Policijski glasnik

БРОЈ 48.

У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 30. НОВЕМБРА 1908.

ГОДИНА IV.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једанпут, а према иохреби и више пуха недељно. Претплата се иолаже у напред, и то најмање за пола године код свију полицијских Еласти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишде. За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО —Ј-> КАЖШЕНИ ЧИНОВНИЦИ За разие с.лужбене меисправмости ^адњени су: Г. Г. Мидан Момировић; начелник среза темнићског и Чеда Урошевнћ, начелник среза расинског, укором , решен>ем Господина Министра Унутрашњих Дела ПБр. 21669 од 8. овог месеца, а за кривицу из § 43. тач. 10. б. закона о чиновницима грађанског реда. СТРУЧНИ ЦЕО

ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

(НАСТАВАК

§ 47. Шта се ложе доказати основима подозрења? Односно питања. шта се може доказати основима подозрења, у многоме се разликују реФормирана од старих законодавстава. Јер, докле прва не праве никакву разлику између доказа о бићу или постојању кривичног дела (согриз (1еНсМ) и доказа о виновништву или кривици оптуженог, дотле су друга постављала велику разлику између ова два доказа. Та се разлика састојала у томе, што су сгара законодавства допуштала да се основима подозрења може доказати само виновништво или кривнца оптуженог, а никако и биће кривнчног дела. Још глосатори су наглашавали, да треба најпре доказати објективно биће кривичног дела, и да је то погодба за почињање кривичне истраге. Из овога се после развило двоје: прво, да је доказ о бићу кривичног дела требао бити нађен у генералној истрази, а доказ о виновништву или кривици оптуженог у сиецијалној истразн, из чега је опет изишло, да се доказивање кривице оптуженог допуштало тек пошто је лостојање дела било потпуно доказано. Друго, тражило

се, да се биће кривичног дела доказује само судским увићајем или вештачењем, а не признањем или основима подозрења. Кривица оптуженог могла је бити доказана основима подозрења, али не и биће кривичног дела.') На овоме су гледишту стајала сва законодавства с теоријом законских принудних доказа, па је стајао и изворник нашег законика. Аустријски законик о кривичном поступку од 1853 изречним наређењима не допушта, да се биће кривичног дела доказује правим основима подозрења. Само се кривица оптуженог по њему може доказати правим основима подозрења и то пошто је биће кривичног дела већ доказано непосредним доказима или саставом непотпуних непосредних доказа. Дакле, само у колико се непотпуни непосредни докази сматрају као основи подозрења, у толико се њима може доказати и биће кривичног дела и кривица оитуженог. Ово се јасно види из §§ 278 и 279. г ) У § 278 говори се о доказу неправим основима подозрења, т. ј. непотпуним непосредним доказима ; ту се вели, да се свака чињеница или околност, дакле и биће кривичног дела, може доказати непотпуним непосредним доказима. Мећутим § 279 говори само о кривици оптуженог, и наређује да се она под извесним условима може доказати правим основима подозрења. Први од тих услова јесте, да је биће кривичног дела потпуно доказано. Јасно је, дакле, да изворник нашег законика, прво, не допушта доказивање бића кривичног дела правим основима подозрења, и друго, да доказивање кривице оптуженог правим основпма подозрења допушта тек ггошто је биће кривичног дела потпуно доказано, Реформирана законодавства и наука о крпвичном поступку односно овог питања стоје на сасвим супротном гле-

Ј ) С1пвег, ВеНг &§е 80. г ) Први гласи : (< Свака чињеница (околноет) може ое и тада узети за правно доказану, кад за њу има два од непотпуних непосредних доказа, побројаних у § 140, који се међу собом подударају." А други гласи: <( кривида оптуженог који пориче своје кривично дело, може се саставом више основа подозрења узети за правно доказану само тада, ако и ове три погодбе заједно наступе: 1. мора бити дело са свима околностима, које заснивају његову кажњивост, правно доказано; 2. против оптуженог мора постојати потребан број правних основа подозрења побројаних у §§ 138 — 140 или њима подобних; 3. основи подозрења, околности и односи, нађени у истрази, м0 Р а ЈУ показивати тесну и јасну везу између кривичног дела и оптуженОг тако, да се по природном и обичном току догађаја мора узетл да је он дело извршио."