Policijski glasnik

БРОЈ 26.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 28. ЈУНА 1909.

ГОДИНА V.

1Т0ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једанпут, а према потреби и више нута недељно. ГГретплата се подаже у нанред, и то најмање за пода године код свију нодидијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у ошпте 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Ноједини бројови „Полицијског Гласника" не продају се. Рукопнси се не враћају.

СЛУЖБ.ЕНИ ДЕО — »1» Указом Његовог Величанства Краља Нетра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 9. маја 1909. године Бр. 2907., донесено на основу члана 144. тачке 9. Устава, које гласи: »да се Васа Шешић, учитељ у Поћути, родом из Ст. Плавнице у Аустро-Угарској и поданик угарски, по својој молби прими у српско поданство, заједно са својом женом Маријом, изузетно од §. 44. грађанског закона. Из канцеларије Миристарства унутрашњих дела, 12. јуна 1909. год. у Београду.

П0ХВАЉЕНИ ЧИН0Е1ШЦИ Решењем Г. Министра унутрашњих дела ПБр. 11.875 од 1(5. јуна т. г. похваљен је г. Негослав Ј. Ђаја , писар Управе града Београда, што је његовом заслугом 7. т. м-ца ухваћен у Београду Владимир Јаковљевић, одбегли осуђеник, који је учинио безброј опасних крађа.

СТРУЧНИ ДЕ0 0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ (ПАСТАВАК) § III. Оглас или објављивање продаје. § § 475. а 478. Свака принудна продаја стварп мора бити објављена. То је најважнија Формалност која долази у оно међувреме од пописа до продаје. Она је тако битна да она повлачи поништај продаје која би се свршила а она не би била испуњена (§ 501.). Не гледа се ни најмање на то да ли су пописане ствари покретне или непокретне,

нити на то колика је вредност пописатих ствари. Вредност њихова има значаја само у том погледу: колико времена треба да про1)в од огласа до дана продаје и на који се начин врпш објављивање продаје. Што оглае има тако велику важност, то није тешко разумети. Јавном надметању код ових продаја циљ је, да се пописано добро прода што скупље, а то ће се постићи, ако надметачи буду у што већем броју. Међутим, да ово последње буде, потребно је да намера власти да извесно добро продаји изложи добије што јачи публицитет. На тај начин, публика, упозната са том намером, стећи ће се, вероватно, у великом броју на дан продаје на месту где ће ова вршена бити, и, услед конкуренције међу лицитантима, цена продајна биће знатнија, што је, наравно, у интересу обеју страна, и повериоца и дужника. Али није то једини разлог огласа. У одсуству објаве продаје, то јест када би се ова вршила у тајности, биле би могућне и злоупотребе. Ове би могле користити час дужнику час повериоцу. Дужнику, на тај начин што би дужник могао успети, да онај мали број појединаца који би случајно сазнали за продају на ову не дођу, те да се ова, због оскудице у лицитантима, одложи, што, претпостављамо, задовољава интерес дужников. Повериоца, н. пр., на тај начин шта је овај имао могућности да пописато добро купи на продаји по јевтину цену, будући, услед тајности продаје, није имао озбиљних конкурената. Да би се, дакле, такве и сличне злоупотребе избегле, као и да би се посгигао горе означени резултат, добијање добре продајне цене, законодавац је установио Формалност огласа. Формалност ова, разуме се, постоји и у другим законодавствима. Тако, Француски грађ. суд. поступак ^овори о њој у чл. 612. а 625. за продају покретних, а у чл. 693. а 700. за продају непокретпих добара. Аустриски закон о извршењима (ЕхесиЂшпвогЉшпз') има о томе одредбу у § 169. за непокретна а у § 272. за покретна добра

(Векаппктасћипд 1 с1ез УегаМ^егип^егтшз ос1ег ЕсНМ). За немачко право видети § 717. (сада § 816.) грађ. судског пост. за Немачко Царство. Оаирр, ор. сИ., II., 8. 440 ипс! 441 ; РЧШп^, ор. сИ., 8. 641 ипс! 1!.. 1°, Рок који треба да иротече од огласа до ародаје. Законодавац није оставио извршној власти одрешене руке у том питању: колико времена треба да прође од огласа до продаје. Лако се увиђа, да то питање по заинтересована лица није ни мало равнодушно, и законодавац је добро учинио што је. ограничивши овде полициску власт, пружио тим лицима једну важну гарантију. И заиста, када је објављивању продаје и тај циљ, да ова, ради добијања веће цене за пописато добро, буде што широм јавношћу окружена, онда није индиФерентна ствар колико ће времена протећи од огласа до продаје. Јер мера јавности овде зависи од рока који продају од огласа раставља. Што је тај рок дужи, то ће и већи број појединаца за продају сазнати, те ће тако на овој бити и већи број надметача. Скратити сувише тај рок, то значи оглас начинити илузорним, пошто би се могло десити да, због тога, врло мали круг лица сазна за продају, услед чега би циљ који се жели огласом постгЈћи био промашен. А тако исто злоупотребе које смо горе као могућне код тајних продаја нагласили и овде би се могле, премда^у неколико мање, десити. Рок који треба да протече од огласа до продаје обележен је у § 475.. Тај пропис прави разлику између ствари које вреде хиљаду динара или мање и ствари које вреде више од хиљаду динара. У првом случају, између објаве и продаје треба да протече бар иетнаест дана а у другом бар тридесет. (Замена од 14. Јула 1898.). Дан огласа, сИез а ^ио, и дан продаје, (Нез ас1 ^иет, не рачунају се у рок, тако да између та два дана треба да прође, најмање, иуних петнаест односно тридесет дана (јоигз Ггапсб, као што се каже у Француском праву). 1 ) Из текста ових параграФа

Ј ) Али ое у тај рок рачунају празници који би се десиди између објаве и иродаје.