Policijski glasnik

БРОЈ 49.

У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 3. ДЕТДЕМБРА 1906.

ГОДИНА II.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

,ПолИЦИ*ЈСКИ ГЛАСНИК" излази једаннут, а према потреби и више пута недељпо. Претплата се полаже у иапред, и то најмаље за пола године код сиију иолицијских власти и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештпа, а за све друге претплатпике у опште 12 динара годшпње ■ >а ииостранство: годишње 24, полугодипгње 12 дипара у злату. Поједини бројеви „Полицнјског Гласника" не продају се. Рукописи се не вра1.ају

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Указом Његовога Всличанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушаљу Министарског Савета, решепо је : да се д-р Марко НиколиК. државни хемичар и управник дрл;авне хемијске лабораториј^ на оспову тач. 2. § 69. закопа о чиновницима )рађан^ког реда, а по својој молби, стави у стање покоја, с пензијом која му припада по годинама службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 27. новембра 1906. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, решено је : да се д-р Душану Поморишцу, лекару среза кл^учког, уважи оставка, коју је поднео на државну службу. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 27. новембра 1906. г. уБеограду.

СТРУ4Ш ДЕО О КРИВОКЛЕТСТВУ и остаиим ^ривичним де.дима ове врсте. (с обзирол на прописе Гл. ХХТН. Казн. Зак. Бра.в. Србије од 2!). марта 1860. год. §§ 2(>(> до 27(5 закљ., и на нроиисс IX. Одољка Казн. Зак. за дарство Комачко од 15. маја 1871. године §§ 153 до 163 закључно). гшше N1. С. ЂуричиЋ, члан касациопога оуда (настлиак) Ако би потребно било да се исказ или заклетва и потпише, онда би се свршетак деликта имао рачунати у времену потписа исказа или заклетве и предаје истога акта дотичној власти. 55 )

55 ) Хелшнер II 915, Биндинг с. 125.

Саучешћекод деликта може постојати по општим прописима о саучешћу (§ 46 казн, зак.). Олсхаузен и Биидинг овде наводе за помагача (из т. 2. § 46 нашег казн. зак. или из § 49. нем. казгт. зак.) следећи пример: Парничар лна. да извесно ли -е не зна. ништа да сведочи ; па се ипак нозове па то лице за сведока, у нади даће опо дати лажан исказ, у његову корист (в. Олсхаузен код § 154 п. 14 и Биндинг. с. 132 под 1). Продужење ће стајати, кад се сведок или вештак, било по грађанском или кривичном поступању, али само у пронесуално једном предмету, двапут закуне или се други пут позове на раније положену заклетву. Пример. Сведок А. испитиван је код суда на претресу по извесном кривичном предмету, па је на исказ и заклет. Ну, суд нађе за потребно да учини и су*дски увиђај на лицу места, на коме сведок А. по истој ствари понови учињени лажни исказ, па или се на њега оиет закуне или се позове на раније положену заклетву 56 ) (§ 269 т. 2. каз. зак.). Ако се ствар тиче разних тврђења и у разним исказима, то ће се у конкретном случају тек по оцени с^ију околности моћи констатовати, да ли стоји продужени злочин или стицај. Ну, у сваком олучају, ако стоји само једав исказ, потврђен једиом заклетвом, па ма исти и више неистинитих Факата садржавао, стојаће само једно дело. 5 ') Застарелост је ио нашим законима: За дело из § 266 к. з. десет година; за дело из § 267. т. 1 пет година; за дело из првог одсека т. 2§ 267. к. з. —■ 10, а из другог одсека истог прописа — двадесет година: за дела из § 268. к. з. како

>) Биндинг с. 124, Олсхаузен код § 154 п. 15, инер II 916. Лист Л. И. с. 251 и одлуке царе-

56' Хелшнер винског суда. 57 ) Биндинг стр. 132.

кад, према величини осуде певиио осуђенога лица (в. § 74 к. зак.). По немачком казн. зак. застарева обично кривоклество из § 153. и првог одсека § 154. за д( сет година, а квалиФиковано, из другог' одсека § 154. за петнаест година. 7) Лажпо уверење место Заклетве. Овај јо деликт из новијега доба. Он није привши говање него допуна кпивоклетства. 58 ) Налази се да у мање важним случајбвима тр^ба поштедити од заклетве лица, која имају дужносг, да пред властима потврде истинитост извесно^а Факта. Тада се допушта, да се место заклегве може дати изјава или увереп.е с напоменом да се она даје место заклетве. Где закон то допушта, па би такво ) верење било лажно ту ће стајати овај деликт. Уверење мора изрично бити дато место заклетве, то је основни и битни услов за постојање деликта. И овде, као и код кривоклетства, уверење место заклетве, може бити дато у промисорској или асерторској Форми. Исто тако учинилац се и овде, при накнадном или новом исказу, молче позвати на раније дато уверење, па било оно дато у промисорској или асерторској Форми. 59 ) Ово позивање на раније дато уверење треба да буде по истоме предмету, онако, како се то по § 269. т. 2. казн зак. тражи за позивање на раније положену заклетву. Овакво гледиште сматрамо за правилно, нарочито с обзиром на то, што се овај деликт у онгате уравњава кривоклетству и чини само блажи модалитет овога злочина по томе, што се код њега заклетва ствармо не полаже већ се место ње даје изјава или уверење. С тога, кад позивање на ранију заклетву мора бити по »истом предмету,« било би погрешпо изводити да то код овога деликта може и ^ 8 ) Олсхаузен код § 154. п. 15. 59 ) Тако Олсхаузен код § 156 п. 7, Хелшнер II 919; противно Биндинг с. 133, кој и вели, да се ово позивање не може односити ца промисорска уввре!Ба место заклетве.