Policijski glasnik

СТРАНА 8 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК БРОЈ 1

Штампа ^раљ. Срп. Државиа Штампарија уредиик, пушан 3>. _У7лимпић

...ЈДа би одотранили девојку, коју због уличних пролаза ниоу могди убити, и добити времена да отворе каоу и новац покупе, потљу је да у кафани иоручи две каФе и таман када оу отварали каоу девојка је ое вратила, те ниоу могли новац покупити. Вдадимир ју је по том олао да купи месо, али изгледа да је она видела да ту нису чиста посла, те није хтела ићи. Тада

ницу и предаду се аскерима са изјавама да хоће да ое потурче. Ови су сумњали у њих да нису комите, те" су их опровели под стражом најнре у Сеницу, но том у Нови Пазар, Митровицу, Вучитрн, Приштину, Феризовић, Крчаник, док на поолетку нису приспели у Скопље, где су изведени пред валију, коме су такође изјавилп

У извештају о кретању криминалитета за месец октобар 1 905. год, изнето је, да је у орезу драгачевском извршено једно разбојништво. Према накнадним извештајима ово је разбојништво извршено у орезу љубићском на путу Чачак — Крагујевац, више седа Бреснице, над Дамњаиом Царевићем, рабаџпјом из Горачића у срезу драгачевском. ^ ■ >1 ■ ; ;

да хоће да се потурче и у Турокој се стално настане «због партијског гањања у Србији." Сазнавши за ово један чиновник нашег консулата отишао је до њих и одвраћао их од те намере, но они је ниоу никако хтели напуотити, те оу на интервенцију консулата враћени пооде неколико дана обојица у Србију. На српс&о-турској граници у Ристовцу познади су Вдадимира по имену нагае нограничне власти, те су обојицу спровеле Управи града Београда, где оу стављени под кривичну истрагу и у притвор, и то Вдадимир за разбојништво са убиотвима, а Божа што за Вдадимира није јавио влаоти, већ га окдањао и радио да избегне заолужену казну. И ако је српски поданик, Владимир се боји да не буде издат бугарским вдаотима, преклињући да се не враћа у Бугарску. Шта више једном је притворенику изјавио, да ће на послетку, ако га баш буду хтели издати бугарским влаотима, признати једно разбојништво извршено код нас над неким председником општинским, но од тога је се тргао по свој прилици кад је сазнао од других да не може бити издат. Међутим врло је вероватно да има и код нас какав злочин, дер би тешко могао овако од једаи пут поотати тако ужасан зликовац. У тој цељи се и износи његова фотографија, не би ли ко у њему познао човехса, који је и код нас извршио какав злочип, о чему треба одмах да извеоти Управу града Београда. У иотој тој цељи износимо и Фотографију Владимировог оадруга и земљака Божидара Ђорђевића, јср и његов прелазак у Турску и намера за турчењем претпоставља какав злочин, чију је одговорност овим хтео избећи. И он је родом из Обреновца и до 1901. год. са једним прекидом од меоец и по дана, које је провео у Бугарској, био је у војсци у Ваљеву, Неготину, Кладову, Зајечару и Књажевцу , када је као наредник због неиоправнссти кажњен и оптужеп. Од тада је , вели, тумарао из места у место, пијанчећи и радећи кад .је морао и где је налазио каквог рада, а највише је провео у Шапцу и Обреновцу. Као разлог свом одласку у Турску наводи овоје рђаво материјалнб стање, које је миолио да побољша на тај начин, што би.се потурчио у Турској, па би-се тамо негде у Азији, куда потурчењаке упућују, оженио са каквом богатом туркињом и на тај начин нашао хлеба без мотике !... Ну овако идеалне снове могу имати само мадодетни младићи, а никако тридесетогодишњаци као овај Божидар, већ ће по свој прилици да и он има на дугаи какав здочин. Са тога се моле све вдасти као и приватва лица, да јаве Управи града Београда ако шта знају о љима.

лазак девојке, на када је она дошла и канцеларију успремила, Владимир са једним од она друга два зликовца оде тамо и онда се нредстави као раденик шећерне Фабрике, који тражи да га адвокат у некој његовој ствари заступа, па је ту свратио да напише у чемз т је ствар, иа ту иедуљу, да му Владимир ноои.

При оамом улазу у варош оретне га његов земљак Божа Торђевић, окитница, који му каже да га полиција тражи, а и новине су о њему писале, те се договоре и одмах пођу за Турску у намери да се тамо потурче и живе. Пођу на Обреновац, на Уб, Ваљево, Косјерић, Пожегу, Ивањицу и на Јавору пређу гра-

оада на машини, то су они оставили да у канцеларију оду сутра дан кад је девојка отвори, те да им то чекање не би бидо досадно оду у циркус да гледају нредставу , као да су извршили какво богоугодно дело, а по свршеној циркуској представи оду у проотитутоку радњу, у којој су зору дочекали. Отуд дођу у једну каФану преко пута адвокатове канцедарије, где оу очекивали на до-

онај доврши, токорсе, писање и пиомо преда Владимиру да носи господину, па онда оду обојица без пдена. Владимир као познат одмах је сео на воз и дошао до Цариброда, а одатде до Пирота пешке. па ту опет сео на воз и возио ое до Ниша, одакде је такође продужио пешке за Београд.