Policijski glasnik

№0Ј 49

ПОЛНЦШСКИ ГЛАСШ1К

СТРАНА 461

тивницима: они могу да наведу за доказ да је патронаж потребно и моћно средство у борби против криминалитета, несумшиво тачне податке, из којих се види задовољавајући, врло задовољавајући резултат. Курозитета ради напомињем, да међу онима, који у Француској носе орден Легије Части има троЈица, који су били патронирани!.. Осем тога, они могу исто време да додаду, да несумњиво служи за доказ корисности патронажа и тај Факат, што у Европи нема. државе у којој нема те установе — на Балкану је само Грчка која га има и то од скора — у Америци исто тако, и што је он на криминалистичким конгресима увек најживље препоручиван. Ре^иће се, можда, па што криминалигет расте ? Пре свега на растење криминалитета утичу многи узроци а изме!)у осталих: недовољна образованост, потцењена религија, дезорганизација породице, немогућност многих родитеља да морално однегују своју децу, рђаво друштво, проституција, алкохолизам. 12 ) Борити се противу свију тих узрока очекиваги да их патронаж уништи, немогуће је. То није дужност патронажа: то је дужност нас свију, целога друштва. И тачно је тврђење оних, који мисле, да ће криминалитет бити смањен, да Ке добро триумфовати над злочином теконога дана, кад у борбу противу криминалитета буду ушли поред правника и криминалиста сви поштени људи, који имају добро срце и племениту душу... И још нешто. Што криминалитет расте. то је и за то, што се из дана у дан злочин све ревносније проналази и гони. Најзад да патронаж има дејства. да има резуитата, номенућу Француску, у којој је патронаж ослобођених осуђеника готово са свим нова ствар. Тако према статистичким, званичним, подацима,било је повратника : у 1860. години 2б 0 /° ; у 1865. г. 32'8 (1 /°; у 187Г> години 38 0 /°; у 1875. г. 43 0 /°: у '|8У0. г. 46-8 0 /°; у 1л91. г. 45-2 0 ј° у 1892. г. 45-7 0 |°; у 1893. г. 45-4 0 ј°; у 1894. год. 45-2 0 ј°; у 1895. г. 44-3 0 |°.. . 13 ) Ако се на ове податке баци један поглед, види се, да је поврат, који је од 1860. год. онаао силно и пагло растао, почео да опада од 189(1. г. када. је у Француској патронаж ослобођених осуђеника стекао грађанско право ... Било би згодно да на овоме месту прећем на историјски развитак патронажа ослобођених осуђеника у други.м земљама — ван Француске — али ми се чини, да томе не би било места у једном чланку који има за циљ да читаоцима „Полицијскога Гласника« да у кратким потезима идеју о патронажу, о институцији, која је код нас сасвим непозната. Напоменућ) само, да је патронаж свуда распрострањен, увек препоручен и да се разликује: патронаж малолетних ослобођеника, патронаж одраслих ослобођеника, и патронаж ослобођених осуђеница...

и ) Вг. АЊег1 Соп1ап1: 1<е8 8ос1646з Је раЈгопа§е. Тћбзе роиг 1е (1ос1ога1. 12 ) Јо1у: 11|а 1и11е соп1ге 1е спте. |Ј ) Ог. АЊег(, Соп(ап(: 1еа 80С1б(б8 Ле ра(гопа§е. Тћезе роиг 1е <1ос(ога(.

* * * Идеји патроиажа ослобођених осуђеника требао је ауторитет, да би могла што пре да рачуна на остварење. И њени поборници, организатори међународног криминалис.тичког конгреса у Штокхолму. поставили су је, између осталога на дневни ред. Налазим да је од интереса упознати читаоце „Нолицијског Глаоника" о томе, како .је патронаж на томе конгресу прошао, па ћу у кратко и брзо то да учиним. 14 ) Иитање је на томе конгресу овако постављено: Треба ли организовати патронаж пунољетних ослобођених осуђеника? Треба ли да буде нарочити патронаж за људе а нарочито за жене ? Да ли треба држава да субвенционира патронаж?... Сви говорници на томе конгресу сложили су се у потреби и користп патронажа: говорено је с гледишта нравде, човечности, јавне помоћи, друштвене дужности и н.еговога интереса, и најзад са гледиш га вере. И тада је изј.ављено: да је једна јака организација патронажа неопходна допуна истински реФорматорског режима. (свргаиће <-,е)

КРЖМИНАЛНА ПСИХОЛОГИЈА

(наста В ак) Дуго време пли досада од дугог времена такође је једна важна Форма психичких агенаса. Нико не може р^ћи шта је дуго време и сваки опет зна шта је, осетио га је; нико не тврди, да је дуго време порок и опет зна се, а и утврђено је као несумњиво да многа зла и рђава дела имају свој извор и постанак у дугом времепу. То није исто што и доколица; неко може бити беспослеп пли докои, али ипак за то не мора осећати досаду и дуго време ; а неко може и при најтежем раду осећати досаду и дуго време. У преносном значењу ми говоримо о досадном пределу, досадном друштву, досадном предавзњу и увек мислимо на расположење у које долазимо услед друштва, предела, предзвања. Субјективни моменат је меродаван, јер неки предео може неком веома досадан изгледати, док, пак његовом становнику или каквом ботаничару, геологу или каквом другом научњаку може изгледати веома интересантан. Једна збирка, библиотека или предавање може неком бити веома досадиа, другом пак врло забавна и пријатна. Дуго време, дооада, јавља се најчешће код девојака и младих жена и код неразвијених људи тако звапих женских природа или женкароша. То је оно чудновато сањалачко, пријатно или непријатно осећање са жудњом за нечим неодређеним, а на сексуалном базису. Тај базис не да се математички тачно доказати; али искуство доказује да се то осећање и расположење боље рећи душевно стање јавља у добу потпуне полне енергије. Наравно, рад има свој васпитни и

и ) Податке сам узео из: »Вмепсе р6ш(еп(1а1ге аи еоп^гбз <1е 8(оско1ш* од славиих француских криминалиста Фернанда Депора и Леона ЛеФебира.

морални утицај на ово расположење; али је често пута потајна моћ слатке досадноети и.чи дугог времена јача, него сила и дејство рада и морала. И, кад је већ ту, кмд се јави, иикада добра не твори, јер у њеној сенци сазрева лагано забрањени плод. Нико неће тврдитк да је дуго време узрок недозвољеним односима, завођењу и браколомству; а сви пороци, почевши од нростог кокетовања па до убистр.а мужа, јеоу доказ за кримималисту да је жена била незадовољна оним што је имала и да је тежила иечему другом. А од жеље до чежње, и од чежње до дела раотојање није велико. Запитамо ли само какву покајницу грешницу: кад јој је дошла мисао да греши, одговориће нам да је то дошло у часовима досаде и дуга времена, када јој се рађаху у глави грешне мисли, а још грешнији плаиови сазреваху. Скривени сексуалитет лежи и у сујети, више, него што ми то обично замишљамо. Овде је реч о женској сујети, која у основи има секоуалну подлогу. Бо^ге је у свом делу »Микрокозмус« ово рекао : »Све што скреће пажњу иа њену лнчност, а да јој не шкоди, све то узима жена као средОТВО И КОрИОТИ Се ЊИЛ1 инотипктивно у сексуалној борби." У овој речи »средство у сексуалној борби к има много истине. За криминалисту није значајан сам Факат да је жена сујетна; то је позната ствар; али је важан начин, на који она своју сујету испољава; важНе су последице њене сујете, као и положај њен према другим однооима. ,,Ко хоће код жена да има успеха, вели г-ђа <1е Шеих, тај мора њихово самољубље да стави у покрет". „Слабост женина је у срцу и сујети њеној" говори 8аш1; Ргозреге. Та је а;енина особина тако јака у жени да је лако може занеги. Ако криминалиста иследник не уме по том уиуству да поотупа, неће се лако помоћи; а ако зна и уме, то онда он има у својим рукама оружје, којим може много пос-тпћи. Узмимо овакав случај: нека жена би хтела пред судијом да заштити свога љубазника; успе ли с.удија изношењем истинитих чињеница њену сујету да позледи и тиме је увери да ју је штићени љубазиик одао — то га она одмах толико терети и па њ товари. да би га, кад би јој било у могућнооти, просто уииштила, наравио, не водећи ни најмање рачуна о томе, да ли би то било ираво али не. Она је изгубила љубазника и за то ни иошто не треба пи друга да га има. Ботћгово наглашава следеће: »Сујета женина нарочито се наглашава и испољава тиме, што је најважније у животу жене борба за други пол". Ту тврдњу он доказује чигавим низом примера и историских Факата. Грос наводи пример за сујету циганки: циганке, чим дограбе украдену ствар, одмах је облаче; њихови мужеви још се налазе у кући где краду и избацују крадене стварп напоље, које циганке дограбе и одмах навлаче и пробају. Најважније им је да их мужеви виде какве изгледају у новој одећи, не водећи рачуна о томе, да ће тако одмах и лако биги ухваћене. Са гледишта полних односа интересангна је стара девојка. уседелица. Она је другачпја од осталих жена и захтсва да