Policijski glasnik

СТРАНА 130

барон — који је имао да наследи своју стрипу — хтео да убије старицу и за тим би падао ларму; послуга би се дигла и ухпатила младића — лопова, на кад би се нашао код њега крадени новац, прпписало би му се, разуме се, п убиство. За младога човека то је ипак било од добра утппаја, јер је од тада оетавпоса свим странпутпцу; радио је, мучпо се к таворпо како је го'д зпао, и о зноју лица' свога зара^пвао хлеба, те проводио дане. ГодиПу дана после оне страховите ноКп десп му се, да је стајао на ћошку једпо врло живе улице. На један пут га неко потапша по рамену. Кад се кзненаЈјепо окреТе, виде пред собом једпога слугу у богатој лпврејн, који га замоли да приђр једним колима. Зачуђен и ни на гата не слутећи поће ои за Слугом, али кад погледа кроз прозор у кола, ужаснуто стукпу иазад. Позпао је старачко лице, племићгкп нос п птичије очп 'Старе баропице Штерпек. „ЧекајтС; чекајСе". повика бароница. „ Не треба ништа да се страгпите, нећу вам нигпта р^Дити; напротив, имам да вам вратим јеДан дуг. Ми смо се виделп само један пут, али ја то лице не могу никада заборавити. Ви сте ми спасли живот. Баш сам се била пробудила кад сте ви упалн у собу н видела сам револвер наперен па мепе. Узмите ово п сваке године на дан мога спасен.а дођпте на моје пољско добро, да онет добијете ово псто. Тако ће те на сваки начип добити ону с\'му, коју сте Заборавили у страху, који сте имали поводом спасења мога живота". Пошто је дала младоме човеку једну хартицу,. нареди кочијашу да тера даље. Кад је младић прегледао хартију, коју му је бароница дала, видео је да је то био чек од пет стотина марака, који је доносиоцу исплаћивалаједна позната берлинска банка. Превео Д. В. Бакић

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: [. Суд општине бранчићске, актом сво јим од 19. пр. м-ца Бр. 1731, пита: 1. У општинама, у којима има мање од 500 пунолетних грађана, по чл. 112. зак. о општинама, дужност благајника треба да врши један од кметова, кога одреди општински одбор. Али како су кметови махом неписмени, на се ове дужпости благајпичке не примају, то одбори одређују за благајника председнике судова, п ако су они наредбодавци, те тако они у улози рачунополагача потписују све рачунске књиге, купе порез, предају и т. д. Да ли има какве одговорности до одбора, који одређује председнике да врше дужност благајника, и да ли су председници криви, што се ове дужности примају, кад ни но једном закону председници не могу бити и благајници, и 2. Чести су случајеви да неко некога тулси, н1то га као продавац неће да убаштлни на продато имање у вредности до

100 динара, и опгнтински с.уд. по извиђају ствари, осуди тужеио!' да тужиоца убаштини, или да се купац сам убаштини на основу нресуде. Много пута догодп се, да осу^ени нема онолико земље, колико му, као земљоделцу, штити § 471. грађ. суд. пост. о чему се приликом вођења спора није ни разбирало. а пресуда је, међутпм, постала извршпом, те онда настаје питање: вреди ли оваква. пресуда у опште, и вреди ли убаштпнење, извршено на основу овакве пресуде?« — На ово питање одговарамо: 1. И по чл. 12. закона о окружним, среским и општинским буцетима, п по чл. 109. т. 1. и чл. 135. закона о општинама, паредбодавац је по општинским рачунима председник општински. Према томе, он као наредбодавац никако не може бити благајник општпнски, јер му се, тако. силом прилика, намећу две улоге, које једна другу искључују јер би у приликама сам себи издавао извесне наредбе о исплати и т. п., а то воћ пе може бптп. Ако је у којој општипи ипак председник одређен, опда одчах треба ту погрешку иснрављати тиме, што бн било одре1)ено друго лице. Ако су сви кметови неписмени, па нс могу примитп дужпост благајнпка , која дужност нвоспорпо тражи да је врше писмени људи, онда треба бирати иарочите благајнике из редова писмених и сп ]Јемних људи, и тражитп потребан кредпт за то, јер став 11. чл. 1 12. и ако у првоме реду ову дужност памеКе кметовима, пе искључује апсолутно и ту могућност, да за благајпика буде изабрано и друго лице. Нема спора, да би одборници, који су председника одредили да врши дужност благајника, били одговорни по закону о уређењу Гл. Коптроле за штету, коју би овај причинио општини у положају благајника, као год што бп и сам председник био одговоран и кривично п материјално, за све неправилности, којс би у овој улози учинио. На надлежним властима лежи дужпост, да све одлуке одборске, којим иредседнике бирају за благајнике, задржавају у смислу чл. 152. зак. о општинама, као противне закону, и 2. По § 471. гра!,. суд. поступка, земљоделиу се пе мон;е продати, пити којим другим начпном отућитп тамо побројно имање, нити га он сам може отуђити. Ово ограничење, као политичко-економска мера, која има задатак да снречи осиромашење земљорадничкога сталежа, донесена је у општем — јавном — интересу, и по томе , све власти у земл,и, морају мотрити да се ово законско наређење не изигра. Према томе, и у свима приватно-иравним одношајима појединаца, који потичу из уговора о куповини и продаји, власти морају по дулгности да пазе, да ли онај, који што иродаје, може то отуђити по закону. и ако не може, онда да откажу своју потврду. Где је случајно пропуштеио, да се у своје време ово утврди, и донесена пресуда, којом се вре^ају наређења § 471. грађ. суд. пост. па таква пресуда постала

извршном, ту на извршним властима лежи дужност, да такву пресуду не извршују у смислу иоменутог законског наређења, исто оиако, као што не би извршиле иресуду, којом би неко био осуђен на пла1-ање, па би се наплата морала вршити продајом дужникове имовино. Ако је купац успео, да се већ убаштинн на оспову овакве пресуде, донесене по недовољном извиђају свију чињеница, које су биле од утицаја на законско решење ове ствари, онда дотични може сам тражити код с.уда да се то убаштињењс ионишти. а могла би по нашем мпшл>ењу, учинити то и сама полицијска власт, која такође има задатак, да нази ио званпчпој дужности, да се спречн изигравање § 471. гра1). суд. иост. Опа то мора да пази и у случајевима, где се продавац и купац договоре, па купац тужи продавца за заузеће, а овај то нризпаје, и тако се кривпчпом пресудом утврђује својина, јер се другпм путем не бп могао извриштп пренос. II. Суд општинс риљачке, актом свој.им ' од 19. пр. м-ца Бр. 1397, пита: »Чести су случајеви, да пореске власти одреде по пеколико продаја имања, разник пореских дужника, за једап дан , па их тога даиа п изврше. Има чиновника, који за све те иродаје наплате једну таксу од 6 дии. за државну касу, а нма који за свако имање посебицо наилате по 0 динара, те тако, ако је за једап дан заказано по 20 продаја, наплате за државну касу по 120 динара. Па овај начин чини се неправда и ипачс сироматтшим пореским дужпицима. Моли се уредпиштво за обавегптење: како треба наплаћивати ову дијурну ? — На ово питање одговарамо: Чл. 15. правила за извршење закона о трошковима управппх власти, прописапих под 28. априла 1902. год. П№ 9529, којп говори о то.ме, како ће се ова дијурна наплаћивати, гласи : в 3а сваки иосао, ма колико их један службепик раднога. дана и у једноме месту ван канцеларије извршио, наилатиће од лиц а, која је ао закону о трошковима уаравних власти и овим иравилима одговорно, целу ироиисну дијурну,но]а одговара ироведеном времену. Дијурна, коју је једно лице дужно илатити, не-може бити мања од оне, која. је ироиисана за време од 24 сата, ни онда кад се чиновник ире навршених 24 сата вратио у канцеларију своје редовне дужности." Као што се из овога види, за основицу наплате дијурне узет је сваки посао посебице, а не само проведено време, и према томе правилно раде они чиновници, којп од сваке продаје, ма кодико их извршили једнога дана, нап^аћују по (5 дин. на име дијурне. III. Суд општине бистричке, актом својим од 17. пр. м-ца Бр. 1267, пита: «Суду овом поднео је један грађанин из овог села на потврду тапију, којом се убапггињава на своје целокупно имање.