Policijski glasnik

ВРОЈ 26.

ставио задатак, да буде путовођа влаотима у њиховом раду.... У чл. 26. овоје књиге, пиоац говори о олучајевима § 326. кр. законика. Изнооећи, да начелници срески могу издавати опште наредбе за цоо срез, писац ово њихово право наслања на § 11. закона о уређењу округа и срезова, а то је, међутим погрешно, јер чл. 11. говори о правима окружних начелника, а права среских начелника регулисана су чл. 33. и 41. поменутога закона. Не стоји ни онај навод пишчев, да окружни начелник у опште не може издавати опште наредбе за цео округ, јер он баш има то право по изречном наређењу чл. 11.којегласи: »Онје властану границама закона издавати оаште на редбе које се односе на политичке и управне послове свију срезова свога округа«. Кадгод, дакле, извесни управни послови задиру у опште интересе округа, па нису регулисани законом ни наредбама месних власти, он их може регулисати својом наредбом. За сам систем сређивања од интереса је знати: шта је определило писца да одлуку Касационог Суда Бр. 9505, о надлежности општинских судова за извиђање и суђење кривица из тачке 1. § 339 и § 375 а, угура у чл. 31. књиге који говори о глави XXXIV. кр. закона, кад је то требало да уђе у чл. 32. који говори о глави XXXV. кр. закона. Говорећи о глави XXXVII. кр. закона, писац и не додирује § 349. кр, закона, ма да је ту требао да да обавештење: ко казни старешину куће кад нанесе лаку повреду тела својим укућанима, јер је то питање било спорно с обзиром на § 173. истога закона, па јеједиом одлуком Касационог Суда расправљено у томе правцу, да је надлежна општинска односно полицијска власт, као за кривицу свога рода. Питање о иримени § 356. в. кр. закона, регулисано је сада одлуком Касационог Суда од 7. априла ове год. Бр. 3490, и у толико је допуњено иначе правилно мишљење пишчево. Износећи значај дела из т. 1. § 357. кр. закона писац налази, да ће се ова законска одредба моћи применити само онда, кад ћушкање, насртање или ударање буде учињено између слугу, слушкиња, шегрта или малолетника, или даје когод над таквим лицима учинио које од поменутих дела. Како сам закон није учпнио овај изузетак са малолетницима, слугама и шегртима, то, наравно, и ово тврђење пишчево иије тачно, јер, иступно ће ее казнити свако ћушкање и ударање, ако се уз тужбу не подноси лекарска сведоџба о повреди тела, или ако не носи карактер јавне увреде, нанесене делом, као и онда, кад за ово ћушкање и ударање није било решености у напред, коју условљава § 173. него је последица моменталног сукоба и афекта. Код кривица из тачке 2. § 357. писац није ништа ближе рекао о томе која су јавна места а која не, а знање тога од битног је значаја за правилну примену ове законске одредбе, као год што је

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

било потребно рећи: да ли су увреде нанесене путем затворених писама, јавне или тајне, јер је и то било спорно, па је једном одлуком Касације нађено да је увреда јавна. 0 глави XXXIX. кр. закона писац вели: „У овој глави нема ништа важнијег што би требало нарочито изнети". Међу тим то не стоји, јер баш тачка 3 § 360 својом нејасном редакцијом предмет је непрекидног спотицања полицијских органа, нарочито оних по већим градовима, кад наступе метежи и демонстрације. Тако: да ли може бити казне и насилног растурања скупљеног света пре опомене; кад се примењује казна из овог §-а а кад настаје кривица из § 327 ; који су услови запостајање ове кривице, свс је то било потребно објаснити кад се књига пише за оне који нису способни да правилно схвате ова законска наређења. Исто тако и§361.требао је бити објашњен у томе: да ли има игара за које не треба учинити одговорним ни каФеџију који карте даје, ни оне који их играју. Многобројна питања која су о овоме стизала »Полицијском Гласнику," казују потребу овога објашњења. Несумњиво је писац, као судија, имао прилике да види, како општински судови осуђују на основу § 364. крив. закона поједине земљоделце, који су радили тежачке послове празничних дана, или о сеоским саборима, црквеним прославама и т. д. па је и то требао да објасни, јер оваки поступци не могу бити подведени под овај законски пропис. Тиме би послужио правилнијој примени закона, чему је и наменио своју књигу. Говорећи о § 365. кр. закона писац ништа не вели како се казне кривице из тачке 6. ове законске одредбе с обзиром на правила о проституцији од 31. јула 1900 г. СБр. 6974. § 367. кр. закона писац и не помиње, те би изгледало да општинске и полицијске власти могу и данас кажњавати свештенике за кривице из т. 2. 3. 4. и 5. ма да су оне замењене чл. 173. и 174. закона о црквеним властима источно православне цркве, и надлежност суђења пренесена на Духовне Судове. За тачку 7. § 375. писац вели да не важи, јер је замењена законом о чувању пољског имања. Ако писац мисли на чл. 18. став трећи овога закона, ондаон грегпи, јер он овлашћује пољске чуваре да убију стоку, коју не могу истерати из имања, али не дају то право и сопственицима и без знања и одобрења власти. О таци 12. § 375. он ништа не вели, а она је међутим замењена чл. 28. закона о чувању пољског имања. О § 375 а говорићемо у чланку за овим. Дим. С. Калајџи^

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ Т Р А Ж Е С Е Милош Павловић, шегрт код Душана Стајића, ковача из Београда, отумарао је про-

СТРАНА 207

шлог месеца од свога газде и до данас ое није вратио. Он је родом из Заклопаче среза грочанског отар је 1 6 година, црномањасг — Акт кварта палилулског Бр. 422 3. Бранко Гајовић, из Љубића, 4. прошдог месеца отишао је од овоје куће и до данао ое није вратио. Он је стар 14 година, очију зелених, косе смеђе — Акт начелника среза гружаноког Бр. 14690.

НАЂЕНИ ЛЕШЕВИ Приликом последњих поплава, Дунав је избацио 4 непозната деша у близини Брзе Паланке, и то : 1. 9. прошлог месеца избацио је мушки дстињи леш (чију слику изиосимо) дужине 8 4 ом. стар 4 — 5 година, развијеп, косе смеђе, очију

плавих, на лешу је била кошуљица у боји од платна, Фабричке израде, и сукњица црвена : 2. 13. прошдог месеца избацио је један мушки леш у потпуно распаднутом стању, који је на себи имао : кошуљу од српског платна са три порупчића око јаке, на ногама чакшире од црног сукна са зеленом — испуском — ланпазом и: 3. 14. истог месеца око 6 сати избацио је женски леш стар 17 — 20 година, дужине 148 см., средње развијености, деформиоан услед дугог стајања у води. На дешу је нађена кошуља од грубог платна и рекла карирана црним и црвеним линијама. 4. 5. овог месеца избацио је мушки леш дужине 169 см., оредње развијености и муску