Policijski glasnik

СТРАНА 358

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 45.

делима, то они онда зацело миоле на оасвим другачију вроту права; и то подразумева се у последњем закону под тим управо право твораца, а у првоме право својине на литерарном производу као телесној ствари у смислу грађавскога законика, дакле право, чији предмет може истина чинити и периодични штампани спис, али ипак само у колико су у питању бројеви или свеске, који су већ штамиом публиковани или бар у рукопису за публиковање припремљени. Ипак не може подлежати сумн.и, да је издавање периодичних штампаних сииса (новина. часописа) онако, како се то у току времена створило, једно предузеће, које ирема околпостима представља врло знатну имовинску вредност, да оно исто онако као трговачко, занатлијско или Фабричко предузеКе — чини саставни део имовине овлашћенога, било Физичкога било правнога лица, и да ово овлашћено лице, исто онако као што има право располагања целим предузећем (отуђењем, залагањем и т. сл.), несумњиво има права да издаје све унутрашње организаторске и административне наредбе, које за погодпе сматра. У ове наредбе долази поглавито ангажовање потребнога персонала за уредништво. Из овога следује, да је ствар подузетника новина да и одговорнога уредника постави и да име његово достави власти, ако то закон захтева. Ако постоји, као у садашњем аустријском закону о штампи, пропис, да се намеравано издавање периодичнога штампанога списа има власти претходно јавити, онда је по себи разумљиво да је и то дужност подузетника новина, из чега следује, да се подузетник у овоме смислу и издавач аустријскога права, коме је у 10. зак. о штампи наложена сада означена дужност, по правилу и ако то не мора да буде — поклапају. Сасвим се јасно огледа овде геступано гледпште у аустријском владином пројекту од 1902. године, који у трећем одељку § 10. изрично на издавача преноси обавезу, да се постави заступник одговорном уреднику у случају његовог привременог спречавања или његове привремене неспособности, као и дужност достављања истог заступника власти. У пројекту одбора од 1906. године појављује се у осталом и власник периодичнога штампанога списа, који се у § 30. ал. 3. чини одговорним поред издавача истога за новчане казне, изречене поводом ^ажњиве штампаним списом учињене радње. Што на против садашњи закон о штампи изрично не спомиње власника или подузетника периодичнога штампанога списа, и не налаже му никакве нарочите дужности, то по моме мишљењу доказује само толико, да је за ззконодавца принципијелно равнодушно, у чију имовну — правну сФеру предузеће долази. Али ова је појава за решење нашега проблема тако без значаја, као што је на пр. са казнено - правног гледишта без значаја, кад казнени законик ништа не спомиње о подузетнику или власнику кога рудника, Фабрике, бродовља и т. сл., премда машиниста и друга, од истих I

постављена, лица подлеже по изричној законској одредби пооштреној казненоправној специјалној одговорности. С овим стоји у извесној мери у вези један други приговор, који се у томе састоји, да по мишљењу, које ми заступамо, постављање одговорнога уредника претпоставља ириватно иравни уговор, од чије бл судбине, у колико она додирује његову важност и трајање, онда морао &ависити и правни положај' и одговорност одговорнога уредника. (нАСТАВПЋЕ СЕ) Превео Д-р Д. АранђеловиЋ. • »!•»♦—• ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

Мајмунида проказала убицу. »ВаПу Ке\У8", у једно.и од последњих бројева, износи пред своје читаоце један веома интересантан и пстинит случај, у коме је једна мајмуница ухватила убицу свога газде. Далеко од нас, за неколико хиљада километара, у енглеским колонијама, налази се место Сгрет-Сетелмен. У томе месту бавио се кратко време један црнац, који је са једним дресираним медведом и мајмуницом давао продукције по околини. Њему је помагао на томе послу и његов син, који је после сваке такве продукције скупљао од присутних новац. На тај начин они су зарађивали прилично новаца. Једног јутра у близини СтретСетелмена, у шуми, нађени су убнјени стари црнац, његов син и медвед. Мајмуница која је без сумње успела побећи од убица, била је на дрвегу кад је на лице места дошла полиција. Кад су лешеви однети пред прво полицијско одељење, са њима је пошла и мајмуница. Пред полицијским одељењем беше се скупила маса радозналог света. Мајмуница, која је дотле била мирна, у моменту се разјари и скочи на једног од присутних, који се није могао одбранити од њених насртаја. То бејаше повод полицајцима да нападнутог притворе, који после малог устезања признаде, да је он био саучесник убицама, који вођу опљачкаше и извршише убиства.

Крађа и тедефон. Да случај може често да осујети рђава дела, најбоље се види из следећег догађаја, који описује журнал »РоНсе СћгошсЈе 8 . Дежурна телеФОнискиња у централној станици у Лондону, пре неколико дана, случајно обрати пажњу на један разговор, који се водио и чија је садржчна заинтересова. Један од говорника, вероватно искуснији, саопштавао је другоме, како би веома згодно могао извршити крађу једној дами, која је тог момента допутовала возом и одвезла се у хотел „ЛУеа* Епс1 к , само ако би се постарао да одмах набавн један коФер, и том му приликом опише величину и боју кофера те даме. Са таквим ис-тим кофером он би могао | ући у тај хотел и у згодном моменту

променути са госпођиним, у коме су биле све њене драгоцености. Даље је предлагао први говорник другоме, да би требао да заузме собу до госпође, и кад се за то укаже прилика да изврши »случајну« размену са њеним коФером. Други говорник се двоумио да ли да пристане на ову понуду, но најзад је пристао, и тиме се њихов говор завршио. Дежурна телеФонискиња одмах је о целом разговору, помоћу телефона известила полицију, одакле је у поменути хотел упућен полицијски орган, који је крадљивца ухватио чим је овај у хотел са кофером ушао. Претресом кофера утврђено је, да у истом сем сламе и хартија није ничега било. Овај је случај интересантан и по томе, штј је телеФонискиња била у положају да размишља: сме ли она да призна да је приватан разговор на телеФону слушала, и тиме се огрешила о тајну своје службе? или пак да дозволи да се крађа извргпи.

Полицијске значке. У Немачкој је ових дана уведено, да полицајци, који говоре стране језике, носе нарочите значке у виду жетона. Тако, који говоре Француски, носиће на жетону облик Француске заставе; који говоре енглески, носиће у жетону укрштену заставу Енглеоке и Сједињених Држава, и најзад, који говоре есперанто (њих највише има) носиће жетон са зеленом звездицом. Да ће ово бити велика олакшица странцима излишно је и говорити.

Дедективи пеи. 29. октобра ове године, покрадена је једна кућа у Петрограду и из исте однето разних ствари. По наређењу управника завода за дресуру полицијских паса, одмах оу са полицијским чиновником, послати на лице места пси: »Мирта« и »Хели® (који су до сада више крађа открили). Кад им је дато да оњуше место са којих су ствари украдене, они су затим повели чиновника до једне каФанице, и кад су пуштени унутра, они почну лајати на двојицу раденика, који су седели за столом. Ови раденици одмах су ухапешни и признали су да немају уредног занимања нитп сталног домицила, а доцније суи крађу ових стварв признали. Истог дана улутребљена су оба ова пса, ради трагања за другом једном покрађом, али су овог пута показали мало енегрвје за тражењем крадљиваца сигурно зато, што су били заморени првим трагањем. Пре недељу дана, са железничке станице у Москви, украдени су 15 комада прагова. Кад је за ову крађу употребљен полицијски пас »Бујан" он је пратиоца довео у једно двориште, у коме је баш тада један бивши службеник железнички цепао украдене прагове.

Ново оруасје. У Немачкој је уведено, да од сада њихови полицијски органи носе поред осталог оружја, и гумене палице. А. Ј. А.