Policijski glasnik

СТРАНА 86

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 11

цаја два злочина који су учињени у истим околностима времена и места, тесно везани у извршењу а потпуно различни по својој природи. Оваје разноликост управо корисна за истрагу; пошто има два пута да дође до маниФестације истине, истрага ће на тај начин пмати двојаког шанса да дође до свога циља и проналазак лопова биће у многим случајевима проналазак убице. Ако консултујемо узроке који одјекују у овој епоси и студирамо у аналима злочина дугу листу убистава извршених уз крађу, видећемо да је најчешће крађа било то што је могло да се утврди убиство, које би без крађе, остало без доказа. Да ли би икада био пронађен Пранчини, убица Маргарите Рењол, да није украо, да није продао у једној ми.лосрдној кући у Марсељу, накит који је покрао од своје жртве ? Исто тако и Блен, виновник злочина у Поне Роајолу, да ли би био пронађен да није п он био исто тако несмотрен у једној истој таквој кући у Брислу? Гањи и Арнол, вииовници трогубог убиства са крађом, извршеног у 01о1ге -01еи, пронађени су по прекомерним трошковима које су чинили. Колико би могли навести још других примера! Треба дакле кад су оба ова злочина уједно извршена поклонити подједнаку бригу констатацијама које се тичу сваког од ових злочина. Нарочито се треба чувати тога да се због убиства не пренебрегне крађа; истина је овај последњи злочин од мање кривичне важности него убиство, — али се догађа често да се благодарећи овоме злочину пронађе аутор убиства. У осталом, констатације које се тичу крађе, кад је овај злочин спојен са убиством, пуне су детаља, које јевредно забележити верно, тачно, потпуно без обзира на улогу коју ће они моћи играти даље у истрази. Ови детаљи, методички пзложени у протоколу констатовања од стране примирителног судије, полицијског комесара и истражног судије, служиће као материјал за грађевину и никад неће бити на одмет. (наставиће се) с француског, Милош М. Станојеви-ћ. судија.

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО

јеврејска дампа (нАСТАВак) Холмс се подиже, упути се прозору, отпоче испитивати изломљено крило, терасу и балкон, служећи се лупом да би што боље простудирао оне две греботине н& камену, а после овога замоли господина од Емблвала да га одведе у башту. У башти Холмс седе на једну трскану столицу и сањалачким погледом отпоче посматрати кров куће, а затим се изненада диже и пође правцем где беху два мала сандучића, којима је барон покрио

отиске лествица, да би их сачувао. Пошто је подигао сандучиће, Шерлок клече и наже се тако рећи до земље над отисцима, испитујући их и мерећи их пажљиво. Ову исту операцију поновио је и са отисцима поред ограде, само што она .овога пута није тако дуго трајала. Пошто су са овим завршили инспекцију, Холмс и барон вратише се у будоар где их очекиваше г-ђа од Емблвала. После ћутања од неколико минута Холмс рече: Још од почетка вашег причања, господиие бароне, био сам изненађен најобичнијим начином извршења крађе. Послужити се лествицама, исећи стакло прозора, изабрати једну ствар и однети, није могуће, те се ствари не дешавају тако лако. Све је то чисто и јасно. — - То ће рећи да ? . . . . — То ће рећи да је крађа јеврејске лампе извршепа под руковођењем Арсена Липена.... Арсен Липен ! узвикну ће барон. Крађа је извршена без њега, и нико није ушао у кућу ... . . . из баште сам приметио један олук који се пружао до самог крова: вероватно је, да се какав слуга, који станује на последњем спрату, спустио низ тај олук и дошао на терасу. — Али на основу којих доказа?.... — Арсен Липен не би изашао из будоара празних руку. — Празних руку! А шта је са лампом ? — Крађа лампе не би спречила Арсена Липена да дигне у исто време ову табакеру украшену дијамантима и ову огрлиЦу са старим опалима. За ово би му довољно било да учини два покрета више, и кад то није учинио, значи даније могао. — Знам, али откривени трагови ? Све је, то удешена комедија да би се отклоцила сумња! — А греботине на огради? — То је лаж ! Оне су изазване шмиргл хартијом, од које ево неколико зрнцакоје сам нашао у башти. — А шта велите за отиске од лествица? — II то је комедија! Испитајте две право-угаоне рупе које се налазе у дну терасе, као и оне две које су оставл^ене поред ограде, па ћете видети да је њихов облик исти, само што су ове на тераси паралелне, а оне доле не. Измерите њихову међусобну дистанцију, па ћете се уверити да је ова различна према месту. У дну је терасе 23 сантиметара, а поред ограде 28 сантиметара. - И ви из тога закључујете? - Закључујем, пошто је њихов облик идентичан, да су све четири рупе изазване једним истим и нарочито удешеним штапом. — Као најбољи доказ за ово нека послужи овај штап кога сам нашао у башти под једним лаворовим сандуком. — Барон се поклони. Тек је четрдесет минута како је Енглез прекорачио праг куће и већ од веровања, које се оснивало

на видиљивим траговима, не беше остало ништа. Истина, једна друга истина, заснована на много оолиднијој основи, на резоновању Шерлока Холмса показиваше се сад. — Ваша је оптужба, господине, противу нашега особља врло озбиљна. Наши су млађи стари породични служитељи и нико од њих није способан да нас изневери. — Ако су вам сви они одани тако као што верујете, онда како се може објаенити ово писмо, које сам добио истога дана и истом поштом кад и ваше ? — Он пружи бароници писмо које му беше упутио Арсен Липен. — Г-ђа од Емблвала се пренерази. — Арсен Липен . . . како је сазнао ? — Ви нисте никоме ништа говорили о вашем писму ? — Никоме, рече барон, на ту смо идеју дошли прошле ноћи при вечери. — Пред млађима ? — Само ту беху наше двоје деце. И1та више, СоФија и Анријета не беху .... тада .... овде зар није тако Сузана ? — Г-ђа од Емблвала се замисли и потврди. — Заиста. Оне су биле отишле код госпођице. — Госпођице? упита ће Холмс. — Гувернанта, госпођица Алиса Дмен. — Зар та особа не једе заједно са вама ? — Не, њу служе засебно, у њеној соби. Вилсону дође једна идеја. — Писмо упућено моме пријатељу Шерлоку Холмсу предато је на пошти. ..—р Наравно. — Ко га је на пошту однео ? — Доминик, мој собни лакеј још од пре двадесет година, одговори барон. Свако трагање које би предузели у овом правцу било би изгубљено време. — Време се никад не губи кад се трага, рече убедљиво Вилсон. Прва је истрага завршена. Холмс замоли за допуштење да се повуче. После вечере на један сахат, Шерлок је видео С офију и Анријету, двоје деце барона од Емблвала, две лепе девојчице од осам и десет година. У колико су барон и његова госпођа били љубазни према Шерлоку Холмсу у толико је овај био уздржљив, готово непажљив, због чега се домаћини најзад ућуташе. Донесоше кафу, Холмс је испи и диже се. Баш тога момента уђе послужитељ и предаде му једну депешу. Холмс је отвори и прочита: в Ја вам се дивим. Резултати, које сте заово кратко време постигли, јединствени су. Ја сам запрепашћен. Арсен Липен". Мало узрујан Холмс показа депешу барону и упита га: — Почињете ли веровати, господине, да ваши зидови имају очи и уши ?