Policijski glasnik

СТРАНА 158

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 20.

На свакој јавној пијаци, у биро-у ииспектора, налази се нарочити регистар, у који публика уписује своје жалбе и примедбе. Исто тако на свакој јавпој пијаци иалази се и по један инспектор за контролисање мера. Сточне аијаце. Продаја говеди, оваца. коза и свиња врши се иа нарочитим пијацама, и то само у дане и часове који су утврђени реглеманом од 30. новембра 1904 год. Исто тако постоји специјална пијаца и за продају коња. Кланице. Стока намењена исхрани париског становништва може се клати и прерађивати само у јавним кланицама и под надзором полицијских органа. Чим је стока једном доведена на кланицу мора ту и осгати, т. ј. жива се не може с кланице вратити. Тако исто са кланице се не смеју износити, већ се морају одмах уништити, мртворођена телад и јагњад. Сви алати, инструменти и посуђе. који се при клању стоке употребљују, морају се одржавати у исправном стању и највећој чистоћи. На њима се још мора налазити име и марка њиховог сопотвеника. Клање телади испод 6 недеља старости забрањено је. Стока, која је осумњичена као болесна, може се клати само у присуству ветеринара, који иначе прегледа месо од сваке заклане животиње. Месо, за које се нађе да није за консомацију, узапћава се и склања у нарочито одељење. Ако сопственик због овога нс протествује у року од 24 сата, узапћено месо уништава се о његовом трошку. Кожа и отпаци од закланих животиња морају се са кланице однети у нарочитим, потпуно затвореним колима, у року од 24 сата. Улазак у кланице забрањен је личностима, које обично по улицама обављају своје проФесије, као што су свирачи, певачи ит.д., а за време рада и свој осталој публици. У кланицама је исто тако забрањено пијанчење, свађање, неред и коцкање. Напита лица удаљују се одмах из кланичног круга. Излолсени прописи важе у свему и за клање коња, магараца и мазги, само што се ове животиње морају прегледати и пре и после клања, и што се њихово месо не може однети с кланицо пре него што се маркира. Месо ово може се продавати само у нарочито одређеним продавницачд. Контрола мера. Постоји нарочита инспекциона служба за контролисање мера у јавном саобраћају, у Паризу и сенском департману. Служба ова поверена је специјалним пол.ицијским комесарима, чија је плата предвиђена буџетима париске префектуре и сенског департмана. У погледу контролисања мера Париз је подељен на 11 зона, и у свакој од њих налази се по један полицијски комесар са помоћником. Комесари ови стоје под управом главног инспектора, који их контролише у раду. (НЛСТАВИЋЕ СЕ)

ПСИХОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА и ЗЛОНИНЦИ СПЕЦИЈАЛИСТЕ

(НАСТАВАК) Оцеубиство сматрамо као најтежи и најужаснијн злочин. Психологија оцеубице само мало одступа од психологије обичнога убице. Оцеубице су готово увек дегенерисани људи, који су још за рана ступили на пут општега криминалитета, па су најзад доспели и до извршења оцеубиства. То су индипидуе, какве смо исцрпно упозиали у осталим убицама, као што су на пр. ХоФман, Шилинг итд. Паул Ковалесни, проФесор психијатрије у Петрограду, описује у месечном часопису за криминалну психологију (Вс1. 1. 8. 309.) интелектуалне и психичке особпне оцеубице, делом по сопственим испитивањима, а делом по АзвеИп-у (ГУеШ; топ1;а1 с1ез ратс1с1е8. Вогс1еаих, 1902). Телесна дегенерација често се показује већ у маломе стасу и паказпости. Оцеубице пате од оскудице интелектуалне и психичке равнотеже. Опи нису способни да концентришу своје мисли, те за то већ и у школи не доспевају далеко, а тако исто ни у доцпијем животу. Ни у каквом позиву и послу не могу да издрже, и ни у коме не дотерају до нечега. Вољна. снага је јако ослабила. Њих карактеришу с једне стране неодлучност, а с друге импулзивпост и оскудица у уздржљивости помоћу памети. Њихово је морално осећање слабо. Они су горди, мекушци, осорљиви, завидљиви. Јак егоизам никако не уступа места појави алтруизма. Према ауторитету су упорни и тврдоглави. Полни нагон им је често анормалан, па и перверзан. »Дегенерисани су нарочито несносни баш у Фамилији. Они су рђави синови и кћери. Место љубави, према својим родитељима осећају мржњу и сваком приликом и на сваком кораку загорчавају им живот ; док су мали, то се догађа нехотично ; родитељима задају стално бриге својом слобошћу и болешљивошћу ; често пате од грчева, доцкан почињу да говоре, а и идење ногом врло им тешко полази за руком; кад постГану старији, онда и према родитељима показују своје рђаве карактерне црте" (Коуа1езку). Овим није разјашњена психологија убица родитеља. Ковалески не долази на то, да говори о језгри овога питања. И овде морамо да потражимо приступа у области здравља. У нижим слојевима народа осећаји према крвним сродницима нисутако развијени, као у образованијим круговима. На градусу ос.ећања према блиским сродницима можс се читати слика једне индивидуе. Као таква осећања долазе у питање наклоност, поштовање. обожавање и страхопоштовање. Та Финија осећања не развијају се у грубој и равнодушној психи. Тако што неће нн љубав родитеља према својој деци наићи на такву дубину и преФињеност у тим друштвеним слојевима. Родитељски осећаји према деци тупљи су и хладнији. Ти кругови тако исто немају ни естетичких осећаја, које Вунт сматра као највише, те се према томе најдоцније и

развијају. Међусобни је однос, дакле, између родитеља и деце са свим друкчији него ли у вишим круговима. Не треба се само заваравати спољашношћу. Родитељи оних кругова узимаће готово увек у заштиту своје дете — нарочито пред другим светом — баш и да је оно извршило највећу будалаштину или и највећи злочин. То се не дегпава из наклоности према детету, већ из омразе према другом свету, на пр. лрема властима и т. д. Никада јога нисмо видели примера из таквих кругова, да отац или мати, ма и за своје најпоквареније дете нису нашли ма каква извињења, која су често била будаласта како само могу бити. Кад кћери добију ванбрачну децу, родитељи увек нађу речи за извињење њихово иред друшм светом. Онп тачно знају, да нскушењу лако подлеже кћери које нису у могућности да држе сталио под иадзором. Природно - нсториски је просто немогуће да то друкчије буде. Ту се има више посла са једним инстинктом, слично као код животиња; али он се ипак мора разликовати од моралиога осећања. Хладнији одпос између родитеља и деце у нижим друштвеним слојевима проистиче и из целе друштвене околине. Такви родитељи, ло својим погледима и животним навикама, не могу да се покажу према деци са те стране, која би изазивала нежну љубав или нарочито високо поштовање. Отац пије, мати има љубазника, обоје бивају осуђени на затвор или робију. Говори се врло вулгарним и Фриволнпм језиком ; отац и мати свађају се и туку. Ту и деца говоре са родитељима истим језиком. Ногрдне речи врло лако падају и одвраћају се. Рука детета необично се лако подиже да зада ударац оцу или матери. А одатле није тако далеко до стварнога ианада, који се у љутњи, беснилу и мржњи може смртно свршити. Све те претпоставке из социјалне околине морају се имати у виду, па да се може разумети психологија оцеубиства. Дегенерација врло често још из детињства узима злочииачки правац. Такве индивидуе јогн као деца вргае сваковрсна мучења животиња. Једна осмогодигања девојчица, која је већ од четврте године онанисала, извргаила је покугаај убиства над својом матером, а носила се мишљу да убије и оца (Висћа1;е1е1;). * Један мали дечко, такође мастурбант, осећао је велико уживање у гледању мртвих, закланих животиња. Било му је пет годииа кад је један пут видео да млађем брату тече крв из носа, па је узвикнуо: »Ја ћу малога да убијем, хоћу да видим крв, то ми само чини задовољство«. Говорио је, и то, да се не би ништа устезао и своју матер да убије. Ту се, наравно, у оваквим случајевима има посла са готово чисто инстинктивним радњама. Али у доцнијим годинама те се радње извршују и свесно. Код дегенерисаних се јављају принудне представе и принудни нагони за убијање родитеља. Велика импулзивност дегенерисаних карактерише и саму радњу извршења