Policijski glasnik

БРОЈ 9.

У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 1. МАРТА 1909.

ГОДИНА V.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК ШЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТДРСТВД УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. Претплата се полаже у напред, и то иајмање за пода године код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлепттва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, полугодншње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СТРУЧНИ ДЕО ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ

Други и последњи моменат у оном периоду поступка у грађанским парницама којц се зове извршењв (ЕхесиИопв81агНит) јесте продаја оних добара дужникових која 'су, ради нанлате нзвесне пресуде иди осуднога решења противу љега донесенога, узета у попис. Попису је задатак да, из целокупне имаовине дужникове, нздвоји онолико добара колико је потребно да би се дугована сума могла потпуно, са трошковима које ће изазвати процедура извршења, наплатити. Формалности, прописане за тај први моменат у тој процедури, имају ово за циљ : 1". да се не узме у попис више него што је потребно; јер за дужника није индиФерентно да ли ће он оне ствари које су преко-нужне мере лописане имати у натури или у новцу, а, осим тога, често пута би тај вишак био продат испод праве вредности, тако да би, и са тога гледишта, дужник Аогао трпети озбиљну штету; 2°, да се ствари узете у попис. у међуврвмену од пописа до продаје, сачувају, то јест да се оне, у том интервалу, н.и правно ни фи шчки не упропасте. Гарантија зато лежи нарочито у личности одређенога стараоца. Једна или друга пропаст била би од штете за заинтересоване стране. Продаји је, пак, задатак, да се пописана добра претворе у новац. Како се примање повериоца овде у новцу састоји, и како, с једне стране. поверилац не мора примити друго што него оно што је уговорено, а, с друге стране, дужник онет је дужан дати само оно што је предмет обавезе његове (§ 883. грађ. зак.), то се онда пописано имање мора преобратити у новац, да би се добило оно што и поверилац мора примити и дужник дати. Наравно, и овде важи нравило из § 884. грађ. зак., да се дуг може исплатити не само новцем него и другим чим, само ако

се стране сложе -(сШш т 8о]и1ит). Ако се поверилац за чији је рачун попис био и дужник сагласе, да се, за исплату дуга у иитању, повериоцу уступе у својину пописане ствари, или један део од њих, продајенеће бити, пошто она, после једног таквог уговора, постаје беспредметна. 1 ) Једино би могло бити говора о продаји у границама оних трошкова који су изазвати процедуром извршења, ако њих не би странке измириле и без тога. Разуме се да, у случају стечаја, овакав уговор са којим од поверилаца својих дужник не би могао закључити, а због § 25. стец. иоступка по коме стечајни дужник нема власт располагања добрима стечајне масе. 1 ) Формалности принудне продаје многобројне су. Законске одредбе које их садрже имају у главном тај циљ: да се добро пописано нрода под најповољнијим условима. Повољност услова овде обухвата ова два појма: време и новац, две ствари које, у лрактичном животу, имају иајвише вредности. Време, то јест, да се продаја изврши што пре. Ово је у обостраном интересу странака, и повериоца и дужника. За повериоца то је несумњиво добит, када се наплата његовога примања брзО изврши. Његово тражење да му дужник дуг плати најбољи је доказ за то. Да је имао интереса да овај и даље његов иовац код себе држи, он га вероватно не би ни тужио за наплату. ТТТто се дужника тиче, и његов рачун је у томе да се са наплатом не одуговлачи. Интереси и трошкови ће бити само већи, ако се са извршењем не буде хитало. Ми, истина, претпостављамо овде савесног дужника, апстрахујући оног који, било из пакости било из рачуна, не би био рад,

Ј ) Нема оумљо да би овакав уговор био пуиоважан (§ 13. грађ, зак.). Не би вредео само уговор, раниј 1 закључен, по коме би новерилац имао ираво, ако му дуг о року не би био плаћен, заложену ствар задржати за себе. В. § 843. грађ. зак. и његову допуну од 5. Маја 1864. год. (36. XVII., стр. 233.) у коме је такав уговор, и још неки њему слични, забрањен. В. §§ 312., 321. и 325. грађ. зак.. 2 ) В. о емислу и тумачењу § 25. стец. пост. расправу С. Шапчанина, 0 иравним радњама стечајног дужника извршеним за време етечаја. (Прештампано из «Архива за правне и друштвене науке"). Београд, 1907.

да се његови дугови брзо иаплате. Случај пакости био би, на пр., овакав: Један дужник нема других добара осим оних која су пописата; то је једина залога повериоца; ако дужникова актива буде мања него пасива, штету ће он сносити, пошто дужник нема друге имаовине која би се, за ту диФеренцију, могла узети у попис. На тај начин, у том случају, што се више буде одуговлачило са извршењем, тим ће и та диФеренција бити већа. Дужник, за кога је тај Факат равнодушан, само да би се повериоцу осветио за положај у који га је овај, у осталом саобразно своме праву и закону, ставио, чини све што је у његовој могућности — а таквих могућности може имати несавестан дужник и у најсавршенијем законодавству — да одгоди свршетак извршења и да на тај начин диФеренцију између своје активе и пасиве, на штету повериоца, попне на што већу висину. Случај рачуна био би опет овакав: По § 466. 6. грађ. суд. пост., ако непокретно имање износи вредност предвиђену у трећем ставу §-а 404. истога законика, х ) то јест ако износи једанпут и по онолико колика је тражбина за чију је наплату оно пописано, оно се неће одузети од, дужника, већ ће до продаје остати у његовим рукама. У оваквом случају очевидан је интерес дужника да продају и окончање извршења одуговлачи. За време трајања пописа, плодове са имања прибира и троши дужник: они се не капиталишу, (као у случају када је пописано непокретно добро одузето од дужника), а из тога разлога што сама главна имаовина износи више него што треба за потпуну наплату досуђене тражбине. На тај начин, дужник, продужујући процедуру егзекуције, продужује у исти мах и уживање пописнога добра. Ми смо казали, да повољност у условима под којима се врше продаје пописаних ствари, значи још и добру продајну цену тих добара. Нема сумње да је ин-

! ) Погрешно § 466. 6. упућује на други став §-а 404., као што смо то већ објаснили у својој књизи: О иоиису за извршење одлуна судских. I.: услови, Формалности и дејства пописа, стр. 28..