Policijski glasnik, Mar 14, 1910, page 7

ВРОЛ 10. ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРАНА 79

кола Миливојевић, који је пред умешном истрагом кварта теразијоког, почео, после малог устезања, признавати једну по једну крађу, које је вршио по инструкцијама свога , ( шефа° Ивана Чајковоког старог коцкара, који већ ј 12 година са успехом обавља свој коцкарски ј занат. Иван је родом из Зајечара, стар ]е 2 7 годипа, оредњег раота, косе и бркове плавих, у општо плав ради чега га другови и зову „Швапче 8 . Пуних 10 година Иван је живео нод именом Алексе Марковића, и са тим именом два пута је за крађу судоки осуђиван и то: први пут преоудом нишког првоотепеног оуда године , 1895. са 16 месеци затвора, од кога је издржао ^ 14 месеци и други пут пресудом лозничког ! првостепеног суда у години 1 8 99. са 2 године робије, са које је пуштен после годину дана. Тек 190 5. године кад му је изнета слика у 19 броју в Полиц. Гласника" сазнало је се, да је његово право име Иван Чајковски; да је син Влајка Чајковског, бив. инжињера из

Зајечара, и да је по народнооти Иољак. Иосле | тога њему је опстанак у Србији био немогућан, и од тада је он провео пуних шеот година путујући по Ауст. - Угарокој, за које је време обишао Загреб, Фијуму, Нраг, Беч, Пешту, 13уковар, Панчево и Земун. Кад је мислио, да је већ заборављен у Србији, он се нз Земуна вратио у Београд и одмах пооле првих крађа упознао со са Радом Живићем, млинарским радеником, који станује на а Душановцу" у улици Јове Илића број 3 3, и који му, као ((Иокусан" човек на томе послу, предложи да се код њега настани, а да ће му он крађене ствари као и њега оамог добро чувати. „Швапче" прими предлог Живићев и од тада настаје оерија крађа по Београду. Једну од већих крађа извршио је баш на Св. Николу протале године, и то у Сарајевокој улици број 8 1, када је иокрао Пенада Стајића, чиотача машина на жељезнпчкој станици, и поред осталих ствари одноо му п новчаник у коме је било 7 наполеона, 3 новчанице од ио 10 динара и 4 динара у сребру. Ова крађа створила му је могућноот да оотвари своју давнашњу жељу, да обиђе своју матер која живи у Крагујевцу, а у исто време да се и Живићу одужи за „гостопримство". Бојећи се, да на београдској отаници не буде

нађе. ИреставЛ)ајући се Фијакеристи као благајник рипањске Фабрике цемента, (( Швапче # се одвезао до (( Дашчаре 8 близу Авале. Ту он отпусти Фијакеристу и спуоти се на рипањску отаницу, одакле "отпутује за Крагујевац. У Крагујевцу је остао код овоје матере 9 дана, а после се вратио у Београд и дпет се настанио код Живића. Сад је већ помишл.ао да разграна овој пооао, н зато оаопшти Живићу да ће му у стан довести и једног ,шегрта" који ће му нооити отвари из вароиш, јер је срамота за њога као отаријег човека да сам и отвари носи. I Иосле неколико дана он му је довео у отаи Николу Милививојевића, кога је иашао у кварту савамалоком, где оу обојица били притворени због скитње. Са Николом је уопео, за врло кратко време, да изврши 1 4 крађа и то махом веша. Како Никола на овоме саслушању вели крали су где су шта отигли, а нарочито се Никола отарао да се што боље покаже иред својим новим дгооподаром". Но с.ве су то (( Швапчету" била ситна посда, и он је помшшвао на

опажен од полиције, он се обрати овоме пријатељу Живићу, да му овај иађе једног Фијакеристу, који би га одвезао до Авале, одакле би сишао на рипањоку отаницу и овај му то

крупније крађе, али за то му није био добар Никала, већ је требао наћи старије и искусније лопове. С тога он Николу отпусти из „службе" и нотражи друге, које такође нађе у полицији