Policijski glasnik

БРОЈ 51 и 52

ПОЛЛЦШСКИ ГЛАСТТИК

СТРАПА 475

Један покушај самоубиства извршен је у срезу добричком вешањем из ча.стољубља. Општи преглед до сада изложених дела по окрузнма овакав је:

Текући број

О К Р У 3 и

Убиства

Детоубиства

еЗ « Н о Ш >> К V Е Н О и о

Покушаји убиства

№ Н 3 в 'о* л

сј гв гз <а о н О

, а н 3 5 = О Св 5 ш 0-> х V в 1* ео

з; ЕП 5 ш ч> з

о -дл с. X X ' 'Ј> С. с 0

•< О м О в о 33 о о о о м 3 о Е-

Самоубиства

Покушаји самоубиства

Округ београдски

—

)

—

влљевски

—

врањски • • ....... .

—

крагујевачки

—

крајински • •

—

крушевачки •

—

моравски • • •

—

иишки

—

ннротски

—

подрински ...

—

1 1

поЈкаревачкп .......

—

руднички • • '

—

1 1

—

смедоревски

—

тимочки

—

ТОПЛИЧКИ

—

ужички

—

1 ->

чачански

—

Управ

а града Београда

—

Свега:

—

287

Унут

Из капцеларије Антропометријско рашњих Дола, !8. децембра 1005. год.

- Полицијског одељења Министарства АБр. 1(502. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО О СУДСКОМ УРДЧУНАВДНзУ истра^иога притвора I. Појам и основка правила урачунавања. 1.) Судско у рачунавање одлежанога притвора, сматра се као извесна врста казн олакшавајуКе околпости. Ако казн олакшавајуће околносги будемо посматралп са тога гледишта, да ли се оне појављују као извесан морални капитал, који је судски констатован на субјекту казнимога дела, или се појављују независно од тога, само као производ других прилика, онда ће очевидно у прву групу доћи: добјто владање, признање, старање да се учиљена штета накнади и. т. д., а у другу групу дошао би иеправедно одлежани истражни притвор и реторсија (пребијање). Оваку поделу чини познати немачки правник Др. Карл Биндинг, који прву групу олакшавајућих околности назива нравим, (главним) а ову Другу лажним (споредиим) олакшивајућим околностима* (Види Огипс!-

* Овде стављени изрази наши су.

>главни* и ,споредна ,; Писац

Г1К8 с1. §:ет. с1еи!;. 8гаГг. уоп Бг Каг1 ВтсИпо 1 1 1897 ,Ј. БеЈрг^ 8. 29 4). 2.) Неправедно одлежани истражнн притвор постаје казн исључујућа околност, у ономе случају, када је оптужени издржао ополико, колико би требао бити и кажњен или и више, пошто се оптужени, тада, услед урачунавања овога притвора, одмах по изреченој пресуди у слободу пушга, то изгледа хао да он није ни кажњен (види и § 64 т. б. казн. зак. краљ. Србије од "29. III. 1860 г.). Ну и у овоме случају ово јо особене врсте казн искључујућа околпост. јер управо казна и није искључена, оиа је ту, само осу^ени по њој не издржава осуду, што није случај код других казн искључујућих околности. н пр. неурачунљивости, праведне нужне одбране и. т. д. 3.) Притвор, одлежани за време истраге (ТЈп1егисћип§:8ћаГ1) треба разумети у најгаирем смислу његовом, и по томе под тим појмом треба да се подразумева свако лишење слободе, које би оптужени претрпео у интересу истраге, од какве у опште за истрагу надлежне власти, и то у ма коме стадијуму претходне или судске истраге. Овде се подразум ва и притвор оптужепога у иностранству (наравно но предмету о коме се суди) као и време утрошено на његово довођење и креме, које се утроши на превод опгужепога из ап-

санске куће, где би се он држао. до судске апсане, зарад суђења на главном претресу, у колико се све ово одпоси на лишење слободе. у цељи истраге, а пе и зарад других каквих детенција (н. пр. пригвор оптуженога у чисто полиц. инт«>ресу или хватаље или задржање оптуженога од стране какве приватпе особе, аа коју се радњу израз „прптвор" не може ни употребити), 4.) По самој природи ствари разуме се, да се изд|.жани игтражни притвор може урачунати само по дотичноме оптужењу, а не и ио другом какном предмету истраге. За оцепу питања, шта се има разумети нод једним истим предметом ист]>а1-е, меродавна је судска пресуда, којом се урачунавап,е и извршује. Ако се пресуда односи на вигае казнимих дела једиог ис гог оп I ужепика, урачунавање се .молсе прнменити ни укунну казну или на разне, засебно утв||1,ене казне. ако је оптужени био у истражноме притвору због кога» било од ових казнимих дола. Урачунавања може бити и онда, ако би судском пресудом оптужени био ослобођен за оно дело, због кока је у истражном притвору био, а осуђен за друго које дело, које је било предмет заједничке истраге и су} ( ења. Изме1)у издржанога истражнога притвора и истраге, на коју се судска пресуди. односи, има везе и онда, кад је оптужени био у истр. пригво[)у, због кривице, за коју је доцније истрага прекин\та, само ако је истрага ооухватила и онај предмет, који је био предмет суђења. Ну, увек мора то стојати, да су ови разни преступи били иредмет ис.те ист]»аге и да је издржани истражни притвор био у вези и са встрагом оногад<->ла, но коме се пресуда доноси. Ово ће бити само онда, кад понедена истрага, још у времепу примене истражнога притвора, обухвага и онај преступ, по коме се судска п|»есуда Доноси. Исто тако та околност. што је ист[>ажни нрнтвор једповремено и за д])уго какво дело био примењен, сем онога дела, за које се о;иуженоме суди, не искључује урачупавање, само ако се тиме не би исти притвор у два маха урачунавао. 5.) Урачунавање има да се изврпти од досуђене казне, а то значи да казну треба прво одмерити, по закону, без обзира на урачунанање и у пресуди ту казну и изрећи. погато без тога не би казна ни била досу^ена. 6.) 11ст])ажни притвор „може" да се у|»ачуна; урачунавање није обавешо, већ зависи од оцене судсћега с\да. И.чдрж ни истражни притвор може бити урачунаг или сав или делимично, на|)авпо по оцони суда. При урачунавању овога притвора, приликом доношен>а пресуде, суд имададонесе одлуку и о начину, на који се истражни притвор у досуђену казиу урачунава. У стварп издржапи притвор, по времепу трајања и ти се м»же уравнати садосуђеном казном лишења слоооде, или се уравњава са мањом досу1>еном казном, (н пр. кад је оптуженик пресудом осу^ен па казиу робије). На овај начин истражни се притвор. иотина сав урачунава, али