Policijski glasnik

СТРАНА 60

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 8.

Сви радиици, дакле, без обзира на врсту занимања и пол, преко 16 година старости и до 2000 марака годишње зараде, морају бити осигурани. Овој врсти осигурања могу приступити, али не морају, и они радници или приватни чиновници, чија годишња зарада износи од 2—3000 марака.. Инвалидску ренту добија сваки осигуранику случају трајног онеспособљења за рад, без обзира на доба старости, а старачка се рента задобија по навршетку седамдесете године живота. Осигуранице у случају удомљења могу добити половину улога натраг. Улози код овог осигурања врше се на тај начин, што се на нарочитој карти, коју местна полиција издаје, лепе т. зв. осигураничке марке, издате само за ову цељ. Марке лепи сам послодавац, сносећи половину улога сам, а другу половину задржава од зараде дотичног. Према величини зараде одређено је пет осигураничких класа, па према томе и поменуте марке имају пет вредности, од 14, 20, 26, 30 и 36 Фенига и сваке недеље лепи се по једна. Кад наступи случај ренте она се одређује према величини улога. Свакој се додаје још и 50 марака годишње као државни додатак. (НАСТАВИЋЕ св) Жив. А. ЛазиЂ —•«.„0 ДОКАЗИМА У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ" (Од д-ра Бож. В. Марковића, ванредног проФесора права на универзитету. У Веограду штампано у државној штампарији Краљевине Србије 1908. Цена 5 дин. Прештампано из ( ,Полицијскога Глаеника. 8 ) Теорија кривичног поступка — слободно смемо тврдити — у нашој правној литератури мало је обрађена. (В. Правну библиографијц Никетића). Осим једног старијег дела: Теорија кривичног судског иостуика Дим. Радови^а, које је у ствари само један ргесја ове науке, и другог слабијег дела: Теорија судских доказа П. Савића, у нашој правној литератри нема ни једнога веКег научног дела, у коме би се детаљно и исцрпно излагала ова наука у целини или бар поједине њене нартије. Према овоме, дело г. Марковића попуњава једну празнину у нашој правној литератури у погледу на ову науку, макар да је оно само једна партија науке кривичног поступка о доказима, јер се у њему специјално и детаљно студира тај важан део ове науке. Приказаћемо ово дело и да видимо какб је у њему обрађен овај предмет. У предговору своје књиге г. Марковић нам износи разлоге због којих је написао ову књигу. Ти су разлози: »прво с тога што је наука о доказима најважнији део кривичног поступка и друго с тога што <зу у том делу потребне највеће реФорме.« Износећи по том »колико је наша кривична процедура рђава и како се с њом не може да дође до правог циља који се кривичним поступком треба да постигне, 1 ' — г. Марковић даље вели: да се старао »да што јасније и боље објасни све за-

конске одредбе које се одиосе на доказе и да на тај начин створи могућност иследницима и судијама да што правилније примењују закон.® Видећемо ниже код појединих предмета, кад будемо расматрали ово дело, колико су нравмлна објашњења г. Марковићева о појединим законским одредбама и у колико је он постигао горњи свој циљ. У погледу пак на саму теоријску обраду ове партије науке крив. поступка о доказима ово дело г. Марковићево због своје добре и нсцрпне обраде доиста привлачи пажњу и може да буде од користи ономе који бн тражио да комплетира раније прибављрна знања општом наставом, у погледу на овај специјални предмет. Што се тиче пак помепутог практичног циља овога дела, који је г. Марковић хтео постићи, ово његово дело није без мана, јер у истом има погрешних и нетачних објашњења појединих законских одредаба крив. поступка, која се апсолутно не могу примити. Местимице ова су љегова објашњења код неких важних предмета који се третирају у овој књизи и непотпуна, док су на другим местима у мање важним стварима и сувише опгнирна. Коментатору, који је поставио себи задатак: да даје упутства за правилну примену законских одредаба, (види предговор г.Марковића* поред неоспорно јаке теоријске спреме потребна је и пракса, да би му закључци о појединим законским одредбама били правилни. Г. Марковићу и покрај неоспорно велике теоријске спреме и знања ове науке — то мора признати и он сам, — оскудева пракса. А кад је реч о правилном објашњењу законских одредаба и њиховој примени, није довољна сама теоријска стручност, већ је потребно познавати све оне практичне нијансе кроз које пролази једна кривична истрага, да се добије прави појам извесних законских одредаба и њихов значај у ономе смислу у коме их је законодавац прописао. Јер, као што сама практика без теоријског знања није довољна, исто тако ни сама теоријска стручност без практике не даје подобност за то да закључци оногакојикоментаришезакон морају бити неоспорно правилни. Расмотрићемо ово дело и доказати горњи паш беспристрастан суд о истом који смо већ изрекли, при чему 1)емо већ и због самог простора овога листа исправити само неке важније погрешке, које се налазе у овој књизи. То чинимо у самом оном интересу у коме је г. Марковић написао ову књигу, па макар и не успели да га убедимо у погрешност неких његових објашњења. * * * Дело г. Марковићево о доказима подељено је у два дела. Први део о доказу у оиште садржи: I. појам доказа у кривичном поступку; 2. апсолутна и релативна истина; 3. теорија принудних законских доказа и слободног судијског уверења; 4. историјски развој доказа у туђинским законодавствима; 5. историјски развој доказа у српском кривичном поступку: I у старој српској држави, II у обновљеној српској држави; 6. доказна

теорија у данашњем законику о кривичном постутгку ; 7. предмет доказа ; 8. терет или дужност доказивања; 9. подела доказа; 10. рок доказивања. Други део третира поједина доказна средства понаособ, а ти су: увиђај, вештачко мишљење, признање, сведоџбасведока, исправе и саставни доказ или доказ основима подозрења. Овај је део за нас важнији јер се у истом поред теоријског излагања код сваког доказног средства коментаришу поједине одредбе нашег зак. о крив. ноступку које се односе на доказе, при чему има погрешних објашњења. Научна обрада овога предмета о доказу у оиште, у првоме делу, у опшге је добра, јер су принципи и друге научне истине о појединим предметима у овоме делу довољно јасно изложени. Учинићемо само једну напомену код овога првог дела. Говорећи о системи доказа у кривичном поступку у старом српском ираву, (стр. 49—76.), г. Марковић није побројао сва доказна средства која субила заступљена у доказном систему кривичног поступкау старој српској држави. Као таква, т. ј. доказна средства крнвичног поступка у старом нашем праву, г. Марковић набраја ова: 1. заклетва и клетвеници или помагачи ; 2. Божји суд, чији су облици били : котао или мазија, правдање жезлом, судски двобој; 3. свод; 4. обличеније ; 5. сведоци и исираве 6. признање. Ну, осим ових доказних средстава у старом српском праву постојало је још једно доказно средство које г. Марковић овде није поменуо, а требало га је такође поменути поред оних који су горе побројани. То је доказно средство било: иравдање клетвом или идење у клетву код кривичних дела паљевине и крађе кад је учинилац непознат. Ово доказно средство које се сачувало као правни обичај до наших дана у селу Берчиновцу, срезу заглавском, ми смо ириказали у бр. VII. „Бранича" за 1897 год. одакле га узима г. А. Јовановић у својим » Приносцима за историју старог сриског ир ава«, као остатак из системе доказа који су постојали у старом српском праву. Рецитоваћемо овде у чему се састојало ово доказно средство. Кад се учини коме паљевина или крађа а учинилац је непознат и ни на кога се не сумња, онда се сељани скупе на одређено место састанка у селу и по старом обичоју иођу у клетву. Тај правни ббичај врши се овако: са запаљеним воштаним свећама окренутим к земљи, сељани иду у гомили и куну онога који је то дело учинио, оправдавајући на тај начин сваки себе и тако отклањају сваку сумњу од себе, сваки за се. У приказу овога обичаја у поменутом броју »Бранича" под насловом: »Клетва као правни обичај за изналажење злочинаца", поменути су и изрази које сељани том приликом изговарају вршећи ову клетву и изнет је аутентичан случај једне кривичне истраге о једној паљевини у коме један од сељана, неки Павле, није хтео са осталима да иде у клетву и да се куне. Због овога била је пала сумња на њега да је он учинио ово дело и иследна власт спроводећи га суду поред других основа