Policijski glasnik

БРОЈ 16.

У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 8. МАРТА 1909.

ГОДИНА V.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУ1РДШЊИХ ДЕЛА „ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК" пзла;ш јрдаппут. а према потребл н вншо нута недељно. Претплата се полаже у »аирод, ц то иајмањс.за пола годннс код свнју полнцнјскнх властп, и нзноси: 20 дпнара на.годину ,з.а државна.н. ошптинска надлештва, а за све друге нротплахпико. у ошпто.12 динара годншње. ;{а пностранстио: годпшн.о 24, полугодишн.е 12 динара у з.дату. Нојединн бројопн „Полицијског Гласника" не нродају со. Р.уконисп се по враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО 1Бегово Ве;шчанство Крал, Штар I.. благоволео је, на лредлог Мштистра унутрашњих дела, поставити: за полициског писара нрве класесреза јаблаиичког, Косту Протића, нолициског нисара у пензијп, и за полициског писара треће класе среза драгачевског, Милоша Мајсторо1знћа. практиканта начелства округа чачанског. Из каицеларије Министарства унутрашљих дела, 21. Феб ]>уара I 909. г. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела., решено је: да се Стојан Стаменковић, лекар среза ариљског на основу § 76. закона о чиновницима грађанског реда отиусти из државне служб.е. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 1. марта 1909. год.у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Потра 1., на предлог Министра упутрашњнх дела, решено је да се: Милорад Радовић, полицмјски нисар д|)уге класе Управе вароши Београда, на основу § 76. закона о чиновницима гра( ( анског реда, отпусти из државне службе у ннтореоу исте. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 27. Фебруара 1909. г. у Београду.

РАЗГРУПИСАВАЊЕ ОПШТИНА

Указом Његовог Величанства Краља Петра I. одобрена су решења Народне Скупштине, сазване у први редовни сазив за 1. октобар 1908. године, од 13.јануара 1909. године, која гласе: »да се села Лешница и Српци одвоје од своје досадање општине сенске, среза

звншког, округа ножаревачко1 , , и да за себс образују вову општипу под називом : општина лешничка, у истоме срезу и округу«; в да се село Мачковац одвоји од своје садање ошнтине глободерске, у срезу распнском, округа крушевачког, п само за себе образује нову општину под називом: општипа мачковачка, уистомсрезу п округу«; »да се село Шљивовац одвоји од своје садање општине пољанске, у срезу и округу пожаревачком п споји са општином крављо-долском, у истом срезу и округу«; „да се села: Горичани одвоји од своје садање ошптине слатинске, а Качулице од своје садање општине лазачке, у срезу трнавском, округа чачанског, и та два села Горичани и Качулице да образују нову општину нод назнвом, општина горичанска, у истом срезу и округу«; »да се село Шутци одвоји од своје садање општине калањевачке, у срезу качерском, округа рудничког, и да образује нову општину под називом: општИна шутачка, у исгом срезу и округу«; »да се се.то Тољевац одвоји од своје садац»е општине доњо-крчинске, среза темнићског, округа моравског, и да само за себе образује нову општину под називом: општина тољевачка, у истом срезу и округу;« „да се села Здравчићи, Тврдићи и Радовци одвоје од своје садање општине пожешке у срезу пожешком, округу ужичком, и оспују нову општину под називом: општина здравчићска, у истом срезу и округу«; »да се село Богдање одвоји од своје садање општине ЛЈубостињске, среза трстеничког, округа крушевачког, и да само за себе образује општину под називом: општина богдањска, у истом срезу и округу.« Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 17. Фебруара 1909. г. у Београду.

КАЖБЕНИ ЧИНОВНИЦИ

I 1 . Тихомир Денип , начелник среза јабланичког н г. Гаврило ИиколиА., писар истога среза, решењем Г. Мипистра Унутрашњих Дела од 4. прошлог месеца ПБр25505 08 год. кажњени су укором за дело из § 42. и то први из тач. 10., а други из тач. 1. закона о чиновницима грађанског реда. Г. Пвтар Ивановић , начелник среза левачког кажњен је губитком плате за 15 дана, решењем Г. Мннистра Унутрашњих Дела, од 19. прошлог месеца Ш6 24566/08. год. а за кривицу из § 4'3. тачке 10. под а. закона о чиновницима грађанског реда.

СТРУЧНИ ДЕ0 0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ

(НАСТАВАК.) Пема сумње, да новерилац може, н без припита дужннка, оду.отати од егзекуције пре него је пОписа било. пре, дакле, н-его је дужнпк оее.тио непријатне последице које прате принудну наила гу. Овакав одуст.аиак може се изједначити са оним из става другога §. 143. грађ. суд. пост., по коме »дотле,. докле тужба туженом на одговор није дата, може се од парнице одустатн без саизвољења туженог«. 1 ) Али дшЛ , ако је већ било пописа, било да је, у извршењу Формалиости прописаних за принудну наплату, власт отишла и даље било да не ? Да ли такав случај не треба изједначити са оним из последњега става мало час наведенога §-а грађанског судског поступка у коме стоји, да после предаје туасбе туженом на одговор одустанка од парнице може бити »само ако тужени саизволи« ?

*) А. Ђорђевић, Теорија грађанског судског по стуика. Прва половина стр. 206..