Policijski glasnik

СТРАНА 90

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 12.

Пожаровцу 2, у срезу заглавоком 2, у срезу бољевачком 2, у срезу жичком 2 (обе пронађене), и ло 1 у срезовима: ваљевском, пчињском, власотиначком, крагујевачком, ражањском (пронађена), ј трстеничком, расинском, алексиначком (пронађена), тимочком (проиађена), ариљ- ' ском, пожешком (пронађена), трнавском | (пронађена), драгачевском, и у варошима: Врању, Неготину и Смедереву. Вредност свпх ових кра^а износи око 30.000 динара. Злонамерниноииштаји гтђихствари изршоии су: у срезу подгорском 4, у срезу жупском 3, у срезу гружанском 2 (1 проиађен), у срезу лепеничком 2 (оба пронађена), у срезу трстеничком 2, и по 1 у срезовима: космајском, врачарском, колубарском округа взљевског, тамнавском (пронађен), власотиначком, пољапичком (пронађен),копаоничком, бањском, лужничком (пронађен), мачванском, зајечарском (пронађен).

Вредност уннштених ствари износи око 1(1.000 динара. Ссм изложених дела у току месеца Фебруара извршено је у Србији још и 10 самоубистава и то: у вароши Београду 2, у срезу бољевачком 2, и по 1. у срезовима: маоурпчком, гружанском, лепеничком, рађевском, прокупачком и пожешком. Ова самоубиства извршена су : вешањем (». и ватреним оруђем 4, а узроци њиховом извршењу леже : у болести за 3 случаја, у душевном растројствц за 3, у материјалним неприликама за 2, у домаИој расири за 1 и у частољубљу за 1. Покушаји самоубистава извршени су но 1 у срезовпма: грочанском оштрнм, због дуге болестн; белпчком, оштрим, страх од казне; прокупачком, оштрим, душево растројетво, и у варошн Београду, ватреннм, домаће неприлике. Општи преглед до сада изложонпх дела овакав је:

О К 1> У 3 II

сЗ ЧО а

Округ бсоградски • ■ д ваљевски • • ■ (( врањскп - . . . « крагујеиачка • « крајииски « крушовачки д моравски « нишки « ииротски • • « подрински • • ( ( пожаревачки • « руднпчкп « смедеревски (( тимочки • " а топлички (( ужички - • < ( ( чачанеки - - • Уирава града Београда

Свега: 38 4 5 30 9 - 33 76 II 180 21 10 4 Из канцеларије Антропометријско-Полицијског Одељења Мннистарства Унутрашњих Дела, 22. марта 1910. године АБр. 760, у Београду.

СТРУЧНИ ДЕ0

ЈЕДНА НАЧЕЛНА ОДЛУКА КАСАЦИОНОГ СУДА

У 3. и 4. броју овогалиота, за ову годину, публнкована је одлука опште седнице Касационог Суда од 17. Фебруара ове године, о разумевању чл. 108. закона о непосредном порезу. Ова одлука Касацнје, по нашем нахођењу, ннје ресултат правилног схватања чл. 108. поменутог закона, и директно је управљена протпв државних интереса.

Да нам се не би пребацило, како ово говоримо без оправданих разлога и олако, ми ћемо цитирати овде и саму одлуку, у колико је то потребно, и наређења законска, која својим значајем дијаметрално одударају од онога, што се одлуком узима као законито, па ћемо после покушати да онравдамо оно, што смо напред реклн. Да нзнесемо прво како гласп чл. 108. закона о порезу, јер ће то бити м правилније и прегледније за саму оцену. Дакле, чл. 108. гласи: Ђ Ираво државно на нџплату иореза и џриреза, као и на трошкове око иоииса и продаје у свима случајевима првенствено

је, и искључује све друге повериоце, без обзира на њихова обезбеђења. Ово вроди за пореске тражбине, којо наступе кад овај закон стуии у живот, а за оне дугове и наплате, које овај закон затече као неизмиреие, вредо одредбе постојећих закона". Међутим, одлука Касационог Суда гласи: „Касациони суд мислн, да бп погрешно било узети да речи : у свима случајевима којо су ту унотребљене, значе : без обзира на порески објект од кога је дуговани порез, бпло да је овај баш од продатог или ма ког другог добра дужникова. Да би такво разумевање било погрешно, казује сам горе наведени законски текст, у коме се речи: ;/ свима случајима, налазе одмах затим објашњене речима: без обзира иа њихова (т. ј. других новерилаца) обезбеђењ а. И онда смисао овог за^ конског наређења тај је: да држава за дугованн порез п прирез од иродатог добра увок има првенствено право у нанлати из продајне цене тога добра, било да нма на том добру и залолшог прнватног иоворпоца пли но, и, ако га има, било да је н.егова залога ранија од пописа за рачун наплате државног пореза илн доцнија, или, најпосле, да исто добро није нн узимано у попнс за рачун наплате пореза и ирнреза државног. Да за дуговаии порез и прирез п од осталнх добара дужникових држава има првенство у наплати из нродатога добра, потребно је, да је по времеиу пописа на продатом добру била ранија од приватног заложног повериоца на пстом добру. Поред тога што се овако разумевање унраво намеће самим паведеннм законским текстом, кад се овај пажљиво чита, оно једино одговара и добром нравном поретку, којега мора бити кад јо пнтап.е о рсду у наплати нз новаца од неког продатог добра. Јер ако би се као смисао закона узело оно прво, по нахођењу касационог судај ногрешно, разумевање, изашло би, да заложни новерилац, за чији је рачуп добро продато, код сигурне своје залоге врло често не добија ништа за своје измпрпње, н да буде упућен на друга добра дужникова и тиме у наплати са свим изједначен са осталим личиим, незаложеним поверноцима дужниковим, а то значи да на штету своју, шта више побољптава положај ових у наплати њиховој, пошто је из његове залоге измирен и порез који та друга добра дужникова ду!'ују и за који би они били дужни донуштати држави првенствену иаплату. Држава за наплату пореза п приреза може имати првенства у наплати без обзира на порескн објект од кога долазп дуговаин порез само онда, кад су, ма н за рачун кога нриватног, залоачгог или личног новерпоца продата сва добра дужникова, јср после тога држави не остаје нншта нз чега бн се могла за порез наплатити, а закон, баш тпме што у случајевима горе наведеним упућује државу за наплату пореза на друга добра дужникова, казује, да у случају, кад дужннк пикаквих добара више нема, не допушта, да држави ироаадне норез на корист нриват н их п о в е р и л а ца.