Policijski glasnik

БРОЈ 60.

У ВЕОГРАДУ, ИЕДЕЉА 13. ДЕЦЕМБРА 191ЈУ.

ГОДИНА V.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТДРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једанпут, а према потреби и впше пута недељно. Претплата се полаже у напред, и то најмање за пола годинс код свију полицијских власти, и износи: 20 динара да годину за државна и општинска нг.длештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. ГГоједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО Њогово Величанстпо Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела, поставитн: за полициског писара тре1 е класе Управе вароши Београда Јована М. Страњаковића, дипломираног правнпка и практиканта Управе вароши Београда. Из канцеларијеМипистарства унутрашњих дела, 3. децембра 1909. г. у Београду.

Указом Његовог Величанства Крал>а Петра I., на предлог Министра унутратпњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Димитрије Протић, полициски писар треКе класе начелства округа ваљевског, на основу § 76. закона о чиновницима грађанског реда отпусти из државне службе у интересу исте. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 3. децембра 1909. г. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I.. на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету одобрено је решење Државног Савета од 6. новембра 1909. године Бр. 6571, донесено на основу члана 144. тачке 9. Уотава, које гласи : »да се Светислав Путник, архитекта Министарстга грађевина, родом из Вело Цркве у Аустро-Угарској и поданик угарски, по својој молби прими у српско поданство, зајодно са својом женом Маром, изузетно од § 44. грађанског закона, пошто је поднео уредан отпуст из својег досадашњег ноданства". Из канцеларије Мипистарства унутрашњих дела. 30. новембра 1909. г. у Београду.

Савета од 27. новембра 1909. године Бр. 736в, које гласи: »Одобрава се Министру унутрашњих дела, да на грађење гвоздене ограде шабачке болнице може по ревидисаном и одобреном предрачуну и одобрењу Миаистра гра^евина Бр. 8107., утроштити 1880 динара и издатак ставити на терег »ванредних расхода а., поз. 1. санитетског буџета за ову годину« на оправке н доправке постојећих болничких зграда". Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 3. децембра 1909. год. у Београду. СТРУЧНИ ДЕ0

0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛШ СУДСКИХ

Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, одобрено је решење Државног

(н АСТАВ Ак) Листа лица која се не могу надметати, у колико је реч о узроку искључења којим се је законодавац руководио код малолетника, расипника и стечајнога дужника, није потпуна. Њој треба додати: г. Душевно болесна. лица , било да су под стараоштвом било да не. Дакле, извршпи орган треба да се увери о интелектуалном стању онога којн се појављује као надмотач, па да га одбије, ако он, према своме душевном здрављу, пије способан за вршење правчих радњи. То је, у осталом, Фактичко питање у случају када се дотпчно лице не налази под туторством због душевне болести, што значи да ће, у претпоставци да је једна продаја уништена зато што је у њој било надметач и једло лице душевно болесно, одговорност чиновника који је таквом лицу допустио лицитирање бити само тако ангажована, ако је он, при оцени стања душевнога здравља тога лица, учинио иогрешку, било да је она 1а1;а (груба) или 1еУ18 (лака); али, ако ове није било, чиновнпк неКе бити крин за штету коју би заинтеросовани, услед уништаја продаје, могли претрпети. Н.пр., тај лици-

танат, који је иначе умно болестан, био је, у времену надметања, у светлом тренутку (1ис1с1ит т(;егуа1ит), тако да чиновник није могао сумњати у његово здравље. У осталом, у оваквом једном случају, питање о одговорности чиновника неће се у опште ни поставити, ако се узме да је лице, које је у светлом тренутку а које није било под стараоштвом због душевне болести, способно за закључивање правних послова, пошто продаја не би могла тада бити уништена због неспособности лицитантове. 1 ) Питање ће се то, напротив, истаћи са сигурношћу за случај да је душевно лице стављено под стараоштво (чл. 139., 140 и 141. закона о старатељству), јер тада светли тренутци [не играју, са правнога гледишта, никакву улогу : и правни посао који би, у једном таквом тренутку, лице под туторством обавило, био би, такође, апсолутно ништаван (§ 533. грађ. законика . 2 Ј Отуда, ако бијсе десило дана јавној продаји душ евни болесник, који је под стараоштво стављен, буде примљен за лицитанта, а зато што је био у луцидном интервалу -— претпоставка мање више теориска, пошто су таква лица обично и интернирана у заводима за душевне болести, те не уживају слободу кретања, чиновник би, за евентуални уништај продаје у том случају, одговарао, ако је знао да је тај лицитанат био под стараоштвом, па га је ипак пустио да се надмеће. Само, пак, питање о томе: да ли је

х ) У том омислу: Француско право. Нриметићемо да, по француском грађанском законику, ништавост правних радња, свршених од стране једног лица душевно болесног, није апсолутна већ релативна: уништај тих радњи може тражити само лице душевно болесно односно његовн васледници, а не и онај са ким је оно правии посао закључило. Овај свстем није логичан, јер, како код душевно болесног лица сасвим оскудева правна воља, правни акти њиме иредузети јесу апсолутно ништавни. Систем фраицуски објашњ*ва се традицијом: он је био такав и у старом праву Француском (РоГМег, ОШдаИоп&, п-ој 49 е{ 51; Р1ашо1, ТгаШ &Итеп1агге г 1е <1гоИ сгиИ, 4. I, р. 842). 2 ) Р1ашо1, ор. сИ., I. I, р. 840 е( зшу.; Д-р Драг. Аранђеловић, Несаособност душевно оболелих лица, у Архиву за аравне и друштвене науке, год. 1909., свеска за Септембар, стр. 118)..