Policijski glasnik
БРО.Ј 1
ГГОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА :ј
ног здравља, стављено је у дужност полицијским и општинским властима, да изниђају и пресуђују све кривице, побројане у овим законским прописима, а чл. 33 истог закона овлашћен је Министар унутрашњих дела да може пронисати све мере, које овим законом нису предвиђене а показале би се као потребне, као и да може за непослушност наспрам ових мера, одредити казну до 30 дана затвора или до 150 динара у новцу. На основу овог овлашћења. прописана су Правила о уређењу хлебарница и регулисању ироституције. По тач. 21 ових последњих правила, осуђена особа има права жалити се иротив пресуде среске влас.ти само окружној нолицијској власти, а тако исто и противу осуде окружне власти, која је осуду изрекла, и то најдаље за 6 дана од кад се саоишти пресуда.« Изузев ових прописа, који се поглавито тичу жалбе, никаквих других одредаба нема ни у овим правилима ни у самом закону, које би се односиле на постунак око извиђања и пресуђивања кривица, казнимих по овом закону и ггравилима на основу њега прописаним. Полицијска уредба. и у овим случајима дошла је у номоћ пракси, и својим одредбама о доказима лопунила недостатак у закону. У § 42. Закона о заштити сточних зараза у оаште и мерама за. угушивање тих зараза, проиисана је казна до 2 месеца затвора или до 300 динара у иовцу за. оне, који би се огрешили о одредбе овога закона, а у § 46 истог закона изриком је казано да ће ову казну изрицати среска. аолицијска власт. Ношто ни за овај закон нема никаквог поступка, то се пракса служила и служи ПолициЈском Уредбом. Противно побројаним случајевима, за остале, опет, ио специјалним законима казниме иступе, прописан је једновремено и поступак. Тако: Ио чл. 25 Закона о лову, протоколи званичних органа за надзор лова, потпун су доказ за кривице које се по овом закону извиђају и пресуђују, а по чл. 31. истог закона, жалбе против пресуда полицијских власти подноое се Министру народне иривреде у року од 3 дана по саопштењу. По чл. 11. Закона о унаиређењу сто» чарсгеа, »општинске власти узимаКе појединце на одговор ио Полицијско) уредби и казнити новчано од 5—20 динара у корист општинске касе," а »жалбе против осуда општинских власти расматра и у последњем степену расправља среска, односно окружна полицијека власт. За рок и иодношај жалбе, као и за застарелост кривице, вредв ароииси Полицијске уредбе." По чл. 4. б. Закона о сеоским дуИанима »који би се од сеоских дућанџија ухватио да продаје и оне еспапе, који нису у овом закону обележени, казниће се први пут са 100, други пут са 250, а трећи пут са 500 динара, у корист онштинске касе, и радња 1>е му се забранити. Казну изриче надзорна среска власт, и нротиву осуде има места жалби мини-
стру народне привреде у року од петнајест дана. Решење министра прив;;еде извршно је. (( По чл. 133. Закона о шумама , реФерати шумара, подшумара и чувара шума, поткрепљени увиђајем општинског суда, у погледу доказа равнају се јавним исправама по кривичном поступку, а по чл. 126. истог закона, жалбе против пресуда и решења среских и општинских власти подносе се првостепеном суду у року од .3 дана. По чл. 9. Закона о унаиређењу вопарства, свекривице по овоме закону »извиђа по иолицијској уредби општинска власт оне општине у којој се учине, 11 а »жалбе иротиву осуде општинскога суда расматрају и коначно расправљају надлежне полицијске влас.ти. 3 а иодноша] жалбе вреде ироииси иолицијске уредбе". По чл. 6. Закона о уништавању штетних животиња и бил>ака и ааштиИавању корисних животиња, »општинске власти узимаће појединце на одговор ио иолицијско] уредби и казнити од 5—50 динара у корист општинске касе (( , а »жалбе противу осуда општинских власти расматрају и у последњем степену расправљају среске односно окружне полицијске власти. За рок и иодношај жалбе као и за застарелост кривице, вреде ироииси иолици]ске уредбе И најзад: По чл. 28. Закона о риболову »Дела предвиђена овим закОном, ислеђује ио иолици)ској уредби. и казне изриче и извршује надлежни општински суд, у чијем је атару казпимо дело учињено, или надлежна ћолицијска власт, ако је дело учињено на Сави, Дунаву или Дрини. Жалбе иротиву осуда општинских власти расмаграју и у последњем степену расправљају надлежне полицијске власти, а жалбе против осуда полицијских власти, коначно расправља Министар народне привреде. За рок и подношај жалбе вреде прописи иолици)ске уредбе, а за застарелост одредбе казненог закона. (( Као што се из изложеног види, у пракси се разликују, у иогледу извиђања и пресуђења, ове четири категорије иступа: 1. Истуни из III. части Казненог Закона, за чије исле1>ење постоји нарочити поступак — Полици )Ска Уредба. 2. Истуни предвиђени специјалним законима, који се извиђају и пресуђују по специјалним поступцима (иступи казними по закону о лову и шумама). 3. Иступи предвиђени специјалним законима, који с-е, по изричном законском наређењу, извиђају и пресуђују по Полицијској Уредби (иступи из закона о унапређењу сточарства и воћарства, о уништавању штетних животиња и биљака и из закона о риболову), и најзад 4. Иступи, који се кажњавају по специјалним законима, али за чије извиђање није прописан никакав поступак, те се с тога извиђају по оиштем поступку за иступе — ПолициЈској Уредби (иступи из закона о местима, по уредби о каФанама и механама, по закону о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља, по закону о заштити од сточних зараза итд.)
Већ и сам тај разлог, што Полицијска Уредба, која је издана још 1850. год. (18. маја), важи и данас као поступак за извиђање и пресуђење 3 / 4 иступних дела, био би потпупно довољан да се о овој уредби оиширније ироговори; да се многе њене одредбе, које су постале у времену када нисмо имали ни Казненог Законика ни Кривичног Поступка, претресу и објасне. Али сем овога разлога ностоји још и један други, много важнији и нретежнији с обзиром на велику практичну примену Полицијске Уредбе. Мислимо на оне њене одредбе, за које многи с пуним правом сумњају : да ли су још у важносги или не? Било би неправедно пршшсивати ову сумњу незнању опих који сумњају. Наиротив, она је пре последица нехата и незнања оних, који су Полицијску Уредбу на дохват мењали, допуњавали и издавали и таквим својим радом допринели, да је данас доиста тешко одредити: шта у овој Уредби важи, а шта је укинуто ? Довол>но је, да пажљиво расмотримо и упоредимо неколико разних издања Полицијске Уредбе, па да се о овоме одмах уверимо. Тако у издању од 1887. год. (са Казненим Закоником)налазимо код§ 1. иримедбу ове садржине: (наставиће се) Д. Ђ. Алимг|и1<.
ОДЕЉЕЊЕ ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ СТАНОВННШТВА У ред најпотребнијих и најкориснијих одељења свих добро уређених европских полиција (осим енглеске, у којој тога никако нема) спада, нема сумње, и одељење: »за пријављивање становника". Оно је основа иа коме почива успешан радполиције у осталим њеним одељењима, а јако спомоћно средство многим другим државним надлештвима, као и ириватним грађанима у давању иотребних нодатака за иоједина лица у томе месту. Свакој је нолицији неминовно нотребно да зна: где њени грађани живе; њихово кретање и њихове Фамилијарне нрилике, ако би желела, да успешно испуњава свој задатак. У колико је грађанство некога места многобројније, у толико је и та потреба јача. Са оскудицом таквога сазнања она би и поред своје најбоље воље и уложеног труда била немоћна: да, са уснехом, прати рад и кретање иодозривих и, по јавни норедак, онасних лица; да у нроналажењу криваца показује добре резултате ; да врши контролу над грађанима у испуњавању њихових разноврсних дужности; да своју администрацију у знатној мери упрости и: т. д. Она би, једном речи, у многим случајевима имала, да нрипише своје успехе пре пуком случају, него уложеном раду и енергији. Без номоћи тога одељења онштинска власт би често пута била у немогућности да зна: који су јој грађани стални а који придошли; како их треба рачунати у погледу иоданства; каква политичка права
N