Policijski glasnik

СТРАНА 20

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 3

оекције има увек назначити узрок, зашто секцију нису вршида два лекара. Иследник је дужан да одреди лекаре, који ће вршити преглед и секцију леша. По чл. 9 т. 16 и чл. 12 т. 6 и 14 то имају у првом реду бити окруадни Физикуси и срески лекари, а по чл. 14 г. 12 тамо где нема државног лекара може иследник одредити и општинског лекара. Приватним лекарима може се поверити вршење секције само онда, кад је с одлагањем секције скоичана опасност а ниједан од државних или општииских декара не може се добавити, Прегледу и секцији леша треба да присуствује и лекар који је умрлог пред смрт лечио. Лекаре, који су одређени за вршење секције, дужан је иследник да позове писменим позивом, у коме има да назначи место и време прегледа и секције. Секцији се може приступити тек пошто је идентитет леша несумњиво утврђен. Да би се идентитет могао утврдити, дужан је иследник да покаже леш лицима која су умрлог познавала (трећи одељак § 01), Ако се покаже потребним, иследник има да покаже леш ради познавања и обвињеном. Ако се, међутим, на овај начин не може утврдити идентитет леша, онда се леш има описати и тај опис преко новина обзнанити. Код описа прво треба обратити пажњу на одело које се на њему нађе. Ту ваља одредити врсту тканине, од које је одело направљено, њену боју, крој и поставу одела, број и место џепова, и шта је у њима нађено, да ли је одело ново или старо. Нарочито треба пазити, да ли рубље и одело има какав знак (марку), напис или дугмета. Ако таквих знакова нема или су намерно уклоњени, ваља и то поменути (Правилник стр. 8 т. 10). Ако је одело попрскано крвљу, упрљано земљом, песком, речним наносом или чиме другим, све то такође треба описати. Преглед и опис оцела није од значаја само за утврђивање идентитета леша, већ може бити од значаја и по томе, што се по подераности или рупама, које се на оделу нађу, може поуздано видети каквим је оруђем проузрокована рупа на оделу, па и сама повреда на лешу. Стога треба нарочиту пажњу обратити на облик рупа, меото где се

налаЗе, правац, дужину и ширину. Тако треба најбрижљивије прегледати и описати и све остале предмете који се у оделу или на лешу нађу као: исправе, прстење и т. д. Сем овога, треба обратити пажњу на тачан и исцрпан опис свију карактеристичних спољних особина самога леша које би могде.допринети констатовању његове идентичности. У ове нарочито спадају: приближно констатовање пола и дужине, опште исхране, опис главе и лица као и екстремитета (Правилник стр. 8 и 9). Само ако "је то могуће, мерење и описивање леша треба учинити по систему Вертиљоновом. У неким случајевима показује се и ФОтограФисање лешева као врло добро за утврђивање идентичности непознатог леша. 3 ) Сама секција дели се на спољни и унутрашњи преглед. Спољни преглед обухвата општи опис леша и засебни опис појединих његових делова. Општим описом леша ваља утврдити: године, пол,* дужину, развијеност, исхрану, опште промене или обољевања коже и аномалије (белеге, тетовирања, прекобројне удове или недостатке удова). Засебно треба описивати све делове леша, а нарочито: главу. врат, грудни кош, трбух, спољне гениталије, чмар и екстремитете. Ако се на лешу налази каква повреда, ваља исцрппо означити њен облик, положај и правац, њен тачни однос према утврђеним тачкама тела, њену дужину и ширину. Ио завршеном спољњем прегледу приступа се унутрашњем нрегледу или секцији. Секција се сме предузети тек 24 сата после смрти дотичног лица; трулеж леша, међутим, никако не искључује секцију. У унутрашњи нреглед спада: 1. дупља лобање, 2. врат и грудни кош, и 3. трбушна дупља. Све се ово има да изврши по Правилнику за вршење судских секција. \ (наставиће се) Д-р. Бож. В. МарковиЋ. 3 ) Детаљније о овоме: Д. АлимииИ, Утврђивање идентичности помоћу одела, у Полицијском Гласнику за 1905.. и Утврђивање идентичносги лешева, у Полицијском Гласнику за 1907. бр. 9, 10. и 11.

КОНАН ДОЈЛ И НАУЧНА ПОЛИЦИЈА У XX ВЕЈ^У. пг Ј. Вегсћег (НАСТАВак) Какве закључке можемо извући из суштине ове методе, ако је упоредимо са методом, судске медицине ?. , Посматрање је основа методе Шерлока Холмса: оно га, захваљујући његовим научним знањима, води дедукцијама. Не поступа ли апсолутно овако исто и судски лекар, позван да да своје мишљење, придржавајући се савета професора Ла-, касања: а) да иажљиво аосматра, и да добро види оно што иосматра , и б) да ради редом и методично ирема иретходно створеном илану. Постоји увек једна тачка, на којој је тачно обележена разлика између полицајца и судског лекара; то је она о вредности дедукција. Конан Дојл тврди, да оне треба да пред.стављају математичку тачност. Колико би једно овакво веровање у апсолутну извесност било опасно и кобно за судског лекара ? Овде нам згодно до!>е да поменемо познати аФоризам италијанеког песника: »треба се навићи на сумњу.®

* * Ако уђемо дубље у детаљну примену ове методе, изненадићемо се многобројним сличностима између ње и поступака, који се у клиници употребљују у циљу одређивања дијагнозе болести. Не тражи ли се, у осталом, и од Шерлока Холмса, као и од -лекара вештака, да одреди дијагнозу ? Кад један болесник исприча лекару историју своје болести, настају ова два случаја: или ова проста историја подсећа практичара на сличне, раније виђене случајеве што ће имати за последицу брзо утврђивање дијагнозе, или је случај компликован и непознат из раније праксе, што ће приморати лекара да методично испитује болест, апарат за апаратом, без икакве идеје руководиље у почетку овог посла. Ми видимо да Шерлок Холмс употребљује апсолутно исти начин. Он саслушава клијента, и у већини случајева успева да одмах реши проблем, Захваљујући аналогији овога са сличним и познатим случајевима. Често пута, на против, он не успева да одмах дође до решења, и тада се добро чува да створи какве имагиниране закључке пре него што је брижљиво и методично испитао све Факте. „Велика је заблуда, вели он,

| стварати теорију пре прпкупљања свега потребног материјала; то само може довести до погрешних закључака. 11 Тек пошто је извршио овај брижљиви и методични преглед, Холмс приступа својим дедукцијама, чију истинитост утврђује. Ову исту методу, у осталом, препоРУ ч УЈ е и професор Лакасањ, употребљујући ове аФоризме: „И најпростији случајеви по спољашности могу бити веома компликовани. (< »Треба избегавати брзе теорије и бити неповерљив према скоковима маште." У кратко речено, видимо да д-р Конан Дојл, излажући једну методу преко посредника Шерлока Холмса. није могао наћи бољу од оне, која се посведневно употребљује у медицинским наукама. Факти, описани лаким и прецизним стилом, допуњује се тако изврсно, да драже и^узбуђују дух читалаца. Они износе на видик важност и прецизност медицинске методе, којом се у велико користи један критички дух, који је у овој методи умео применити и анатомски нож једног аналитичара. * * * Да видимо сада Шерлока Холмса на делу. Пошто ће своје изврсне методе гхрименити у пракси, хајдмо за њим у »А.аШДу