Policijski glasnik

СТРАНА 482

ПОЈШЦШСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 50 и 52

ног саобраћаја и технике, према данашНве.м кривичпом законодавству, и каквим. средствима расподажу наше власти за њихово сузбијање? Да ли су ова средцтва довољна ? На ова сг питан.а без икаквог околшпеша мора негативно одговорити. Даиашње кривично законодавство датира се, махом, из времена, када ве1 )Ина међународних злочина данашњег облика ицсу ни постојали. Многе и многе одредбе данашњег казненог законодавства и несувремене су и недовољне да спрече нагли развитак међународног злочина. а да и не говоримо о уговорима о издавању злочинапа (екстрадиција), који су скопчани с толиким тешкоћама и Формалностима, и који неоспорно, омогућавају мнотм злочинцима да избегну казн). Али, издавање криваца — екстрадиција — није скопчана само с тешкоћама и Формалностима, ве!1 у многим случајевима ње пе молге ни бити. Тако. на пример, Сједињене Америчке Државе за преваре и утаје издају кривце само онда, ако је у питању проневера државних новаца. Исто тако и Игалија издаје за крађе и преваре само у оним случајевима, ако вредноог прелази преко 1000 дилара, Један међународни злочинац, који је проневерио или покрао најзамашппје суме приватним новчаним заводима, мо^се, дакле, уживати на миру плодова свога злочиначког рада у Сједињеним Америчким Државама, као год што и међународни лопови, који су украли ноичаник у ком« није било пуних 1000 дннара, могу наКи азила у Италији. Што јс најгоре у целом одом послу, то је, што &е све ради дипл.оматским путем. Прва надлелша кривична власт доставља случај љвојој претпостављеној власти, ова мипистру унутрашњих дела, овај опет мшшотру спољних послова и тек овај посланику државе у којој је кривац. Даља нроцедуре потпуно је обратно овој. Министар спољних послова обраћа се министру унут|1ашњих дела, овај полидијској дирекцији, а ова опет власти у којој с,е налази кривац. Још је горе, кад је правац у коме је злочинац побегао непознаг. У овом случају, дотична дрн^ава мора молити многе и разне драмве за његово тражење, и ова се молба обично доставља дипломатским путем. Да су овакве појаве веома жалосне у веку данашњег саобраћаја излишно је, мислимо, и доказивати. Ми стојимо, дакле, пред двогубим Фактом: 1. Међународни злочини расту са непрекидним развитком саобраћајних средстава како но броју тако и по опасности, и 2. -Ова опас.на појава не може се сузбит1\ средствима која нам данас стоје на расположењу. Питање је: какве се мере имају предузети да се овоме злу стане на пут? а). Данашње кривично законодавство треба модиФиковатп. Овом приликом мора се обратити нарочита пажња ка међународни злочин. Казне за злочштце ио занату треба повећати, а при изрицању осуде узимати у обзир и казну која је изречена у страној држави!

б). На место многобројних конвенција о издавању криваца, којс данас постоје, и које «у пупе тгразнина и неједнакостн, ваљало би закључнти један светски уговор о иадавању криваца , сличан уговору о међународном поштапском савезу. в). Директан саобраћај из.међу полицијских власти у свему што се односи на међународни злочин пеопходан је. Дипломатски иут, као што смо пидели, и спор јеи тежак. Само на овај начин биће омогућено успешпо гоњење побеглпх злочииаца, отк|швање њихових ме^ународних односа п прикупљање потребног материјала за објашњење извесних кривичних дела. г). Да би се, пак, овај материјал могао прикупити и корисно употребиги, потребно је да се у свакој земл>и установе централне уп[»аве за сузбијање међународног злочпна, које би прпкупл.але материјал из целе земље и размењивале га са сличним јој властима других земаља. Могло би се још и допуститп, а то би чак н било веома кориспо, да се н чиповници ових управа мењају — премешгају — из једпе централе у другу. Поред добити у односима пзмеђу појединих централа, на овај пачин и самп чиновници усавршавали би се у знању страних језика и позпавању страпих злочипачких типова, што би им опет веома користило по повратку у отаџбииу. д). Као последн.а мера за еузбијање међународног злочпна, јесте централни аолицијски лист, који би излазио 2—3 пута недељно на Француском, пемачком и енглеском језику. У овом лнсту износиле би се све важније нотсрнице, хапшења, па и само извршење злочина. * * * Имајући у виду све изложеио, конгрес је донео овај закључак. 1. Као последица развитка савременог мођународног саобраИаја, Јављају се међународни злочинци, иротив којих се моР п ЈУ употребити и међународне мерс. 2. У овом циљу морају се у свакоЈ земљи установити што ире централне уираве, које Ие арикуаљати и уедна другоЈ узаЈамно достављати аотребна обавештења о међународним злочиицимп. Уираве ове коресаоидоваће нсаосредно међу собом, и 3. Позив а се уиравни одбор. да се обрати на државе, да сазову међународну конференциЈу за израду међународног уговора аротив међун: родних злочинаца. Д. Ђ. АлхмпиК

П0УКЕ И УПУТИ

Једна одлука Касацноног Суда. Касациони суд, иа оспову тач. 1. § 16. Закона о своме Устројству, донео јс, у општој седпицп својој, иачелно решење о питању : да ли казивање аовређеног а вреди као основ аодозрења. из тач. 5. § 121. крив. с. аост. кад Је оно усамљено и кад више

никаквих других основа аодозрења против оитуженога нема ? Начелно решење гласи овако: „У науци о кривичном поступку усвојено је правило: да псказ ггриватнога туЈкиоца.. као иовређеног илн оштећепоглицо, сам по себи вреди као доказ само онде, где то Закон изрично нарвђује; иначе, у оскудици таквог наређења законског, исказ приватног тужиоца као непосредно иитерес.ованог лица у кривичној парници, равна се сведоџби једнот сумњивог сведока и као доказ могао би важити само тако, ако би се ои још и чпме другим поткрепљивао. Ово је правило усвојено и у нашем законодавству, јер су у законику о поступку судском у кривичним делима изречно побројани случајеви у којима и у којој мери исказ приватнога тужиоца сам ио себи као доказ вреди. Тако: 1. По тач. 1. и 2. § 230. кривич. суд. поступкм, исказ приватног тужиоца може да буде потпун доказ о каквоћп крпвичног дела и отежаваним околпостпмп, као и о количини штете причињепе крпвичпнм делом и у чему је ова штета учип>еиа; 2. У тач. 3. § 123. крив. суд. поступка узпмЕ. се као ближи основ. подозрења полудоказ то, кад би повре1)Р11н илп оштећеип, па самртном часу, пзвесно лицеопредељивоа — за кривца означио, а не би се о томе саслушати или заклети могао ; 3. Исказ приватног тужиоца узима се као ближи основ подозрен.а кад у опште тужилац, као повређени, какво лице за учнниоца кривичног дела означи — тач. 5. § 121. крив. суд. пост. Према овоме, и кад Закон у тач. 5. | 121. не захтева да нсказ повређеног мора бити још и чиме другим несумњпвим поткрепљеп, већ нзречено иредвиђа, да исказ повре^енога сам по соби сачшвава оснок подозрења, — онда пеоспорно исказ повређенога може да сачпи ава основ подозрења из тач. 5. § 121. п у случају када би он усамљен оио. Ну, и ако исказ повреЈјвттога и усамљен можс да сачињава речени осиов подозрења, Касациони Суд примећује, да ово не мора да буде у сваком случају, већ то суд има у конкретном случају, с погледом на оно што је ислеђен>ем кривице констаговано, но закону да оцени. На основу наведеног, Касационн Суд на постављено питање решава: Да исказ ариватног тужиоца као иовређеног вреди као ближи основ аодозрења из тач. 5. § 121. крив. с. аост. и онда, кад је усамљсн, т. ј. кад више никаквих других основа иодозрења аротиву оитуженог нема, само ако он садржи услове иг § 118., тач. в. иод 2. § 236. и § 230. крив , с. аост., што пе суд ао својој дискреционоЈ власти имати у сваком иојединон случају да оцени, с аогледом на све оно што је ислеђењем кривице утврђено Бр. 11426. Из опште седнице Касационога Суда, 9. дацембра, 1905. године у Београду.