиницији нестане и да се она прошири и обухвати све теже случајеве, који по неким законицима нису кажњиви као превара. Несумњиво је, да је ово опажање тачно. Ако се само баци један поглед на разне законике, одмах ће се видети разноликост у деФинисању преваре. Да би нам ово питање било прегледније, иавешћемо одредбе неколико закоиика које говоре о превари. (наотакиће се) Д-р Бож. В МарковиЂ. 0 ПАТРОНАЖУ 0СЛ0Б0ЂЕНИКА (НАСТАВАК) 4) Најзад су устали противу патронажа присталице и партизани ћелијског система у казненим заводима, нарочито његов највећи иоборник, белгијски криминалист Стевенс, директор бриселског казненог завода, чија је, скорашња, педесетогодишњица научног рада на науци о казненим заводима имала интернационални карактер, и на тој прослави била заступљена и Србија преко г. Гиге Гершића. Они тврде, да патронаж ослобођених осуђеника, установљавајући за њих азиле, прибежишта, склоништа и радионице, компромитује дејство и утицај морализаторскога режима у казненим заводима. Док се осуђеник у казненим заводима издваја у ћелију да би се спасао тесног саобраћаја са злочинцима који су огрезли у зло, патронаж ослобођеника, подижући прибежишта и радионице, сгвара могућност да се они на првом кораку у слобод н живот зближе, и тај начин компромитује поправљиво дејство ћелије.') Све ове замерке и приговори, на први поглед умесни и оправдани, у току времена обеснажени су, и патронаж ослобођених ооуђеника, сме да се каже већ, триумфује пад злочином. На приговоре прве категорије поборници и присталице патронажа ослобођених осуђеника одговорили су овако: Без сумње је, да поштена сиромаштина треба да буде претпостављена, али, кад будемо њу утегнили, помогли, зар ми не можемо и не смемо мислити па оне, који нису у себи имали довољно снаге да се одупру кушањима зла, који су погрешили/ Дивимо се чврстој врлини, али будимо благи и знајмо праштати онима који су пали !... Жил Симон је врло лепо добацио на једном криминалисгичком конгресу противницима патронажа: »О лепа речи, најчовечнија речи, речи тако често понављана и тако рђаво схваћена, речи праведна:« Ко је без греха нека се први баци каменом"... Највећа је од недаћа —насгављају присталице патронажа — она, која води у злочин!.. Милосрђа треба имати за оне који се кају: историја блуд-

') Кеуие рбпНеп&иге, 1900.

нога сина је вечита!.. Зашто не покушати подићи човека, који је пао ? ХуМаности правда то препоручују, а Онај који свима прашта ло налаже ?!.. Али ако глас срца, заборава, доброте, милосрђа не буде имао ехо, онда чујте очајан захтев друштвеног интересаи јавне безбедности!". Што се тиче приговора заснованих на теоријама криминалне антропологије, они нису директно пи обеснаживани. Присталице патронажа ослобођених осуђеника дискредитовали су те замерке многобројним контрадикцијама у ангрополошкој науци и признањима твораца антрополошке школе, да у антропологији има врло много неизвесности. Та је дискусија била врло интересантна и хтела је, што нам је немогуће да јој у овим чланцима дамо места... На песимистичке предмете треће ка•гегорије противника патропажа ослобођених осуђеника, његови поборници рекли су ово : Није истина да у затворпма има само покварених људи. Поред оних, који су огрезли у неваљалство, има много слабих, наиупггепих, остављених. необразованих, има их који су резултат невоље или случаја. Они се могу да поправе.. , 8 ) У души ништа не умире и ако може све да се успава: само је реч о томе да се то пробуди 9 ) Што се тиче искуства, на које су се позвали ти противници патронажа, оно је несумњиво проблематичие природе. Статистички подаци показали су, да међ онима, који су допали затвора, доста их је, који су се поправили... Најозбиљнији су ириговори четврте категорије, замерке поборника ћелијскога система у казненим заводима, и ма како да се присгалице патронажа труде да их начине илузорним, ипак има иечег основаног и тачног у тим замеркама. Пре свега живот у азилама није пишта друго него реконституција онога заразног живота у некадашњим казаматима са системом заједничког издржавања казне, и изгледа дајеврло оправдано лишење представника ћелијског система у казненим заводима, кад кажу, да ће живот у азилима врло брзо да компромптује утицај ћелије... Одбрана поборника патронажа, да томе страху нема места, јер се патронирају само они ослобођени осуђеници, за које се сме да каже, да су решени на поштен живот, и накојима с.е осећаутицај морализаторског режима, слаба је. У осталом патронаж нема то средс гво за остварење свога циља. Ака су азили и радио • нице са неком врсгом пансиона у њима компрометантне за утицај ћелије, не морају се подизати: У Холандији је патронаж део најсјајније резултате, и ако тамошња друштва за патропаж ослобођених осуђеника не служе се средством колективнога патронирања.. , 10 ) Најзад присталице натронажа ослобођених ооуђеника могу да даду један јак одговор у један мах свима његовим про8 ) сотр1 сГНаивопуШе: 8ос1а1Ј8те е1 оћапЦ 9 ) Мах1те с!е Сатр: Г/оеиуге с1ез Пћегеа. Кеуие (1е8 (1еих топДез. 1887. 10 ) Кеуи регп1бп11аи'б. 1898.