Policijski glasnik

ВРОЈ 3. . У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 15. ЈАНУАРА 1906. ГОДИНА II. 1§1 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИОТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОПИЦИ<ЈСКИ ГП-ДСНИК" издази једанпут, а према потреби и више пута недељно. Протплата се нолаже у напред, и то иајмање за пола године код свнју полицијских власти и износи: 20 дипара на годину за државиа и општинска надлештва, а за сво друге претплатнике у опште 12 динара годиши.е За иностранство: годишње 24, иолугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Нолацпјског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом П)оговога Ведичанстна Краља Потра I., на предлог Министра уиутраш11.их дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 1:!. децембра 1905. год. Бр. 8853, донето на основу тач. 9. члана 144. Устава, које гласи : »Да се Богдан Мучалица, заступник учељски у Добром-Долу и црногорски поданик, по молби својој прими у српско поданство заједно са својом малолотном децом : Вукосавом, Милицом и Драгом, а изузетно од § 44. грађанског аакона«. Из канцеларије Министарства унуГрашп.их дела, 31. децембра 1901. г. у Београду.

РАЗГРУПИСАБАБЕ ОПШТИНА Указом Његовога Величанства Краља Иетра 1., одобрено је решењо Народне Скупштине сазване у први редован сазив за 1. октобар 1905. год., којегласи: »да со село Ловци, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од своје досадање оиштине багрданске, у срезу беличком, округа моравског, и образује за себе општину »ловачку« у истом срезу и округу.« »Да се села: Лукавица, Стубица и Бурово, по изјављеној жељи својих становника, одвоје од своје доеадање ошптине лазаревачке, у срезу колубарском, округа београдског, и образују за себе оиштину под називом општина, »лукавичка", уистом срезу и округу«. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 28. децембра 1905. г. у Београду. • Р А С П И С Свима по«лицијс^им в,ластима Петом тачком расписа господина министра унутрашњих дела од 24 јула пр.

год. Г1Бр. 12.078 оетављено је општинама да књигу за регистар стаиовништва набаве где за сходно нађу. Управа Државне Статистико спроводећи полицијеким властима Правила. за вођвње регистара ст ан.овништва препоручила им је 25 новембра пр. год. Бр. 11.042 да воде бригу о томе, да све општине благовремено набаве књиге за регистре, како би у њих могле ирепиеати потребне податке одмах иосле свршеног пописа становништа, пошто по члану 8. Закона о иоиису становништва и домаКе стоке сав пописни материјал морају иослати Унрави најдаље до краја јануара ове годиие. Где се књиге за регистре могу набавити било је објављено у разним новинама; и сама Управа Државне Статистике објавила је то у 209. броју »Срцскм.т Повина а од 23 сентембра пр. год. Међутим многе општине обраћају се тек сад Управи Државне Статистике, да им она регистре набави, из чега се најбоље види да надзорне власти нису водиле довољну бригу о набавци номенутих регистара. Унрава Државне Статистике ироиоручује полицијским властима, да се увере: јесу ли све оиштине набавиле регистре, и јесу ли у регистре извршиле преиис пописних података; јер која општина не иошл.е до краја јануара понисни материјал Управи Државне Статистике, одговорно лице биће за то кажњено по троћој алинеји члана 8. З.акона о попису становништва и домаће сгоке. Бр. 389. Из Управе Државне Статистике, 8 јануара 1900 год., у Београду.

СТРУЧНИ ДЕ0

0ЕДМИ МЕЂУНАР0ДНИ Е0НГРЕ0 ЗА КАЗНЕНЕ ЗАВОДЕ (НАСТАВЛК) Извесне околности могу прикривање сгвари учинити тежим. Тежи случајеви

прикривања су ови: 1) квалификовано ирикривање, које постоји кад су прикривачу биле познате извесне отежавне прилике, као н. пр. да су ствари добивене ајдуковањем, разбојништвом и т. д.: 2) ирикривање у видц заната, које постоји кад се докаже да је прикривачу то прешло у обичај и да он то у виду заната врши. Није увек довољан доказ само то, пгго је неко два или три пута учинио прикривање; 3) ирикривање у другом и треИем иоврату. Остаје нам још да видимо да ли се прикривање и подржавање са претходним договором има сматрати као акт учешћа или као кривично дело зш ^епегјв. И овде"су мишљења подељена. али је несумњиво да, ;је тачније мишљење по комо претходан договор оба ова кривична дела чини актом учешћа. Ма да се и прикривање и подржавање материјално могу извршити само после крађе, ипак они ин■гелектуално постоје и пре крађе, и баш тај ранији споразум о доцнијем иомагању или прикривању ствари може да утиче на извршење саме крађе, јер ће. се и виновник лакше и нре одлучити на извршење кривичног дела кад зна да има сигурно место где ће бити сакривен он или украдене ствари. Само због тог претходпог утицаја имају се прикривач и подржавач донекле узети као подсгрекачи, па према томе и као учесници. Српски казнени законик у § 49 казни подржавање са претходним договором као учешће, док о прикривању са претходним договором не говори ни у једном законском наређењу. Шест претходних извештаја поднето је секцији о овом питању и то од г. г. Поатвена (проФесор университета у Паризу), Орана (проФесор университета у Риму), Берлеа (Француска), Анђала (Угарска) г. Паскода и Шервеа (Француска). Резиме ових извештаја изнео је секцији главни известилац Берналак (Угарска). У секцији се жива дискусија отворила поводом овога питања, и сви који су у истој узели учешћа, као год и сви известиоци у својим извештајима, били су