Policijski glasnik

ВРОЈ 17.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 26. АГ1РИЛА 1909.

ГОДИНА V.

ПОЈТИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛНСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" издази једанпут, а према потреби и вшпе пута недељно. Претплата се подаже у напред, и то најмање за пода године код свију полицијских вдасти, и изиоси: 20 динара на годину за дрзкавна и ошптинска надлештва, а за све друге нретпдатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, подугодишње 12 динара у здату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО

КАЖБЕНИ ЧИНОВНИЦИ Г. Чедомир Рајић, полицијски нисар Управе града Београда, кажњен је гцбитком илате за 20 дана, решењем Господина Министра Унутрашњих Дела од 9. априла тек. године П№ 6053, за кривицу из § 43. тач. 10. а. и б. и тач. 3. закона о чиновницима грађанског реда. Г . Аука ПетровиА, полицијскп писар среза посаво-тамнавскот, кажљен је укором, решењем Господина' Министра Унутрашњих Дела од 9. априла П.У? 6251, за кривицу из | 43. тач. 10. а. закона о чиновницима грађанског реда.

СТРУЧНИ ДЕ0

СУДСКА МЕДИЦИНА И ЊЕН ЗНАЧАЈ ЗА ПРАВНИКЕ (пАСТАВАк) То уверење ухватило је дубокОг корена и у кругу лекара и у кругу других надлежних Фактора — тако, да данас веК нема ни једног добро уређеног медицинског Факултета у 'Европи, где се Судска Медицива не аредаје као засебап иредмет — од прилике исто тако, као и све друге важније гране практичне Медицине — н. пр. Хирургнја, Бабичење и Гинекологија, Офталмологије и т. д. Државе с правом траже, да им лекари већ из школе изнесу неку извесну меру утврђеног, специјалног знања, искуства и вештине из целокупне области Судске Медицине, како ће их касније у даним приликама као судскомедицински вештаци што боље и што поузданије употребити. Тај захтев има свог потпуног оправдања већ и по томе, што су судски случајеви веома често и таке природе, да од знања. искуства и вештине ■лекара као вештака зависи све : — ираваци цео даљи ток ислеђења и коначног решења

или суђења — а према томе и битни интереси појединаца, друштва и државе : дакле с једне стране имање, слобода, част и живот једне или више особа и породица, а с друге опет достојанство државних власти и судова, уздање у правду н правичност, и непоколебљива вера у личну и имовну безбедност. Најпосле шпте се од лекара као судског вештака нарочита поузданост и тачност већ и тога ради, што се омашке и грешке у његовом раду ретко кад могу исаравити. Тако се н.пр. појаве при првом прегледу какве повређене особе, или појаве при секцији какве лешине не могу реконструјисати и касније посматрати, па ако прДи лекар, који их буде опажао, испитивао и бележио, није стручан и зналац у томе послу, те их буде погрешно или непотпуно описао и иресудио, онда може сва истрага погрешним путем поћи, или нерешена остати — ма је каСније и највећи меднципски капацитети прихватили. А каквих ужаонкх иоследица може имати незналачко и погрешно судско-медицинско вештачење, показују ови случајеви. — Пред Судом Десеторице у Млецима оптужен је неки хлебар за тровање. На основу лекарског мишљења осуди га суд на смрт, II смртна се казна на њему пзврши. После неколико година докаже се, да је лекарско мишљење било погрешно. Судије, да би бар у будуће избегле таку ужасну грешку у правосуђу, изложе на видном месту суднице једну камену таблицу, на којој крупним писменима беше исиисано: »Сегмте се несрећног хлебара'."— Год. 1888. осуђена је поротпим судом нека г-ђа Дрио (Огиаи) на вечиту робију — зато, што је отровала свога мужа и брата. Два лекара констатовали су знаке тровања, а и хемичар је то исто потврдио. И ако хемијском анализом није могао отров констатовати, био је и он мишљења, да се је у овим случајевима тицало тровања кантаридама (»чшанским бубама";. У скоро после тога у. том истом стану, где су се десили ти случајеви »тровања 11 , умру и опет на. пречац 2 особе, а друге 2 се тешко разболе — опет под знацима тровања. ПроФесор Бруардел (Вгоиагс1е1)

Деску (Бевсоив!;) и Ожије (0§пег) имали су задаћу, да као вештаци испитају те случајеве. Они нађу да су се све те особе отровале у угљен-моноксиду (СО), који је у тај стан доиирао из неке пећи за креч у непосредном сусеству. И за она два прва случаја, за која је г-ђа Дрио била осуђена, доказало се, да су била истога порекла. Колика се важност приписује специјалиој спреми лекара из Судске Медецине, показују добро уређени судови у напредним државама. Тамо је, махом, правило, да у састав већих судова спада и т. зв. судски лекар — т. ј. лекар, који је нарочито и искључиво за судско вештачење лостављен, заклет п плаћен, и који се другим ни чим не бави. По себи се разуме, да ће стручно спреман лекар на таком месту непрестаним методским проучавањем појединих судско-медицинских објеката и спорова стећи толико знања, искуства и вештине у својој струци, колш:о му је. за брзо, тачно и поуздано решење таких задатака потребно. И доиота установа нарочитих судских лекара иоказала се свугде тако корисна, да се сада већ на све стране живо ради, не би ли се и тамо завела и одомаћила, где је до сада није било. То је тим потребније, што сепредмети судско-медицинске природе и методи њиховог истраживања — као што већ рекосмо — тако множе и усавршавају, да их обичан, практичан лекар својом стручном спремом из Судске Медицине и својим ограниченим методским и техничким средствима и покрај друге своје лекарске праксе и не може довољно пратити и у даној прилици савладати. За посао те врсте тражи се данас исто тако »специјалиста", као и за крупније послове у другој којој грани Практичне Медицине — н. пр. у Хирургији, у Унутрашњој Медицини, у Бабичлуку, у болестима очију, ушију ит.д. 6. Судока Медицина за правнике. Кад се већ од лекара тражи толика спрема и така поузданост у решавању медицинских питања пред властима и судовима, онда би се с неким правом могло ми-