Policijski glasnik

БРОЈ 51 и 52

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРНАА 483

Чл. 38 в Уредбе о касапницама Суд општнне тополско својим зваи.ичним актом од 17. јануара тск. год. Бр. 97., доставио је начелннку среза јасеничког, да се на атару општине божурачке, а уз сам атар општине тополске, у гају и шуми под „ОпЈ.енцем", палази касапница, коју је божурачка општина издала под закуп извесном Д.. М.. из друге, суседне општине, па је молио, да се рад у овој касапници забрани како у интересу прихода општине тополске, тако и у интересу здравља и имовпе безбедности околних становника, пошто се заклана стока не прегледа, а „ностоји и јака сумња о правном прибављању исте." Поштоје извршила потребан полицијски увиђај, и истим констатовала: а) да се меото на комеје номенута касаиница, налази ван села., у пољском атару општнне бужурачке и да је удаљепа од атара општине тополске свега 3 корака; б) да се стока коље на самом месту <да' је изграда за касапницу (у виду колебе) иа.: чега се са позитивношћу може закључити да се она не прегледа пре клања, и в) да,, у близини касапнице нема никаквих кућа и зграда — села, — среска власт решењем својим од 3 марта тек. год. Бр. 5080. забранила је општини божурачкој дање држање и издавање под закуп речене касапниде. \ р џ ■■ 1: . ■ ■ ; . ■ ,■ и,; Ово решење среске власти ■ имало је ослонца у глави ХИ казпеиог закопика. Г ' ... . ' ЧI ' ' По жалбама заступника оппЈтпне боЛ1у |)ачке, и начелство округа крагујевачког и Миниотар унутрашп.пх делд одо6]ЈИЛИ су решење среске власти, али је Државни Савег при.медбама својнм од 18 п|)ошлог м-ца Бр. 8310. понпштио јо решење Миннстрово са ових разлрга: »По тач. 38. иод а., измена н"допуна од 24 априла 1868 год. (збор XXI стр. 15.) Уредбе о касапницама, општинскп суд при даваљу каоапница под закуп одређује место за прода}у меса, које нађе да је у обиму села најудобније. Сем тога, по чл. 95 тач. 1—2—5—6 и 7 зак. о општипама, општпнски суд као полицијска власт у атару општине, над којим се његова власт по чл. 5. простире, стара се о чистоти у месту и околини, о јавпој безбеднооти лица и имања, о одржању здравља л>уди и стоке. даље контролише промет хране и других предмета који су од утнцаја на људско здравље, и води надзор над мерама, касапницама, механама, каФанама и т. д. и по чл. 94 под б. поменутог закопа и његових измена и допуна од 3 доцембра 1904 год. изриче казне за иступна дела из части III. кривпч. закона. Као што се види из записпика полицпјског увиђаја Бр. 5079. опш гпна је божурачка на основу прописа уредбе о касапницама дала под закуп касапппцу, и одредила месго у своме атару, па тромеђи измс!)У ње, општипе тополске и жабарске. Ово јој среска власт није могла ;3абранити само са нрстпоставке, да она ие може по глави XIЛ. водити надзор пад

касаиницама, и вршити санитетске мере. Ако би то и ностојало, среска власт као надзорна по чл. 142 — 143 и 146 закона о општинама, има права да општинску власг опомиње и упућује на тачпо вршење законских прописл, опшгинске оргапе да кажњава, и да у смислу чл. 148 и 149 поменутог закона тражи да се уклоне са поЛожаја, али ни у комс случају није законом овлашћена да забрањује касапнице на месту гдо је општински суд одредио и где она постоји, као што се у жалби представља од пре 40 година, те тиме општину лишава једпог дохотка. Не може опстатн ни разлог у Министровом решењу, да се касапнице по уредби касапској могу држати само у селу, јер под изразом у Уредби „у обиму села" има се разумети атар на који се по чл. 5. зак. о општинама власт опш гинска простире. Овако ое има разумети у толико пре, што се клањо стоко врши ван места (вароши пли села) из санитетскцх разлога." ■ Ко'ри.стећи се праиом које му даје чл. 20'--савета»®г пдаоловимка, г. Министар јс н.а продше саветеље примедбе дао ове иротивразло1 е : ■ »1. Општина божурачка огворила је касапиицу изваи срд,а, на с. мој гран.ици свога .атара, а до саме варошице и села Тоаоле, искл.учпво у циљу слекулације свога арендатора јј своје, а на очиту штету онштине тополске, која се противу таквог поступка жалнла. 2. По тач. За под в. измена и допуна од 24 априла 1868. ,год. (збор. XXI, сгр. 15) уредбе о карапницама, касапницс за продају меса могу поцтојати у „вбиму седа," а не „у обиму ,агара.« Из самих речи „ обим ссла ® впди с,е, да законодавац није мислио на ,цео ат.ар сеоски, што би у осталом било и неприродно да се кланице, које се отварају ради потребе села, удаљују од истог на саму границу атара. 3. Илузорно је право и дужност општине бужурачке по чл. 95 тач. 1, 2, 5, 6 и 7, и чл. 94 тач, 4. под б. закона о општинама, кад се зна: да нити часници општински могу контролисати ову касапницу, удаљену од села, на самој граници атара, нити ово село може само због те касапнице држати и плаћати нарочите контролоре ради надзора о испуњавању санитетско-полипијских прописа; нпти пак због тога може .среска власт контролисати општинску у вршењу њепих дужности, пошто би зато морала иматп нарочите органе, који б.и стално седели на „ Опленцу." 4. Надзорна је власт имала права и дужносг, да касапницу на тако удаљеном месту, на граници атара, забрани како с обзиром на интересе општине тополске. тако и по распису од 4 јула 1891 год. С№ 4641; ПЈ\» 9605.') који има ослонца у >ј§ 12 и 43 закона о заштити од сточних

') Раописом овим, који је издат на основу § 27 уст.ројсхва дентрално државне управе и чл. 1 и 33 закопа о уређењу саиитетске струке п чувању народног здравља, прописује со у главноме ово : а) Оштинске влаоти могу допуштати у својим атарима отварање јесењих кланица ча топљење лоја,

зараза у опште и о мерама за угушивање тих зараза, у ком закону имају оолопца и правила за преглед стоке и меса од 7 новембра 1883 год. Сј \« 696; додатак овим правилима од 4 априла 1883 годино С№ 2008 и расппс од 11 јануара 1888 године СБр. 208. 2 ) 5. Ако Савет остане при своме посматрању, онда Ке т,о бити врло штетан преседан, јер би сви прописи у интересу здравља и народа и јавне сигурности бпли илузории, пошто ће се у оваквим касапницама, удаљеним од падзо.ра надлежне месне власти, моћи клати не само болесна и угинула, већ и нрадена стока, поводом чега је нарочито и издат поменути распис С№ 4641. Државни Савет ниј-о усвојио ове противразлоге Министра, већ је остао при своме рлнијем пое.матрању да су сва т[>и решо№а : п среске власти н окружиог начелства и Министрово ■неара.вилна.. Исписујући ову одлуку Државног Савета, ми не можемо да пропусгимо а да не нагласимо, да она не одговара духу закона, и да је с тога у овом елучају, бар по нашем мишљењу, Министар бн.» у праву. Поред -санитетскпх разлога, о којима се несумњив-о морало водити ви[ле рачупа. мн мислимо да је у ово.м случају Државпи Савет погрешио и с гога, што је израз „г/ обиму сел а« идентиФиковао са изразом „у атару седа, к а ово двоје никако није и не може биги једно исто. О овој ствари радо бпсмо чули и друга мишљења.

Извршнз одлуке Министарске, у питањима, где је неком приватном или правном лицу, признато или оспорено неко право, не могу бнти преиначаване и ништене од дотичног Министра, веЂ само у луту жалбе, од надлежног тела или лица, Државном Савету, који је, по чл. 144. Устава и чл. 5. закона о уређењу Државног Савета, надлежан за расматрање и оцену Министарских решења. А. Н., учптељ, по молби својој стављоп је у стан.е нокоја. на основу чл. 62. закона о народннм школама, одлуком Министра просвете и црквених послова од 27. септембра 1903. годино ПБр. 13339., н пенсија му је одређена одлуком Минисгровом од 18. октобра 1903. године ПБр. 15738. у 1345 - 70 динара годишње с тим, да му ,се иста издаје од 1. октобра 1903. године. Иоводом интерпелације у Народној Скупштини о пепзиовисању А. II., Мииистар је, по рас.мотрењу акта, нашао, да је он пенсионован 27. септемб))а 1903. године, дакло, после рока, у коме је, према

али само на опим местима, која би претходно била прегледана и оглашена као удесна од сране комисије; б) О сваком оваквом доиуштењу општинска власт дужна је известити, у року од 3 дана, надзорну државну власт, која ће опет са лекаром испитати: да ли дато допуштоње одговара игијеиским обзирима и § 368 казпеног закоаа, и в) На овим кланицама мора се тачно вршити преглед стоке и меса по иравилима која о томе поетоје. 2 ) Санитетски збориик, књига II, св. 3-ћа стр. 185 — 190.