Policijski glasnik

БРОЈ 1. и 2.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 17. ЈАНУАРА 1910.

ГОДИНА VI.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИПТДРСТВД УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једаннут, а ирема иотреби и вигпе пута недељио. Претпдата се полаже у наиред, и то пајмање за пола године код свију цолидијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатпике у опште 12 динара годишше. За иностранство: годишње 24, полугодигање 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕ 0 Указом Њоговог Величанства Краља Петра Т., одобрено је решење Народне Скупштине, сазване у редован сазив за I. октобар 1909. године на 1Л1 састанку I I . децембра 1909. год. које гласи: »да се варош Трстеник одвоји од своје садање општине трстеничке, округа крушевачког, и да за себе образује општину под називом: општина вароши Трстеника, у истом ерезу и округу". Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 19. децембра 1909. год. у Београду. Указом Његовог Величанства Краља Петра I., одобрено је решење Народне Скупштине, сазване у редован сазив за I. октобар 1909. године на 1Л1 састанку II. децембра 1909. год. које гласи: »да се општина боринска и брасинска у срезу јадранском, округа подринског, споје и образују нову општину под називом: општина боринска у истом срезу и округу.« Из канцеларије Миниотарства унутрашњих дела, 19. децембра 1909. год. у Београду. Указом Његовог Величанства Краља Петра 1., одобрено је решење Народне Скупштине, сазване у редован сазив за I. октобар 1909. године на 1Л1 састанку II . децембра 1.909. год. које гласи: »да се села Црни Врх и Бабина Пољана одвоје од своје садање општине првонечке у срезу пчињском, округа врањског, и са селом Старим Глогом образују нову општину под називом : општина старо глошка, у истом срезу и округу." Из канцеларије Министарстваунутрашњих дела, 19. децембра 1909. год. у Београду. Указом Његовог Величанства Краља Петра I., одобрено је решење Народне Скупштине, сазване у редован сазив за

I. октобар 1909. године на 1Л1 састанку II. децембра 1909. год. које гласи: „да се село Царев Део одвоји од своје садагиње општине столске у срезу лужничком, округа ниротског, и придода општини камичкој у срезу нишавском, истог округа. <( Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 19. децембра 1909. г. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34.. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 2. јануара 1910. године Бр. 8474, донесено на основу члана 144. тачке 9. Устава, које гласи: „да се Сава Кнежевић, трговац из Београда, родом из Мутелића у Хрватској и поданик угарски, по својој молби прими у српско поданство, изузетно од § 44. грађанског закона, пошто је поднео уредан отпуст из својег досадашњег поданства". Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 7. јануара 1910. год. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 22. децембра 1910. године Бр. 7974, донесено на основу члана 144. тачке 9. Устава, које гласи: »да се Димитрије Чомић, трговачки помоћник из Крагујевца, родом из Маловишта у Турској и поданик исте државе, по својој молби ирими у српско поданство заједно са својом женом Даринком и малолетном децом: Настасијом и Ружицом, изузстно од § 44. грађанског закона". Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 7. јануара 1910. год. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕ0

НЕКОЛНКО ПОГЛЕДА НА РЕЗУЛТАТЕ ХЕМНЈСКЕ АНАЛНЗЕ КАО ДОКАЗНИ МАТЕРИЈАЛ ПРИ СУМЊН НА ТРОВАЊЕ

I. Резултат хемијеке анализе јесте важан доказ, али није пресудан. При сумњи на тровање и ислеђењу таких спорова у полицијској и судској пракси ишчекују полицијске и судске власти — а често баш и заступници приватних партаја — најважнији, уираво иресудни део доказног материјала. од лекара и хемичара. Јекару је у таким случајевима задаИа, да испита почетак, ток и завршетак оних телесних појава, које су самој смрти сумњиве особе претходиле, па њу — може бити — и изазвале. Одмах за тим утврдиће, је ли у то исто време било и на другој којој особи у кући или на какој домаћој животињи истих тих или бар оличних телесних појава (евентуалио истих таких смртних случајева), а обратиће особиту пажњу и на све друго, што би му тај случај могло расветлити — н. пр. на сумњиве остатке јела, пића или лекова; на оно, што је умрли избљувао или иначе изметао; на судове, из којих је јео и лекове узимао, или оне, у које је бљувао и изметао ; тиче ли се случаја какве трудне удовице или девојке итд. Сем тога биће му дужност, да при спољашњем прегледу лешине утврди, је ли на њој каких необичних знакова, који би могли још боље утврдити сумњу на тровање — н. пр. (од каких јачина) разједених и нагрижених места на самим уснама или око уста (нарочито од усних углова па на ниже); каког необичног црвенила, модрила или жутила коже; каких пега и петића; каког необичног мириса; каког светљуцања у сумраку ит.д. Најпосле има да (прописно) извршеном секцијом или обдукцијом (парањем) леша тачно проучи и објективно опише стање унутрашњих