Policijski glasnik

БРОЈ 9.

У 1ЈК0ГРАДУ ПКДКЛ.Л -26. «1>ЕБ1'УА1»А ГЈОО.

ГОДИНА II.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊНХ ДЕЛА

„ПОЛИЦНЈСК1-1 ГЛАСНИК" издази једанпут, а према потреби и иише иута недељно. Претплата се полаже у напред, н то најмање за пола године код снију полицијских власти и износи: 20 дииара иа годину за државна и општинска надлештиа, а за све друге претплатнике у ошите 12 динара годишн.е. За мностранство: годишње 24, иолугодишње 12 дииара у злату. Поједини бројеви ,,По .1ИЦијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Иетар I. благоволео је, иа предлог Миниетра унутрашњих дела, поставити: за начелника друге класе среза ваљевског, ио старом закону, Витомира Васића, начелника исте класе среза посаво-тамнавског, но потреби службе ; за начелника треће клаее, среза таковског, по старом закону, Тодора Стошића, начелника исте класе среза мачванског, по молби; за начелника треће класе среза иодгорског, по старом закону, Шивојина Будимировића, начелника исте класе среза ваљевског, по .потреби службе; за секретара треће класе начелства округа врањског, са платом коју је и до сада имао, Косту Ракића, начелника треће класе ореза колубарског, округа београдског, — по потреби службе ; за начелника друге класе среза врачарског, по старом закону, Андру Дим. Динића, начелника исте класе среза хомољског, — но молби ; за секретара треће класе начелства округа нодринског, са платом коју је и до сада имао, Косту Катића, начелника псте класе среза подгорског, — по потреби службе ; за начелника треће класе среза посавотамвавског, по старом закону, Ииколу Матијевића, секретара прве класе начелства округа подринског, по молби ; за начелника треће класе среза ариљског, Благоја Радовановића, начелника исте класе среза пожешког, — по потреби службе ; за начелника треће класе среза колубарског, округа београдског, Косту Стојановића, секретара исте класе начелства округа топличког, — по нотреби службе; за начелника треће класе среза пожешког, Богољуба Вучићевнћа, јавног правозаступника из Београда; за начелника треће класе среза поречког, Живка Ристића, писара прве класе среза неготииског;

за начелника треће класе среза кључког, Михаила Илића, писара прве класе среза хомољског; за начелника треће класе среза рачанског, Симу Илића, писара прве класе среза златиборског; за начелника треће класе среза хомољског, Саву Јовановића, писара прве кл|1се среза драгачевског; и за начелника треће класе среза, мачванск-ог, Димитрија Иетровића, писара прв-е класе истог среза. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 21. Фебруара 1906. г. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО ТДЈНД ПОДИДИЈД (из Тасимог Диевии^а) (НАСТЛВАК) 12. Поред Француских прилика из ранијега времена, ми ћемо још да поменемо и један случај из скорашњег немачкогживота. И у Иемачкој се дешавало, да је њена полидија, упућена зло озго, напуштала свој прави задатак, па се одавала на странпутице и удешавала политичким људима смицалице у интересу личнога режима царевог, а по кадкада и у интересу самога система владине управе. Иознат је пре неке године процес под именом : Лцкерг 1ицова. Права истина о.томе догађају није избила на јавност, али и оно што се сазнало показало је такве појаве, да је сва немачка штампа једногласно тражила: да се политичка полиција у Берлину укин.е; да се одмах из државне службе уклоне лица сумњиве прошлости и да се зп чиновнике постављају само људи најбоље спреме, светла карактера и морала... У главноме ствар је, као што номенусмо, и данас оетала довољно не објаш-

њена. Вели се, да, ј.е томе сам Цар Виљем на пут стао: да немачка брука по свету не пуца... Али по оиоме, што је изнео Тауш, члан берлинске нолиције, излази, да је у овај ^огађај умешан и сам — Цар. Озго је наређивао, те су пазили на многе политичке људе, гледали да им смицалице удесе, сумњива им дела нодмету, па тај су надзор продужили и на министре; писма им отварали и чак по кућама им уходе уводили. У тој се аФсри, поред других, номиње и мииистар Маршал и носланик гроФ Ајленбург. Још се вели, Да је ту своје веште прсте умешао био и покојни Бизмарк чак са његовог мирног Фридрихнруп. 13. Напред смо изнели неколико летимичних погледа, тек да покажемо само, како је раније тајна нолиција озго на зло уно■ требљавана. У једном нашем спису (Тасина иисма) ми смо огинирније говорили о установи тајнв иолиције. Овде, у овом излагању, мислимо да додамо још неколико нових напомена. Што је главно: тајна иолиција, у истини поштено и савесно руковођена, доноси свуда та.мо. где је само добро уређена, грдне успехе на корист јавном поретку, личној и имовној сигурности грађана. Модерна држава данас не може иостојати без — тајне иолиције. Управо она је једно од најглавнијих помоћних средстава у свима европским државама. Њу потребује република толико исто колико и монархија. Она је еигурна гарда и монарху и иредседнику реиудлике. Она је иомоћни орган дитломацији. Онп чини големе услуге војсци. Она ;е главна иомоАна снага иследнику. 1:4. Има данас у Европи једно страшило од које га стрепе ови цоглавари државни,