Policijski glasnik

СТРАНА 354

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 45.

ђена), у срезу пожешком 3, у срезу грочанском 2 (1 прона1,ена), у срезу посавском округа ваљевског 2, у срезу ваљевском 2 (1 пронаћена), у срезу трстепичком 2, у срезу ресавском 2 (обе пронађене), у срезу темнићском 2, у срезу лужничком 2 (1 пронађена), у срезу мачванском 2 (1 пронађена), у срезу качерском 2, -у срезу ужичком 2, у срезу трнавском 2 (1 пронађена), и по 1 у срезовима: колубарском округа београдског (пронађена), врачарском, јасеничком округа крагујевачког, крагујевачком, жупском (пронађена), деспотовачком, алексиначком (пронађена), бањском (пронађена), ра^евском, пожаревачком (пронађена), голубачком, звишком, таковском, заглавском, црногорском (пронађена), рачанском (пронађена), затиборском, и у варошима: Крушевцу, Ћуприји, Зајечару и Ужице (пронађена). Вредност свих ових крађа износи око 17.700 динара. У.10намернихпошш1таја туђих ствари било је: у срезу жупском 3 и по 1 у срезовима: тсмнићском, добричком излатиборском (пронађен).

Вредност свих уништених ствари износи 700 динара. Поред изложених дела у току месеца октобра ове године извршено је у Србији и 19 саиоубистава и то : у вароши 1зеограду 3, у срезу тамнавском 2, у срезу прокупачком 2 и по 1 у срезовима: космајском, власотиначком, масуричком, гружанском, распнском, трстеничком, темнићском, јадраиском, поцерском, зајечарском, заглавском, и у вароши Крагујевцу. Ова самоубиства извршенасу: вешањем 12, ватреним оружјем 3, тровањем 3, и дављењем у води 1, а узроци њихопом извршењу леже: у дугој бплести за 7 случајена, у душевном растројству за 3, у страху од казне за 2, у рђавом домаКем животу за 1, у рђавом материјалном стању за 1, у аијанству за 1, у частољубљу за 1. За три случаја узроци су неаознати. Један покушај самоубиства извршен је у вароши Београду тровањем, из ч астољубља.. Општи преглед до сад изложених дела овакав је:

0 К 1' У

Округ београдски ваљевски врањски • • крагујевачки крајински крушевачки моравски нишки пиротски иодрински • пожаревачки руднички смедеревски тимочки • " топлички ужички - •• чачански • ■ Управе града Беогр,

да

Свега:

32

Рн

28

20

15

83

4 11 6 10 10 4 6 2 5 13 15 3 3 5 3 9 10 18

137

19

1

Иа канцеларије Антропометријско-Полицијског Одељења Министарства трашљих Дела, 21. новембра 1910. године АБр. 1980. у Београду.

1 Уну

СТРУЧНИ ДЕ0

0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ (нАСТАВАк) Она би цену могла само тако примити, ако би на то пристали повериоци који би били надлежни да на то пристану — при медба коју смо горе већ учинили. Ако би се друкчије ово питање решило, онда

би то било, прво, повреда правила да и законски пуномоћници везују своје властодавце само дотле, докле се крећу у границама постављеним законом њиховом иуномоћству, а, осим тога, направила би се неправична разлика између случаја када је извршна власт тачна у својим пословима и случаја када она то ппје: у првом случају, купац, којн се задоцнио са полагањем цене, имао би много мање времена да ову положи, јер бп власт,

као уредна, хитала са одређивањем друге * продаје, док би, у другом случају, купац био у много бољем положају, јер би имао, за полагање цене, мн )го више времена, пошто би ту власт, као небрижљива у своме раду, одрнђивање нове продаје одуговлачила. Невршење законских одредаба од стране власги треба да има само ту последицу: да та власт за то буде одговорна, а не и то : да то н<'вршење ствара за појединце извесно или извеспа права и привилегије. 'Го није ни најмањо за препоруку да невршење закона од стране јавних органа буде извор правима појединаца, јер би то значало подстнцати ове на то да желе да власти не врше законе! У осталом, ако би купац могао пуноважно полојкити цену све дотле док власт другу продају одредила нпје, без обзира на то што је онај рок од месец дана прошао, га би власг могла, сасвпм дискреционарно, купцу дати дулш или краћи рок за измирење цене, на тај начин што би одуговлачила или журила са одређивањем нове нродаје. а л.чко је разумети каквим неједнакостима, па и злоупотребама, може да одведе таква дискреционарна моћ полициске власти. Напоелегку, мишљење наше, код овога питања, иду у прилог брже наплате излицитиране цене: када куиац зна да он, по истеку онога рока од м> сец дана из §-а 484., не може више цену да положи (ми претпостављамо, разуме се, да, у томе року, није друга продаја одређена), он ће, свакако, нре хитати са измирењем цене него када он пма могућности да ову положи и после истека тога мессца, све дотле док власт није нову иродају одредила. На који начин купац непокретног добра полаже излицитирану цену? Овде вреде она иста правила која смо показали и код продаје покретних добара, јер је пропис става другога, трећега и четвртога §-а 483. општи, он вреди за све јавне продаје, имале оне за предмет нокретне или ненокретне ствари. Нрема томе : купац непокретног добра мора, у начелу, цену положити у готовом новцу (§ 483. први став), наравно по одбигку оаога што је он положио на име кауцпје, ако је ову положио и ако ју је положио у готовом новцу (§ 479.). Ово велимо сгога што, као што нам је познато, има лицитаната који су ослобођени полагања кауције и што се, осим тога, мо?ке, на место готовога новца, дати за кауцију сигуран цапир или сигурна. залога покретних ствари или непокретног имања (§ 479. став трећи). Став други §-а 483. вели: »Но купац, у колико би се из цене тако кунљене ствари по реду првенства морао намириги, може на толико дати признаницу место готово- новца". Тако, на пр., купац је добра први хипотекарни поверилац на њему, добро је изишло на продаји 10.000 динара а ирпмање купчево од дужника нзнјси 3.000 динара: купац ће излицитирану цену положити, према наведеном проиису, на тај начин што ће дати у готовом повцу 7.000 динара а за 3.000 динара , квиту у том смислу да га је дужник у његовом нограживању измприо. Хипотекарни поверилац коме је његова хипотека,