Policijski glasnik

БРОЈ 12.

У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 18. МАРТА 1907.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОДИЦИ<ЈСКИ ГДДСНИК" издази једанпут, а према потреби и кигае пута недељно. Претплата се полаже у напред, и то најмање за пода године, код свију подидијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишн>е. За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у здату. Поједини бро.јепи „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО ■ Његово Величанство Краљ Петар 1., благоводео је на предлог Министра унутрашњих дела, иоставити: за лекара среза качерског Д-р Косту Ристића, лекара среза космајског, ло потреби службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 9. марта 19И7. године у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра 1., г-та предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о иословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 18. августа 1906. годипе № 5290, донето на основу тачке 9. члана 144. Устава, које гласи: да се Глигорије II. Којашевић, свештеник у Лукама. родом из Скадра у Турској и поданик исте државе, по молби својо.ј прими у српско поданотво заједно са малолетном својом децом: Зорком и Николом, изузетно од Јј 44. грађанског закона. Из канцеларије Мипистарства унутрашњих дела, 10. марта 1907. године у Београду.

РАЗГРУПИСАВАБЕ 0ПШТИНА Указом Његовога Величансгва Краља 11етра I., одобрена су решења Пародне Скупштине, сазване у први редован сазив за. 1. октобар 1906. године од 21. Фебруара 1907. године која гласе: »да се село Мала Враница, по изјављеној жел.и својих становника, одвоји од онштине мало-враничке односно села, Треботина и споји са општином мрмошком, у срезу расинском, округа крушевачког. А село Треботин, да само за себе образује нову општину под називом општина треботинска, — у истом срезу и округу«. ,)Да се село Велика Бресница, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од своје садање општине рабровске, среза рамског, округа пожаревачког, и да само за себе образује општину под називом општипа »велико - бресничка« у истом срезу и округу.« »да се села : Топбница и Грудаш, по изјављеној жељи снојих становника, одвоје од.своје садање општине дубовске,

среза дооричког, округа топличког, и споје са општином доњоцриатовачком у истом срезу и округу. »да се села: Лукавац, Попучак, Дупљари, Кланица и Дивци, ко.ја сада сачињавају општину лукавачку, у срезу и округу ваљевском, по изјављеној жел>и својих становника одвоје од ,своје садање општине лукавачке, и да образују нове општине и то: а) Попучак — општииу попучанску; б) села: Лукавац и Дупљари — општину лукавачку; и в) села: Кланица и Дивци — опшину дивачку — сви у истом ерсзу и округу®. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 27. м>ебруара 1907. год. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО

ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

(НАСТЛВАК) Докле остали народи, као 1'имљани, Немци, Енглези и др., не само да су већ давно имали сво.ја стална седишта, него су имали и своју културу, државно уређење па и уређено правосуђе, које се без прекида развијало, дотле су Срби у то време морали напуштати своју дотадању постојбину и замењивати је новом. ДеФинитивно досељење у данашње земл>е свршило се тек око половине седмог столећа. К.акво је било правосу1)<- пре досељења, није нам позиато, јер о томе никаквих извора немамо, али је несумњиво да је било онако исто, као што је било код Словена пре њиховог распада на народиости. 1 ) Према томе, историја Сриског Права треба да почне са досељењем, дакле много касније него код других народа, иа због тога мора имати и мање извора. Али правних извора немамо одмах ни по досељењу, јер Срби нису били народ ко.ји је стајао на истом ступњу културе, на коме су били народи ме1 ; у које је он дошао, нити је са доласком просто наставио своје правно развијање онде, где је стао, остављајући своју стару постојбину. Мада су Срби имали своју самородну култу]»у, они

') Ст. НоваковиП, Законнк Стевана Душани (|888) VI,