Policijski glasnik

СТРАНА 206

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 26.

5. Најзад треба знати, да је Жана редовно добијала две врстс новца: новац за штедњу у школи и новац за куповање слаткиша. Новац примљен у очи злочина био је намењен брзој потрошњи ирема навикама Жаниним. Поводом овог питања о бонбонама учинили су нам још једну примедбу, по изгледу много озбиљнију. Развратник, који вреба девојчице, могао је унапред снабдети се бонбонама. Али, и у овом случају, одвођење је ипак извршено пре него што је Жана стигла до својих продаваца бонбона. Међутим, примедба ова потпуно је неоснована. Завођач није имао код себе боабона, што још једном више доказује, да је ово био злочин случајви, а не предумишљајни. Видели смо, да је секцијом утврђено, да у Жанином стомаку није било никаквих трагова од бонбона и слаткиша. Пошто Жана није потрошила свој новац, значи да није имала ни прилике ни времена да оде до кеја »Рот а или у улицу „ЕсћеИев". Тачка одвођења, према овоме, треба да буде тако рећи на два корака од њеног стана. Факт овај утврђен је, шта више, сведоџбом мале Рашел Ван Ланди: Жана је прошла оа својим завођачем поред својих пријатељица убрзо пошто их је напустила. Она, дакле, није ишла далеко, и пресретнута је готово одмах по изласку из стана. Тачка одвођења и центар опасности или Жанин домицил толико су близу једно другом, да се тако рећи скоро поклапају. Дете није могло бити одведено преко тачке А, у правцу Севера. С друге стране, са истих разлога здравог разума — остављају ћи за моменат на страну сва остала научна посматрања и оцењивање Факата — Жана исто тако није одведепа ни преко тачке Б, у правцу Југа. Да је кућа злочина била преко тачке Б злочинац би, из разлога логичне и природпе опозиције својих покрета, одбацио леш у правцу Б 2 , т. ј. још даље ка Југу, а не би се враћао истим путем, у правцу Севера, да би одбацио леш у истом правцу према месту па коме је било одвођење. (слика 2). А Б

(Север) 8 (Југ) 8 2 Б 2 Да се средња тачка или кућа злочина, налазила преко тачке Б, у правцу Југа, место одбацивања леша налазило би се још даље на јужној страни, што је апсурдно и немогућно, пошто тачка Б, место остављања пакета, јесте позната, прецизна и извесна. Тачка 8 Ј не постоји, дакле. и не може постојати преко тачке Б. Хладна и непогрешна логика, тај суверени господар резс новања, овде је још потврђена позитивном и вероватном сведоџбом Жана Батиста Де Конинка, који је видео злочинца у тренутку када је овај остављао пакет с лешом : злочинац је ишао улицом „Баекеп", у правцу ка пијаци, а затим је окренуо лево, да би ушао у улицу »Шгопс^еПез 1 '. Он је, дакле, долазио у правцу од Севера, са тачке А, идућп Југу да би доспео до тачке Б. Општи правац А Б, т. ј. од тачке А ка тачци Б, од Севера ка Југу, јесте,

према овоме, извесаи, логичан и позитиван. Та ше: А и Б представљају у истини крајње тачке злочинчевог пута: А, тачку почетну; Б, тачку завршну. Између тачака А и Б постоји средња тачка, на којој је злочин извршен. Како да одредимо ову тачку? Потребно је, пре свега, изнаћи пут којим је злочинац ишао од А до Б, а затим утврдити, на овом путу, средњу тачку, тачку заустављања, на којој је злочин извршон. Злочинац је морао одвести дете код себе. По извршеном силовању и черечењу леша, он је изишао из куће носећи под пазухом жалосан пакет. Његов ход није опажен ни од кога, изузев на почетној тачци А и на завршној Б. Пре него што утврдимо злочинчев пут, ограничимо зону злочина. У правцу Севера. место злочина не може се иалазити преко тачке А са разлога које смо изнели, дакле ван Фламанског позоришта. У правцу Југа, ово место не може бити преко тачке Б, т. ј. ван улице »Шгопс^еПез". На правој линији, која сједињује тачке А и Б, и која представља улицу »Баекеп«, можемо подићи две правс линије, перпендикуларна са А и Б, и паралелна међу собом, паралеле: а. а. и б. б., од којих је прва(а. а.) представљена улицом »Есће11е8 к и кејом »Рош«, а друга улицом »ШгошЈеПев". На Северу и Југу ове п: ралеле обележавају зону злочина. У источном правцу регион злочина ограничен је двоструким појасом сенског и северног булевара. Кућа злочина мора се несумњиво налазити са ове, а не са оно стране, преко двоструког бедема, јер би злочинац, да је ишао овим булеварима, био несумњиво вићен и опажен, било кад је ишао са девојчицом, било кад је носио пакет с лешом. У правцу Запада, зона злочина ограничена је базенима и кејовима: »^иа1 а 1а Сћаих", »СЈиа! а 1а НоиШе« и »дпа! аи Во18 а Вгп1ег а . Да је злочинац становао ван базена, он се никад не би усудио да проведе једну девојчицу улицом »Баекеп« (поред Фламанског позоришта), јер се излаже готово несумњивој опасности да буде виђен нриликом прелаза преко мостова на базенима и каналу. По овим тесним местима пролазе многобројни канали, а сем тога, она су још и предмет нарочитог надзора како од стране пристанишне полиције, тако и од стране царинс^их власти, па и самих лађара и приватних стражара, због робе која се налази на кејовима. Шта више, да је кућа злочина била иреко базеиа злочинац се, пошто је једном прешао опасан прелаз преко мостова, не би поново излагао истој опасности, да би само у варош унео легп овоје жртве. Противео овом, он би похитао да одиесе тело у правцу Запада, ка »Мо1епћек к -у, у индустријску и сиромашну општипу, где је надзор полицијски миого мањи ио у Брислу. Зона злочина, на овај начин, ограннчена је са четири главне тачке. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

0 ИСТУПНИМ ДЕЛИМА ПО КАЗНЕНОМ ЗАКОНИКУ и 0 ЊИХОВОМ ИЗВОБЕЊУ И СУЂЕЊУ НАПИСАО Ал. Ј1. Стевамовић СУДИЈА Приступајући да говоримо о »казни полициског надзора", одмах имамо да нагласимо, да је писац погрешио, што је питање о надзору поделио на троје, па о њему говорио у чл. 1 3. своје књиге, за тим у чл. 42. и 43. и на послетку чак и на страни 101., 102. и 103. Јер, и ако би надзор из § 320. крив. законика, као казна, и онај из § 4. Полицијске Уредбе, као административна мера, морао бити оделито оцењиван, ипак би боље било да је то дошло једно за другим, те би се тако појединци згодније нашли и осећали у случајевима, о којима је реч, и онда кад би се хтели користити поменутом књигом. Али, ако би се ова подела, у ова два случаја, још и дала разумети с обзиром на ред излагања којим је иисац ишао, јер је у т. 12. рекао да ће говорити о томе и у чл. 40. (а требало је рећи у 42.), ми никако не можемо објаснити што је изјављивање жалбе на административни надзор пренео на стр. 101. 102. и 103. књиге, кад је то по природи саме ствари требало да иде уз само питање о надзору као превентивној мери. Говорећи о извршењу казне надзора, (претпоследњи и последњи став чл. 12.) писац је неодређен. Тако не зна се управо, да ли надзор застарева и онда, кад је отпочето његово издржавање, па прекинуто услед бегства, отумаралости, војне вежбе, болести ит.д. илн то бива само кад побегне пре почетог издргкавања. Јер кад се зна, да надзор почиње тећи од времена издржане или опроштене казне — § 37. в. кр. закона — онда се његова застарелост не може везивати за прописе § 396. кр. законика, него његова застарелост почиње од онога дана, кад је главна казиа издржана, и завршава се са последњим даном трајања изречене казне надзора. Саопштавајући расппс г. Министра Унутрашњих Дела од 20. Фебруара 1881 г. ПрБр. 2650, којим се дају упути кад ће се и како изрицати казна надзора, писац оставља у њему без икакве напомене последњи став из тачке 7. који гласи: »за сашоравање због исгреблења хајдука у чачанском и ужичком округу важи закон од 23. октобра 1811 год. у Зборнику XXIV на стр. 106.« Ако би они, којима је писац иаменио ову књигу, узели да је све тачно у њој, онда би власти у окрузима чачанском и ужичком имале да дејствују по поменутом закону од 23. октобра 1871 године, и ако је он укинут чл. 10. закона о хајдучији од 12. јула 1895 године, а овај, опет, чл. 15. закона о јавној безбедности од 31 јануара 1905 године. Овакву замашну погрешку није требао да учини писац, кад је својој књизи по-