Policijski glasnik

СТРАНА 46 У прву категорију долазе крадљивци, који краду из стварне нужде или бар из потребе. »Од саме колевке никако им се није насмешило сунце живота; њима је било окренуто само његово налпчје. Они су зарана постали свесни те супротности, а нарочито свога проклетством испуњеног позива, те готово са урођеном аавишћу гледају своје срећне ближње." Зависти се придружују за тим огорчење и мржња. „Њихова закључнасудба јесте казамат, и ту долази злочиначки тип до потпунога изображења. (с У другу категорију рачуна Кгаива крадљивце који се плаше од рада. »Они махом имају обично техничко школско образовање и много су читали. Време учења јесте у исти мах и доба одлучности за њих. Са омразом на рад постаје од њих лењивац. У њега нема прохтева за радом,а гоњење на рад само га љути. Нешто из лености, нешто из накости, тек он запостави рад са свим и бива најурен од куће. Мора да путује, али му нигде не иде боље но што је било код првога мајсгора, Крај је томе крађа н казамат — велика школа за вештину која има да му скује срећу. Најтеже је спасти крадљивце ове врсте, а.само је највећа стега и строгост у стању да их нагна на рад и ред, к За трећу категорију главни извор злочинаца јесте преовладала пожуда за уживањем. „Тоније неки рђав или покварен, али је лакомислен свет. Њихов су животни елеменат Финија и грубља чулна уживања. Пожуда за уживањем води задуживању, дугови заложним заводима. Све што се има заложи се. Последњи је излаз крађа, а крај комедије сачињава опет велика гпкола —■ казамата. (< (НАСТАВИЋЕ СЕ) Д. В. Баки1>

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине прњаворске, актомсвојим Бр. 215, пита: »Један грађанин овд. осуђен је пресудом овог суда да плати 100 дин. оштете извесном лицу и пресуда је за извршну оглашена. Покушаним извршењем ове пресуде суд се је уверио, да осуђени нема ни кретног ни непокретног имања да би се ова оштета наплатити могла а да се не огреши о пропис § 471. гр. суд. пост. Но осуђени има шести део воденице на реци Дрини, у заједници са једним лицем, који по нроцени вреди 100 дин. Суд моли уредништво за објашњење: Може ли се овај део воденице изложити продаји, а да не буде окрњен пронис § 471. грађ. суд. лост. (( — На ово иитање одговарамо: Питање: да ли и воденице улазе у ред оних зграда, које су земљоделцу зашти-

ПОЛПЦП.ЈСКИ ГЛАСНИК

ћене §471. грађ. судског постулка, није ново. Оно је било до сада толико пута иредмет расправљања и административних и судских власти, па ипак није постављено стално правило, које би служило као основица за постулке власти. Највиши наш суд - Касација — изјашњавала се неколико пута о овоме, данас овако, сутра онако. Тако, одлукама својим: од 20-ог Фебруара 1903. год. Бр. 47Г, и од 28. августа 1900. г., Бр. 6474, она је нашла да воденица ннје заштићена § 471. грађ. судског поступка, и да се може продати за дугове земљорадника, а одлуком својом од 11. новембра 1899. године Бр. 9128, она је нашла, да и воденица улази у оно имање, које је заштићено поменутом законском одредбом, ако дужник без ње нема » наглавицу«. Државнп Савет, опет, одлуком својом од 28. ма.ја1904. год. Бр. 4436, нашао је, да воденица чак и онда, кад служи као стан земљоделцу, није заштићена од продаје. После овако разноликнх погледа нашега лравосуђа и админиотративних власти. одиста је тешко дати упутства, да ли воденицу треба нродати за приватне дугове или не. Али, кад је у питању накнада штете, онда се има лоступати по т. 16. § 471. поменутог закона, ако је штета, коју суд номиње, учињена злпчиним делом, преступљењем или иступљењем учињеним из користољцбља, или преступљењем намерно учињеним. Није ли штета потекла из ових кривица, онда не би требало излагати иродаји део воденице, јер уредништво ипак налази, да би таквим поступком пре био задовољен закон и намера законодавца, него другчијим поступањем. II Суд општине бељинске, актом својим Бр. 3751. иита: »Пре извесног времена украдена су коњска кола механџије овдашњег, која су била у ходнику механске штале — поред самог друма и без икакве ограде — тако рећи била су на отвореном пољу. Механџија тражи да му ова општина плати оштету, ио закону о накнади штете. Моли се уредништво за обавештење: да ли општина мора ллаћати и овакве крађе или не? (( —• На ово питање одговарамо: У чл. 1. закона о накнади штете учињене злонамерном паљевином и намерним противзаконим поништајем ствари, побројане су крађе, за које ће се давати накнада од стране општина, у којима је крађа извршена. И, како тамо нема о колима и сличним стварима ни помена, то, наравно, и та општина неће бити дужна да даје механџији какву накнаду за украдена кола. III Суд општине башинске, актом сво.јим Бр. 1563, пита:

_ Г>И)Л 6. »У овој општини ноетоји једна задруга од три брата, од којих су двојиц?1 пунолетни а један не. Са њима живи и мати удова. Имање им није ни данас у истини подељено, него сви живе у једној авлији у две куће и осталим стајама. До краја 1906. године плаћали су порез уједно у 17-64 динара. У ночетку 1907. године, један брат је тражио да се по пореским књигама задужи порезом на четврти део имања и такво је задужење учињено, ма да они и даље имање раде заједнички. Овај задругар, што је овако. издвојио свој порески део, плаћа сада 4*41 дин. непосредног пореза без приреза и личности. Пре кратког времена тражио је да му суд изда уверење о сиротном стању, пошто, вели, илаћа испод 5 дин. нореза. Моли се уредништво за обавештење: сме ли му суд издати уверење о сиромаштини само ио томе основу, што се он задужује. по књигама са 4*41 дин. непосредног пореза, кад еуд зна да имање није у петини подељено, ида сена укупно имање треба да плаћа 17*64 динара, па да за такво уверење не одговара?« — На ово иитање одговарамо: По тачци 8. чл. 2. закона о таксама, за сиромаха, у погледу плаћања такса, сматра се сваки онај, који не плаћа више од 5 дннара непосредног пореза без нриреза п личног пореза. Према томе, кад би дотични одиста био одељен од своје задруге а не плаћа више од 4*41 дин. имао би права на уверење. Али кад је суд уверен, да ова задруга није у истини подељена, него је овај један задругар издвојен само са порезом, како се види једино у том смеру, да изигра нарећења закона о таксама,_ онда суд мора бити обазрив при издавању уверења на тај начин, што ће му дати уверење колико он плаћа пореза, али да у истом нагласи: како је он у истини још задругар, и како би укупан порез задруге изнео 17-64 дин, Да ли ће га власти са оваквим уверењем сматрати за сиромаха, то ће бити ствар њихове оцене и правилнога разумевања закона, али ће тај суд бити сачуван од одговорности. IV Суд општине јошаничке, актом својим Бр. 3801, пита: Пресудом овога суда Бр. 3511, осуђена су извесна лица за иступну кривицу са по три дана затвора, и ову пре°УДУ одобрио је и првостепенн суд. Сада треба приступити извршењу ове пресуде; али је једно од осуђених лица тако болесно од реуматизма, да због овог ладног времена лежи у постељи. Моли се уредништво за обавештење: како ће суд ово лице подвргнути издржавању затвора, кад је оно болесно, а не пристаје да замени затвор новцем, те је опасност да пресуда не застари и суд због тога дође до одговорности ? (<