Policijski glasnik
*
БРОЈ 14. У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 2. АПРИЛА 1906. ГОДИНА II.
ГЛАСНИК
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА
„ПОЛИЦИ«ЈСКИ ГДЛСИИК" излази : једапиу1, а'према потреби и више пута иедељно. Иретплата се полазке у напред, и то најмање за пола године код свију полицијских- власти и износи: 20 динара ;на годину зк државна и општннска надлештпа, а за све друге претплатпике у опште 12 динара годишње За иностранство: годиш&е.<24, полугодвдпљеЛ2 диЈтара у злату. Иоједпни бројеви .јДо.шцијског Гласннка" не продају се. Рукописи се не враћају
СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовога Величанства Краља [Јетра I., на ггредлог Министра унутрашших дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 10. марта 1906. године Бр. 2362, донето на основу тач. 9. чДана 144. Устава, које гласи : »Да се Тодор КлајиК, свештеник из Јелашнице, родом из Каменице у Аустро-Угарској и тамошши поданик, по молби својој прими у српско поданство заједно са својом женом Бвицом и малолетном децом Станиславом и Боривојем, пошто .је поднео уредан отпуст из досадањег подакства«. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 19. марта 1906. г. у Београду.
СТРУЧНИ ДЕО тдјн Д цод ИДН јн (из Тасиног Дневии^а) (нАСТАВ Ак) 28. Да се види са коликом се пажњом државе међу собом сумњиче и једна другу контролишу, да иоменемо овај случај. 4 ГроФ X ијев путује у важној мисији из Петрограда у Париз. Собом носи врло важних докумената, папира и т. д. О том његовом путовању, преко својих људи, сазнаје аустријски иосланик на руском двору. И већ шифром јави у Беч шта треба. X ијев прелази границу. Пошав од Одерберга до Беча њега прати особита пажња аустријских агената. Разуме се, он то не примећује, али он је непрестано у околини њиховој. Они
му на свакој станици нуде своЈе услуге. Час кондуктер, час контролор улазе у његов купе; учтиво питају да ли му што треба, да ли што не жели и т. д. Ја сам већ на другом месту помињао, како је аустријска полиција, као ни једна друга, знала и умела да сва она лица, која ма какву службу врше, упрегне у своје п.ослове и за своје циљеве... X.... ијев стиже у вече у Беч. Уморен од великог пута он застаје, да се у аустријској престоници једну ноћ одмори. Излази на станици Иордбана у Иратеру. И при изласку потражи.свој пртљ^г. За чудо, Фале му баш две ручне торбе, које је непрестано .уза ,»се имао, а у којима му се налазе . документ.а од особите важности. : . ГроФ, упропашћен тим, :жали се, протестира, тражи иомок влас,ти. . Ту је одмах ! и шеФ станице и комесар полиције. "• ГроФ, љутит, пребацује к'једном'и другом несигурност на путу/;захтева нестале ствари и 'т. "д. 1 1 ' 1 ''' Оба чиновиика у највећој Сервилиости изјављују своје. жалвње уве^абају да су ствари, ' ваљда, случајно забачбне да' ће се одмах наћи,' да ништа неће смети нестати, да се нипгта не бринс... ' X .... пјев се љут-ит одвезе : у Грандхотел. • Помепути <,ч»нрђници, ис'пр.ате ; га . до кола, дајући му сигурнб обећање, да '&е они загубљене торбе пронаћи. Сутра рано долази комесар у стан.грофов . Лично доноси нестале ствари. По хиљаду пута моли за извинење, нгго . се тај несрећни случај десио... —Где су били коФери? — Екселенцијо.... случајно забачени. Ваљда погрешно пренели у други купе... Пео смо вагон претресли... Можда је кривица до кондуктера... Небрижљив.... Наређено је већ да се отпусти... Молим за извинење. ГроФ се одобровољио. Смешка се. Пружа комесару руку... Изјављује му своју за-
хвалност на великој бризи и савесној служби. Комесар се клања... И одлази. — Али како то да се загубе ручни коФери гроФови — питаће неко... Нису загубљени... — Него ? — : Прикрила их вегпто полиција, или боље рећи — њени органи... — Зашто ?... — Да им прегледа сад]5жину. — Како ? — Све то они вешто удесе и изврше. Удешеним кључем отворе браву. Разгледају што им треба. Прибележе што нађу •за .вредно.. Па после спакују опет онако исто какђ јб било... Онда опет затворе па се ништа $е : п-рим.ети... : Ето како је .м6гао аустријски 'министар Хајмерле телеграФисати шифром своме Посланику у Париз: .1.,;.Сутра долази тамо гроФ X ијев.. Он нбсП-собом документа'и т. д. Ви ћете дати на бнање и т. д.... ј Па да испричамо и овај на далеко познати Париски догађај.. ; ; ;" 29. '' ' ' Још; је.у.живој успомени Драјфусова •парница. • ии ■.;« и -л '• Догађај -је скорашњи. Интересовање за ,ту' с'тв'ар, као' што је познато. нрелазило 'ј'е далекб И|)ек'о''граница ! Француске Републике. Чак у нас, у Србији, Драјфусова парница имала је своју лектиру; штампана у хиљаде примерака, на јагму је продавана, нарочито међу — Јеврејима. Не памти се, да је у штампи још које питање толико третирано, колико ово оптужење, Фр.анцуског капетана. Може бити да се то даје објаснити и тиме, што је европско новинарство, нарочито оно немачко, у јеврејским рукама. Осем тога кажу, да је било и плаћања и да је Драјфус своје саплеменике коштао на неких- десет милијуна.