Policijski glasnik

СР0.1 17

И0ЛИШ1ЈСКИ

ГЛАСИИК

СТРАНА 133

отарању или њиовим извршивању поверена, немарно вршила, знајући, да се обштинског одбора, који његову радњу контролира, и иста дела толико и недотичу, то се налази за целисходно, да се полицаиним властима, над званичницима обштине, над којим воде надзор, даде власт, да ји могу дисциплинарно казнити, јер у много случајева за неуредност и нетачност обштинских званичника често оне саме морају пред својом старијом влашћу одговарати, а без овога средства исправљања оне би се скоро у немогућности налазиле, да би о многим своим делима уредан рачун могле дати. Ово средство исправљања зар би још неосновано било у земљама, које имају и најудаљеније своје органе у свакои обштини по разним струкама државне управе, али с призрењем на владајуће у овом смотренију стање код нас, гди је нарочито среским властима тек једино могуће својским потпомагањем од страно обштиноког суда, а имено обштински званичника, одправљати она многостручна дела, о кои извршењу оне се имају старати, види се та моћ, да надзорна власт може у известним приликама иовући на одговор обштинске званичнике, као једна мера, која је услов за добро одправљање државни дела. Гди пак ни ова срества исправљања не има!>ау повољне последице и ништа непомогоше, или гди се нађе, да је служба кога обштинског званичника на место . на корист само од штете по обштинске и државне интересе, у мање важности случаима чини обштински суд корак код надлежног места, да се такви званичник удали са свога званија, као што ;је то у чл. 82. пројекта пронисано, при чему с призрењем на одклоњење могући злоупотребљења казано је, да ће .у томе решавати власт која избор таквог званичника одобрава. А кад би очевидно служба таквог званичника много теже последице могла за собом повући, кад би се са удаљењем од службе за одобрење од веће власти исчекивало, прописано је, да ће у таквим изванредним приликама председатеља моћи удалити од дужности непосредна надзорна власт, а остале обштинске аваничнике сам обштински суд. Хтети и у таквим случаима предходно у подпунои Форми испунити све законе прописе, значило би допустити да се зла и штете продужавају, што се неби могло довољно оправдати. Надзорна власт пак, кад од овога свог права, а уједно и дужности учини употребу, разуме се, да ће већој власти имати дати оправдања таквог свог поступка, као што је и наређено у истом члану.

На после^ку по чл. 85. пројекта, иадзорна се власт опуномоћава, да може посредством свог чииовника да присуствује при саветовањима и седницама обштиноког збора, одбора или суда. Да је ово право надзорне власти пе само онда потребно, кад има што да се објасни и брже до споразумљења дође, но да га могу са свим нуждним учинити известне прилике, јасно је већ и по томе, што је државној власти и иначе у дужности, надзиравати делања сваког грађанског друштва, а сувише једног јавног тела, које је прописима закона с известним преимућстима и влашћу снабдевено. Ово су у главноме важнија наређења у пројекту о устроиству обштина и обпггинских власти. Као што се из преднаведеног пропраћаја може видити, гледало се, да се даде колико могуће више места за слободно кретање обштина у стварима, које се њиовог интереса наивише тичу, водећи при томе точан рачун о свима оним околностима, које у теснои свези стоје с уређењем ове важне сгвари. Узимајући у призрење како сва одношења земље, тако душевну и моралну моћ државни чиновника и обштинс.ки званичника, Правителство Његове Кнежевске Светлости налази, да ће се моћи и материјалном и друштвеном развитку земље наибоље одговорити овој одавно већ осетнои нотреби о преустројењу наших обштина и обштинских власти, негубећи при томе из вида, да ће с временом учињена измена у тима околностима уједно тада и измену многи наређењ.ч у пројекту изазвати па и боље развити. Да би се дакле преднаведеним недостатцима и незгодама у садањем устројству обштина и други закони прописа помогло, као и да би се известна правила сходно времену и овои преважнои потреби ноетавила, Министар унутрашљи дела има част поднети Државном Совету под •/. пројект устроиства обштинског молећи Га, да би у овоме изволио закон донети. ПБр. (1.785 20. септембра 1865. год. у Београду. Министир унутрашњих дела, Н. Христи* с. р.« (наотавиће се) Димитрије С. Калајџић.

ЗАСТАРЕЛОСТ ТРАЖБИНА државних, општинс-ких и црквених, Објашњење § 931. гра^. зак. У 14 броју »Полицијског Гласника® од ове године одштампано је питање суда општине лозничке: да ли тражбине општинске заотаревају по § 928. ж. грађан. зак. за 24 године или по § 931.грађ. зак. за 36 година? Уредништво »П. Гласника« изјавило је своје мишљење, да ове тражбине застаревају за 36 година — по § 931. грађ. зак. — као што је општински суд тврдио, а не за 24 године, као што према § 928 ж. грађ. закона узима првостепени суд. Како ми је познато, да је судска пракса у овом питању колебљива, то сматрам да је од интереса позабавити се овим питањем, чему су ови ретци и намењени, без претензије да буду научна и исцрпна расправа. Као што је познато, по нашем и аустријеком грађан. законику — по коме

је наш израђен — разликују се две врсте застарелости: једна т. зв. арибављавна застарелост или одржај , т. ј. задобијање извеснога права савесним вршењем његовим за извесно законом одређено време (§§ 928, 929, 931) и губеКу застарелост, т. ј. губитак извеснога права за то, што се оно за законом одређено време није вршило (§§ 928.а. до з., 930.а., 937., 938., 939). Ове две врсте застарелооти има на уму и § 922. грађ. зак. Из аустријског грађан. законика наш је законодавац усвојио у § 931. и т. зв. дугу или ванредну застарелост, као изузетак од т. зв. редовне застарелости (§ 930. а).. 0 овој дугој застарелости говори наш законодавац у § 931, израђеном према § 1472. аустр. грађан. зак., који гласи: »Према Фискусу, т. ј. према управитељима државних добара и државне имовине, у колико има места засгарелости (§§ 287, 289, 1456 и 1457), даље: према управитељима црквених и општинских добара и других допуштених тела, није довољно

обично, редовно време одржаја. Државина покретних ствари, као и државина непокретних ствари или државина службености и других права, на непокретним стварима вршених, ако су ова на име држаоца у јавне књиге уписана, мора трајати шест година. Права овакве врсте, која у јавне књиге на име држаоца нису уписана, и сва оотала ирава прибављају се према Фискусу и овде наведеним повлашћеним лицима само држажавином од четрдеоет година ,(< Међутим наступа сада питање: односи ли се овај наш § 931. и на губеКу застарелост илисамо наприбављавну? Другим речима губе ли правна лица, означена у § 931., своја права, па дакле и тражбена права, за време редовне застарелости (§ 930. а), или за време дуге застарелости, предвиђене у § 931. грађ. зак. ? На први поглед изгледа да се § 931. одноои само на прибављавну застарелост : државна, црквена и општинска добра, која неко држи, прибављају се дужим протеком