Policijski glasnik

БРОЈ 26.

У ББОГРАДУ НЕДЕЉА 25. ЈУНА 1906.

ГОДИНА II.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

,ПОЛИЦИ<ЈСкИ излази једанпут, а лрема иотреби и више пута недељио. Претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године код свију иолицијских власти и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлевЈтва, а за сие друге иретплатнике у опште 12 динара годишње За иностраиство: годишње 24, нолугодишње 12 динара у злату. Поједиии бројеви „Полицпјеког Гласника" не цродају се. Рукописи се пе враћају

СТРУЧНИ ДЕО НАРОЧИТА КВАЛИФИКАЦИЈА ПРАВНИШТВА у 4р?кавмој с^гу^кби а с обзиром на начелиу иодпојеност администратипне и судске нласти. (настлвак) У осталом, и тамо, где правништво полаже два, а не само један државни испит, он обухвата и теоријски и практични део. Тако је, махом. у немачким државпцама а нарочито у Пруској. И ако се неиосредно иза свршених Факултетских студија у тим државама иолаже теоријски испит и из правних и државних наука, ипак се носле извесног броја година проведених у иракси, полаже и други државни испит, који обухвата и теорију и практику. И не само што се тамо налази да је то добро, не само нтто никоме не иада на памет, да тај државни испит укида, или да га сведе само на практични део, него напротив на њ много полаже. Дискусија, која се о њему води, своди се у главном на нитање о његбвој реФорми а нарочито у томе: да ли би тај други државни испит требао да буде један исти и за кандидате административне службе и кандидате у служби судске власти и иравосуђа, или би требало да постоји разлике, као што је на пример код пруског система. Тако, немачки нисап д-р Хам 7 налази, да би требало извести организацију и овог другог државног испита на једноликој основи за све правништво, тако, да би положени испит давао квалиФикације за сву јавну службу нравничког Фаха. Он •налази, да се та тенденција опажа код многих немачких државица. и да су неке том систему већ и ириступиле, као: Баварска, Баденска, Хесен, Елзас—Лотарингија. Овако своје гледиште д-р Хам брани, у главном, необично великом пословном везом. која и поред све начелне и уставне иодвојености постоји између судске и административне власти, па је онда у јавном

иитересу, дм кандидати имају потреону спрему за слулшу и једне и друге власти, јер ће иначе у сваком случају претрпети штету прави интереси државне службе, који су у мпогим случајевима садржани у добро појмљеној и ирактикованој вези п једне и друге службе. Али, оно што је значајно и што у сваком случају иде у прилог старања. да иравнипггво буде што спремннје, то је захтев, да и кандидати у служби судске власти и иравозаступпиштва морају полагати поновни државни испит не сдмо .из правних, веК и из д%>жавних паука, па да у опште могу имати пуновалше. услов.е за судијске положаје п иравозаступничку проФесију. И ако нам није намера, да иа овом месту претресемо питање о правозаступништву, као правничком Фаху, хоћемо ииак да напоменемо, као пгго смо и ранијб нагласили, да би се све важније мере намењене моралном јачању и дизању нашег нравништва, требале да примене и на адвокатске кандидате. У Немачкој, кандидат за адвоката мора имати услове и за судију ; онај ко може бити судија, може бити и адвокат. То значи, да адвокати морају нолагати све оне државне испите, које полал^е и кандидат за судију. И то је сасвим право, а с обзиром на непосредни јавни интерес, који излази из његове нроФесије, још и целисходно. Иамењене у првом реду услугама правосуђа и у нераздвојној вези с њим, правозаступник самим тим, што има пуну помпетенцу правобранилачког учешћа, треба да влада потпуним разумевањем надлежности судске власти и да у причени закона, који су тој надлежности намењени, стојина висини здраве правничке критике. Памим тим, његова снособност и у најгорем случају треба да иде до способности судије, а његове квалиФикације, у којима треба да је израл^ено јемство за ту способност, треба да одговарају законским квалиФикацијама судије. Код нас није тако ; код нас се у опште за судије не тражи државии испит, те и онакав какав је, испит, који се тражп за адвокате, док тако стање траје, може се

сматрати као довољан, ма да у ствари ии из далска. иема праву начелну вредност једног државног исиита. Садашњи адвокатски исгшт више је један занатлијско-правпички испит практичне природе, далеко од пспита, којим би се требало да зајемчи јака правничка снрема на научној и практичној основи. Према томе, оно што будемо говорили о државном испиту за кандидате судске власти, то исто, по нашем схватању, треба да вреди и за иравозаступничке кандидате. Да је ово тачно, ми се позивамо на доказану ситуацију, коју нам иружа савремено стање адвокатског реда. Без обзира на изузетне примере литерарне и у опште јаче проФесионалне квалиФикације, које истиче незнатан број адвоката, па и то махом у облику практичне спреме, ми ни у њима но опажамо скоро ништа више, ми ни у адвокатском реду људи не налазимо ни приблилшо иовољан број људи, на које би смо се моглп позвати, као на пр.авнике јаче теоријске спреме. Изузетака је тако мало, да се једва дају запазити. И у колико има истакнутијих адвоката, махом су то само добри практичарњ Није онда чудо, што у толиком броју адвоката можете наћи примера, да се иоједини, често најобичнији њихови чланови, издил^у до такве рекламе и значаја иред оценом јавног мњења у јавним пословима, да као такви у појединим моментима извесне политичке ситуације заузимају најистакнутије политичке иоложаје. Другим речима, је ли онда чудо, што се права сирема и за тај ред људи узима тако мало у оцену, да не само најобичнији адвокати могу добити одличан пололгај у слул^би правосуђа, као председници ирвостепених судова, него чак и као судије највиших судова; па ако хоћете чак и као представници појединих ресорних управа у служби централне политичке власти као Министра! Колико се и како овакво негативно стање правништва свети интересима јавне службе, кад и на позиције првога ранга не само у правосуђу, него и у администрацији, могу до^и најобичнији адвокати.