Policijski glasnik

СТРАНА 264

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 31

оификовања новца вргие ое преваре на рачун протурања и прављења дажног новда. Препредени људп знајући лакомоот овета аа богатством и даком и брзом зарадом, а и због уверења да их за то казна неће постићи, с.твори.ш оу од тога читаво занимање. Београдокој иолицији познато је доста и паших и страних људи, којима је тај начин преваре главно занимање, а у њеном кримииалном музеју налазе ое више оправа и ((Машина," које су варалпце продавале за окупе паре као имашине за прављење лажног новца. 9 Како оу Вршац, Бела Црква, Ковпн и у опште тај крај у Банату, од вајкада била места и седишта за прављеље и протурање лажног српског новца, то се и преваре на рачун лажног новца тамо највише вргае. Тако је ономад Сављанима добро познати Сиира Добријевић, царински нооредник, понудио двојици Београђана да откупе по јевтину цену лажне орпске банкноте. које се ни мало не разликују од нравих. Да би нх уверно о доброти тих новчаница ноказао им је Један комад, који се ни мало ннје разликовао од праве башшоте од 10 дпиара. Ови то доотаве београдској полицији и у споразуму са овом пристану на откуп, оамо да бн се отвар лакше ухватила. Спира им објаснн да је тај човек што има лажне паре у Белој Цркви и да тамо треба да иду и да понесу бар ото наполеона за откуп српских лажних новчаница, а ако хоће могу понети и за румунске и бугарске банкноте, јер он н те има и протура. Уговоре да нођу у прошлн понедељак. Пре тога, у недељу, један чиновник београдско полиције оа једним детективом оде у Белу Цркву н ступп у везу оа тамошњом полицијом. Варошки капетан г. ЈозеФ Петцрик са пајвећом готовошћу изашао је на оусрет изаоланику београдске полиције и одредио једнога од својих најбољих и најревноснијих полицајаца, г. Коотлћа, да оа њииа ову ствар изведе, Добрнјевпћ је у понедељак пре подне прионео у Белу Цркву возом нз Базјаша са она два београђанпна. На тамогпњој железничкој станици бпли су прнкривенн београдски полицајци п г. Костић ради пажње на њих. Чим су пзашлп из воза Добријевић је као сваки крнвац ночео дасе обазире лево н десно, бојећи ое да нема кога од познатих и.ш од полпциј.е, на кад ништа необично није видео, пошао је у варош нанред, а она двојица за њим на приличном одотојању. За њима тројицом пошао је, пошто су доста измакли, београдоки детектив, а онореднпм улицама према њпма чиновник београдоке полнције са г. Костићем. Кад оу ушли дубоко у варош Спира је овратио у кафану код Штенадла, а за њиме су ушла и опа два његова сапутника, где их јс оп оставио да га чекају, а оп отишао да нађе оног човека н да донесу паре. Сва три полпцајца што су пазила склоне се у један локал преко од Штенадла да очекују даљи развој ствари и згодан моменат за своју акцију. Иосле једног сата Спира се врати н оаопшти оној двојици, како догпчни човек није у вароши, већ да је отишао у једио оближње село, но да им је његова жена казала да га сачекају, а он да се врати и да иде на колима, која ће она узети у комшилуку, да га довезе. Иосле три сата,

Штампа ^раљ. Срп. Држагна ЈДтампаркја

тек пред вече, он се врати и 'саопшти оној двојици да је дотични човек дошао из села и да они пођу за њнм, на. где он уђе, да уђу и они, ту ће бити кућа тога човека, где ће паре примити. За њима оиет нођу у пристојној даљини п полицајци. Спира уђе у једну кућу иза српске цркве, а за њиме и она двојица. Пооле неколико минута бану унутра и сва три полицајца п у једној соби позади затекну ову тројицу да оеде на Фотељама са домаћином Васом Терзићем, неким малим дућанцијом, старцем од преко 60 година. Сваки од њих држао је у рукама ио једну српоку, бугарску и влашку банкноту. Упадом полиције домаћин и Сппра били су јако изненађени, али је домаћин брзо дошао к себи н сасвпм хладнокрвно почео одгозарати. На питање какви оу му то људи и те иаре, он је мирно одговорио како је Снира догаао код њега да купи бурад за вино, па је довео и ону двојпцу од којих један хоће да купп коње, а други да му је кочијаш. За паре које су она тројица држала казао је да су његове и да их је овима показао да виде какви изгледају оријенталоки новци!

— Ето, ваљда умете чигати, — додао је као љутито. Чиновник београдске полиције на први поглед уворио је се, да је српска новчаница, коју је један од њих држао, оригинална и права, а да су такве и оне бугарске и румуноке. Извргаен јо одмах претрес Ваоине куће али није пађено нигата оумњиво. Поведеном истрагом утврђоно је, да је Ваоа у договору са Спиром хтео овој двојици Београђана на нреваран начин да дигне повац који су и.мали. Пре но што је полиција наигала, Васа им је као мустру показао српске, бугарске и румунске новчанице и обећао им је бно да ће их за један сахат набавиги. Да није подицпја наигала он би овоје жртве пзвоо негде вап варогаи, узео би им наполеоне, а дао пакет са банкама, само шго би у том иакету спољна банка била ирава, а изнутра бп бпла чиота иоечена хартија. Чим би паре биле уручене појавио би се некакав њихов саучеоник у жапдарском оделу п они би се разбегли, а кад би виделп шта је у пакету рачунао је да се не би омели тужити.

Тамошњој полицији познато је, да је тај Ваоа на овакав и сличан начин многима иридигао веће оуме, па се неки ниоу омели тужити, а и где. се тужило није се могао на делу ухватити. У млађим годинама био је осуђиван за прављење и протурање лажних новаца, али је се иосле само преварама бавио, јер је то безопас.није. Пошто је овога пута на делу ухваћен, стављени су и он и Спира у притвор. Спира је родом из Далмације, али код нао живи од пре 12 година. По његовом признању њега је довео у везу са Васом Терзићем Васа ПаВЛОВиЂ, сензал из Београда, казавши му како Васа има лажних пара на продају, а да с њим може отупити у непооредну преписку, само да за лажне банке лозинка буде (( бурад», те се отуда у похватаним иисмима и говори оамо о бурадлма. Прва дужност београдоког по.шцајца по повратку била је, да овог Павловића пронађој а кад је то учињено и кад ]е узет на крив. исиит, он је одрицио да је имао каква удела у преварама са лажним повцем, а признао је да је с Васом Терзићем, као својим старим позна-

ииком и земљаком, стојао у 'вези због «трговине са бурићима и вуном" и да је само ради тога и Спиру на њега упутио. Овај Павловић родом је такође из Бело Цркве, а у Београду живи од дужег времена, са једним прекидом од 3—4 године, које је провео у Маџарокој. Махом је ое бавио ио Савамали и Сави, купујући вуну за рачуп појединих трговаца, а из овог случаја са Терзићем и Добријевићем види се и друго његово занимање, због кога је као неиоправан човек пресудом Управе гр. Београда од 25. јуна тек год. бр. 266 1 1 и кажњен поред затвора и прогонством на свагда у Аустро-Угароку, где ће у Белој Цркви имати прплике да се састане са својим друговима Спиром и Терзићем. Износећи Павловићеву Фотографију позивамо све полицијске органе, нарочито оне на граници према Ауотро-Угарокој, да на њега обрате пажњу и пе допусте му повратак у нашу земљу, а у исто време да не забораве ни Спиру Добријевића, када једном онет буде у слободи.

ургдиик, пушан ђ. ИлимииЋ