Policijski glasnik

СТРАНА 27

сматра аа нвмораану отвар и одриче му санкцију. директним иутем, ,она не би била доследна, ако би тај хоиор.чр могао добити индиректну оанкцију, ако би одбила младожењину оопсНеМо 1пс1ећШ. Значило би у овом олучају, да је проводаџиска иаграда, дбк .је још неисилаћена, дакле само у стању погодбе, неморална, а да би се претворила у морално дело, чим би се исплатила. Покушај би био неморалан, док би Свршена радња била морална! А из овога излази да уговори којима се вређа § 13. не крејирају ни саму оћН^а^о па^игаНв, пошто ириродна обавеза, ма да тужбом није обезбеђена, не може дати меота сошННо ЈпбећШ, ако би ое драговољно. испунила. Иначе су ове радње дозвољене. Другим речима, под условом дапојединци који су ступили у једат од односа, §-ом 13. грађ, зак. забрањених 1 , могу сасвим тај одноо реализирати, без бојазни да Ке их отуда постићи каква казна, Власт се ограничава само на то да иојединцу који би на њу, ради остварења једног таквог односа, апеловао своју помоћ откаже, али она но иде дал.о од тога; поименце она не истражује да ли су неки појединци у такве одноое ступили те да их за то казни. Ово носледње случај је само са оним радњама појединаца које су означене у законима као кривИчна дела: власти је дужност да такве радње нроналази и да их казни; нити Ке она чекати да јој се појединци ко,ји су такве радње извршили или на штету којих су оне извршене иријаве, па да на те радње тек под тим условом казну, законом одређену, примени. 8 ) Далеко од тога да се сами власти одају. они који какво кривично дело изврше обично свој поступак од власти крију и труде се да јој он непознат оогане. Као што видимо, односе из § 13. грађ. зак. законОдавац оматра час за моралне а час за неморалне. У колико он реализовању тих односа не притиче у помоК, они су у толико за њега неморални, а у колико их, иак, допушта, без интервенције власти, у толико су они морални. Из овога излази да иод условом само да се власт у заштиту не позива, нема разлике овде између мораЛНих и неморалних иоотупака. Онако исто као што власт мирно посматра појединпе када они склапају иогодбе које она сматра за моралне, исто тако она остаје равнодушна, ако они ступе у односе које је, у § 13. грађ. зак., оквалиФихЈовала као неморалне. Нрема овоме видимо да се сви ноступци појединаца могу класирати у три категорије: 1, К]>ивична дела, 2. Дела неморална али која влаот толерира и 3. Дела морална. Друга категорија иоступака појединаца изгледа необјашњива. Јер ако је задатак законодавцу да друштво моралитпе, опда зашто он допушта појединцима одноое које сматра за неморалне ? А да их за такве узима, види се из тога што по.јединцима одбија св.оју помоК, ако ое они властима обрате за иринудно реализовање обавеза које из дотичнога односа проистичу. Ми бисмо ову врсту дела приватних лица још и разумели, када би нрјединци били приморани, у сваком случају, обратити ое власти ради извршења тих обавеза: ношто се (*>ез интервенције власти те обавезе не би могле остварити, већ би остале само у стању пројекта, то би онда била довољна заштита за морал, када би се законодавац ограничио само на то да тим. обавезама одрече своју санкцију. Али, како иојединци могу, и изван учешћа влаоти, не оамо угонорити већ и испунити .неморалне обавезе, то је онда оасвим нојмљиво да морал није довољно заштићен, када је законодавац пропиоао једино то, да појединци који су такве односе између себе засновали не могу добити никакву заштиту код 8 ) Изузетно извесна кривична дела казие се оамо на тужбу приватнога тужиоца, као н. пр. утаје (§§ 229. и 236. крив. зак. гп (гпе) и преваре (§ '258. крив. зак.).

власти, остаВл>ајући им, мећугим, пуну слобрду да у такве одноое стуна.ју и д их драговољно, без њеног удела, ]1еализирају. Зашто је закОнодавац тако урадио? Можемо казати да је он радње иојединаца, моралу противне^Кнодедио на две велике груне, на оне којима он управља (неморалне радње које су кажњиве; т. .ј. кривична дела) и на оне ко.је оотавља влади морала и оавеоти (неморалне радње које трпи), стога што су ове последње, бар у садашњем стању човечјега ума, тако људима природне и тако за њих везане, да би овако законодавство које би те радње апсолутно забрањивало и кажњавало било бесциљно: оно се не би могло извршити, јер му се појединци не би новиновали. А они му се не би новиновали зато што би такво законодавотво за њих било једна тиранија, као што би био тирани.ја и један закон који би нам забрањивао, н. пр,, смејати се и воселити ое. Наравно, што год дух човечији буде даље ишао у овоме усавршавању, све ће то лакше бити забранити, путем законодавотва, радње које оо данас остављају рвжиму морала и савести. 10 ) Овоме објашњењу можемо додати још и та.ј разлогда законодавац треба да остави на вол",у појединци^а извесне радње које, ма да су без онасноети но општу моралност, нису ипак оа овом у потпуном складу — стОга што су често пута такве радње подстрек за човека, увеличавају му енергију и чине му живот сношљивијим или чак и лепшим. Исто онако као што отров дат у малој дози омогућава оздрављење. III. Остављајући ово на страну, да се сада вратимо главном питању: питању о утицају судије на јавни морал. Овај је утицај неоспоран, пошто суди|ја не сме, по § 13. грађ. зак., дати никакву санкцију, ни непосредним тгутем "(тужбом) ни посредним (ексценцијом) приватним погодбама које се моралу противе. Законодавац т-гаје деФинисао морал, па, дакле, ни радње које су са њим у противности. Он је само употребио тај израз, остављајући суди.ји да он, у оваком конкретном случају, извиди да ли ;је приватно-нравна погодба, чије се . испуњење код њега тражи, саобразна моралу илрт не, иа да, јо;ј, ирема, томе, законску санкцију одобри или одбије. Као што видимо, схватање судије о моралу и о његовим захтевима игра овде велику улогу. Ту ;је судији дата једна врло озбиљна арбитрарна власт, врло озбиљна, јер оно што се у суду као морално прокламује за такво ће се- и ван тога места сматрати. Ово нарочито важи за људе мањег образовања, који ое у ово.јим акцијама, што је сасвим ириродно, руководе примерима датим им људима, који стоје изнад њих. И, обрнуто, оно тпто судија об.јави као моралу противно, то ће се, бар пред Форумом опште савести, опште јавности, за такво узети, Ма да ће, наравно, бити вазда људи који ће, и поред тога, бити за. такве поступке способни, тим ире што их законОдавац допушта изватт круга своје сопствене интервенције, Али, баш у колико је и о таквим Људима реч, несумњиво је да ће и о:ги често иеморалне погодбе избегавати, из простога разлога што оне немају законске санкције и што отранке иису увек једна у другу сигурне да, ће оне, и без учешћа власти, своје обавезе испунити. 9 ) Да приметимо да има кажњивих радњи које ое не могу оматрати као неморалне. Такви су многи истугш које закон казни без обзира на то што они не претцостављају ништа псморалио (н. пр. када господар пропусти слугу пријавити влас-ги и уписати). Али, у главном, кажњива дела оу у исти мах и. са моралом у контрадикцији. ,0 ) 0 овоме смо у неколико говорили и у овојој расправи, Ве V атпгШе еп ЛгоИ р6па1 вегбе (у часопису: »Кеуие §епега1е <1ц <1гоЦ, Је 1а 1б§1з1а11оп е1 с!е 1а НшбргиЈапсе,* Ну. ша1 — ји1П 1906, р. 212, п. 1., Ранз.).