Policijski glasnik

ВРОЈ 28

НОЛИЦИЈОКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 235

мора се оваквоме кривцу досудити но § 37. в) казн. зак. ,:ц»пг " . ,ли ;;; У судској пракои, има веК повише извршних пресуда, којимд су учиниоци оваквих деда према, поменутим законима овако и осуђени. Да резимирамо: а) Кривац, који је употребио секиру и њоме оборио дубеЋи дрва у туђој Љуми, у намери противзаконога присвајањ&, без обзира на вредност истих, има се судити по чл. 111. зак. о шумама, где је миЦимум 1 месец, а максимул 12 месеци затћора. Он ср ие може осуђићатн ни на Казну губитка гра1)анске части ни на ио.шцијски надзор; б) Кривац, који је учинио противзаконо присвајање туђих, већ оборених дрва, у шуми, ако само вредност истих прелази 200 гроша чарш., казниће се по § 221. и 37. в. казн. зак., од којих је ггрвим предвиђена казна од I месеца до 5 год. затвора и губитак грађанске части, а другим полицијски надзор. Ово очевидно није добро. 2) Овај специјални закон, који се односи само на извесну групу кривица на кривице противу шума -т- има и једно нарочито доказно средство,. које се прибавља на.особити, законом прописани начин и које јо основица доказне системе за све кривцце, ове врсте*, ■ Ово нарочито доказно средство јесте — иисмени реФерат надлежнога шумарскога службеника. Проиисом чл. 133. зак. о шумама за правну важиост овога дока,з& одређене су ове законске погодбе: а) Он мора бити иоднет од стране шумарскога службеника (на сваки начин надлежнога, т. ј. таквога, који је са службом у рејону учињене горосече, ма,да то у самоме закону није казано). б) Мора бити поднет огпитинском суду иајдаље у року од пет дана, од времена учињенбга и констатованога дела. в) Општппски суд. дужан је у року од 24 сахата*по пријему оваквога реФерата изаћи на лице места и ту, у присуству шумскога органа и оитуженога извршити уви^ај, који треба да потпишу: шумски орган, кмет или пре^седник и два присутника. г.) Овако учињени увиђај дужан је оиштински суд спровести надлежној власти у року од пет дана. У судској пракси настунило је неједнако решење у ногледу правне важности овога доказнога средства, нарочито у следећем: Кад је реФерат у свему по означеном закону написан, само није спроведен од стране општинског суда у року од пет дана, како је то овим законом одређено, већ који дан доцније, то хоће ли се таКав реФерат сматрати као иравни доказ противу учиниоца или неће? Једно мњење које је оваквоме реФерату нридавало потпуну правну важност, оснивало се на разлогу: да рок од пет дана, одређени за спровод опгатинскога увиђаја са реФератом, не утиче на важ-

ност самога реФерата, већ да је то рок административне природе, одређен од закрнодавца само ради бржег отправљања послова, ирема чему пропуштање овога рока не може лишити доказне снаге уредно састављени реФерат, утврђени и прописпим уви^ајем општинскога суда. Друго мњење полази са гледишта: да је Законодавац номенутим прописом одредио оне погодбе, које се морају испунити, иа да реФерат о горосечи буде иравни доказ прогиву учиниоца, а међу ове погодбе спада и та: да се увиђај општин. суда има спровести надлежној власти у року од иет дана. Чим ма која од утврђених законских погодаба, иа и ова о року спровода, није испуњена, реферат нема силу правнога доказа и кривична одговорност оптуженога има се доказивати другим доказним с.редствима. Према овакој иодели мњења различно се судило код ирвостеиених судова, а различно је регаавано и код касационога суда. 11у. у општој седници Касационогз суда, пов.одом извесног конкретнога случаја, усвојено је, овде изнето, друго мњење, које и ми сматрамо за правилно. Оно стоји нарочито још и са. тога. што се ни из скупштинских бележака не види да је рок, који се у чл. 133. пом. зак. помиње, рок административне природе, те да он не утиче на исправност реФерата, и увиђаја. Узимати противио овоме, значило би чинити хипотезе на гатету оитуженога. а то је противно и науци и пропису § 221 крив. суд. поступка, као општег доказног система, где је овај правни принции такође усвојен. Овако се сада у Касационом суду стално и цени изложено доказно средство. 3) Шумске крнвице, у сравњењу са подобним делима, предвиђеним општим казненим закоником, казне се блажије од ових кривица, као гато је то овде већ напоменуто. Према овоме законодавац не би требап да буде строжији код ових кривица неже ли код кривица, изложених у казн. закон., ни при утврђивању скале за претварањо новчане казне у казну затвора. Ну, он је овде строжији, јор чланом 94. зак. о гаумама одређује: да ће се место пет динара узети један дан затвора, док међутим по § 28. казн. зак. оставља суду право да од једнога до два талира урачунава у један дан затвора. Не види се, је ли се нарочито хтело и зашто овако да узакони, и како је ова одредба противна опгатем казненом принципу овога закона, има. се сматрати: да је иогрешна. Овом приликом згодно је да утврдимо да изгледа, да се у погледу на ово питање (а то је питање о претварању новчане казне у казну затвора) код нас од стране законодавца не обраћа довољно пажња, већ се у разним законима за претварање ове казне утврђују разне скале и то не по каквој системи или разлогу, већ како где буде. Тако, пада у очи пропис чл. 169. допуне зак. о општ. од 22. децембра 1903. год. као сасвим супротан поменутоме пропису чл. 94. зак. о шумама. Изменама и допунама, учињеним у закону о општинама, од 22. децембра 1903.

год.; унете су зиатно строжије казне за општинске часнике, а за дела повреда њихових службених зборских функција, што значи да је законодавац доношењем ових изменаидопуна хтео да огарантује политичке слободе српских грађана. Према оваквом гледишту законодавца није ваљало да истом приликом доноси и сасвим нов чл. 169. ист. закона, којим утврђује: да са десет динара новчане казне замењују се једним даном затвора, док пре ових измена и допуна слична одредба у овоме закону није ни постојала, већ је важила општа одредба § 28. казн. закона. Да учинимо компарацију: а) За шумоке кривице, било иреетупне или истуине, пет динара новчане казне замењују са једним даном затвора. б) за кривице учињене противу одредаба закона о општинама, десет динара новчано казие замењују се једним дапом затвора. в) За кривице по бпштем казненом законику оставља се суду да у сваком конкретном случају утврђује скалу, какву за умесно иађе, а у износу од 5 до 10 динара новчане казне за један дан затвора. У савременоме законодавству одбачен је систем апсолутног одређивања казне, као неподесан за одмеравање казне, одговарајуће кривици учиниоца у свакоме конкретном случају. Ово гледиште треба да важи и за апсолутно нормирање једне новчане казне као еквивалента казне једнодневнога затвора. Са ових разлога држимо да су погрешно изложена нормирања у поменутим законима и да је добра одредба § 28. казненог законика. N1. С. ЂуричиЋ, члан касационога оуда

ОМРТНЕ Ж ТЕЛЕОНЕ КАЗНЕ по старом српс^ом за^онодавству (НАСТАВАК) I. Смртне казне 1. Каменовање. — Једна од најстаријих казни, која повлачи за собом смрт, јесте каменовање. Ова врста смртне казне позната је код свих старих културних народа, и позната је и код разних варварских племена. Тако каменовање помиње се у Светом Писму у V књизи Мојсијевој, 17 глава стих 2, 3, 4, 5 и 6. Та одредба Мојсијева, која је повлачила за собом тако страгану казну, као што је каменовање, гласи овако : »Ако се нађе код тебе у којем од »мјеста твојих, која ти да Господ Бог »твој, човјек иди жена да учини зло пред »Господом Вогом твојим, преступајући »завјет његов, »II отиде те служи другим боговима и »клања им се, или сунцу или мјесецу, иди »чему год из војске небеске, што нијесам »заповједио, »И теби се то јави и ти чујега, онда »распитај добро, па ако буде истина и