Policijski glasnik

ВРОЈ 19.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 147.

спорно питање такве природе да често може дати повода контраверсним одлукама 1 ). 5. Признање оптуженога, учињено у асалби не вреди као одакшавана околност. [I Одел. Каоац. Суда 18-У1-1 908. Ј; 4.1)81.] Могло би нам се приметити да је излишно да се о овоме и говори, јер каква може бити олакшица за оптужеиога што је дело признао после осуде, која је донета и без тога признања? Шта даје иовода да се признаје овај морални капитал оптуженику, који је показао да га нема, јер је порицао да је учинио дело, и можда се још и трудио да то докаже, и ако добро зна да тиме обмањује правосуђе ? То је тачно и о томе не би требало ни иисати, кад не би имало противних оудских одлука. А код нас не само да има противних одлука о овоме, већ су готово све одлуке такве, па за то ваља и публиковати супротне а правилнс одлуке. Ну ми нећамо овде детаљније да улазимо у критику ове веома погрешне судске праксе код нас, пошто смо то већ учинили на другоме месту. (НАСТАВИЋЕ СЕ) О ИЗВРШЕЊУ КАЗНЕ

(НАСТАВАК) Бележећи овај случај изнели бмо и одлуке судске о истом 2 ) из којих видимо: 1 ) Један случај био је на решавању у II оделењу Касад. Суда у 1906. год., који је веома иитересаптан, у погледу батп овог сиорног иитања. Доиов је ушао у собу оштећенога, узео његове хаљине и обукао, па је ту у соби ухваћен. Како је он већ био обукао хаљине отптећенога, узето је да стоји дело свршене крађе, ма да је и сам лопов, зајадно с украђеним хаљииама још био у соби, где су те хаљине и раније стојале. 2 ) (( Као што се види» — каже се у разлозима судског решења о овој ствари — »судска је пресуда «јасна и ио томе има да се изврши онако и у оном ( ( нространству, као што гласи. То нак тито је осу( ( ђени за друго дело био под судом и у иритвору ( ( код горњо-милановачког суда од 3. анрила до 10. ((Сенте^бра 1391. не може утицати на извршење пре(( суде овог суда односно казне, коју има да издржи (( по пресуди овог суда јер је осуђени био под суд( ( ским ислеђењем за друго кажњиво дело^. Са ових разлога првостепени чачански суд код кога је ово питање^ било ттокренуто био је одлучио : да се над осуђеним Р. изврши његова пресуда од 8. марта 1891. којом је I 3 . осуђен на шест месеци затвора, без обзира на притвор који је Р. издржао код другог суда за време ислеђења за друго дело за које је ослобођен. Но, тто жалби браниоца осуђеног Р. и полицијске власти која је ово питање покренула, Касациони Суд поништио је ово решење првостепеног чачанског суда: (( јер кад се из акта види: да је оптужени код ((Првостеп. суда горњомилановачког за опасну крађу (( био стављеи иод суд и у притвор, па пресудом од ( ( 10. септембра исте године ослобођен као иекрив, а «ире овога по другом делу иресудом тога суда од (( 8. марта осуђен на тпест месеци затвора, која му «се казна има рачуиати од дана изречене пресуде (( (јер је био у иритвору), онда је суд погрешио што «је донео горње решење противно изреченој пресуди, (( јер кад је оптуЈкени доцнијом пресудом оглашен за ( ( некрива, онда се види да није било места притвору (( због овог другог дела, и кад је он оиет у притвору ( ( држан, онда му се исти има као казна по првој ( ( пресуди да рачуна, па с тога је суд требао према овоме ствар да реши у .

да то питање о извршењу осуда припада судовима, ма да није регулисано никаквом прецизном одредбом у нашем кривичном законодавству. »Правознанство изгледа да одлучује у принципу —каже Оаггаис1 ] ) —, »да ре»шавање о спорним питањима која се по»креКу приликом извршења казни, при»пада судијама које су надлежне да суде »о главној ствари т. ј. онима који су ре»шавали о јавној акцији. Доиста, са свим »је природно, да судија чије је дело пре»суда, решава о питањима која се појаве »приликом њеног извршења и знајући »шта је хтео да одлучи, он може да реши »боље него други, спорна питања која »је изазвала његова одлука. Овај систем »добија један аргуменат аналогијом из »члана 473. законика о грађанском по»ступку. који у грађанском предмету даје »решавање спорних питања која се по»јављају при извршењу извршне пресуде, »суду који је исту донео С( . Допуштајући ово као полазну тачку, следеће последице, отуда резултују: 2 ) »1. судови за преступна дела суде у »принципу, сва деликта и власт коју »имају по закону у том циљу имплицира »овлашћење да решавају о споредним »питањима која се могу појавити из њи»хових одлука; по томе, суд је дужан »да суди спорове који настају из извр»шења какве одлуке ; »2. исто правило треба да буде ра»спрострањено и на полицијске судове, »ма да се правознанство о овом питању »није изјаснило. Доиста, какав би био »разлог да се прави разлика између су-

Првостепени суд није усвојио ове примедбе одел^ења Касационог Суда: С( за то што своју пресуду од ( ( 8. марта 1891. која је извршна постала не може а тумачити другчије, већ онако како је изречена. Међу ( ( тим К.асациони Суд не иаводи никакав законски »пропис, коме би горње решење противио било )} . Општа седница Касационог Суда нашла је: да су примедбе одељења саобразне закону, а да не стоје против разлози првостеиеног суда и тако је осуђеном Р. урачунато време од 3. априладо 10. септембра 1891. проведено у гтритвору код горњо-милановачког суда, као издржана казна на коју је осуђен пресудом чачанског првост. суда. Решења 1{асационог Суда одговарају иравди и човечности. Али законски пропис о овоме случају, на коме своју одлуку базира не налазимо ни у решењу Касационог Суда, с тога што га и нема. А ово је једна празнина у закоиодавству. Случај неправедно одлежано^ притвора, о коме говори § 64. кр. зак. што изгледа да ировирује из оних речи: «да (( није било места притвору због овог другог дела у , у решењу Касационог Суда, — овде није. Друго дело због кога је Р. био оптужен само по себи повлачи притвор за време ислеђења (опасна крађа), па кад је имало по закону доволшо основа подозрења за стављање оптужеиог нод суд за ово дело, онда је наравно имало места и притвору, и према томе оптужени Р. није противзаконо у притвору држан за ово друго дело, а сем тога и за то, што се неправедно одлежани прит-вор узима у вид ири изрицању пресуде. Међу тим другог законског ирописа осим наведеног, нема, који би говорио о овоме или сличном случају, па с тога и није јасаи овај разлог у решењу Касационог Суда. Ну, апстрахујући одлуку судску о овоме случају, овде је расправљено и друго важно питање о томе: ко је надлежаи да тумачи судске пресуде кад се појави питање о њиховом извршењу, а оне су јасне т. ј. кад није случај очевидне погрешке у писању пресуде о коме говори § 281. кр. пост. 1 ) Тгат1:6 1ћ6опдие ек рга^ио (1и (1гот1 репа1 Ггапдатз. 2 ) Излажемо ово мишљење овог познатог аутора да би се видело стање овог нитања у науци.

»дова за преступна дела и полицијских »судова? Ако су први у опште надлежни »да суде деликта, други имају такође »општу надлежност да суде о истциима. »У казненом предмету, једни и други »конституишу општу јуридикцију и оп»ште право; »3. што се тиче одлука кривичних су»дова, принцип би био одржан у томе »смислу, што би ово питање решавао сам »суд т. ј. судије, а не порота. Заиста, »порота не изриче казну; како би она »према томе могла да суди о њеном из»вршењу ? »То су апликације које се дају изве»сти из ове јуриспруденције. Али немо»гућности и незгоде које отуда резул»тују ие допуштају да се усвоји овај »систем. Заиста, сва питања која покреће »осуђени поводом извршења казне хитна »су за решење. По, пресуда може да »произлази из повремене јуридикције, као »што је кривични суд, и није могуће да »се реконституише пошто закључи се»сију, да суди о спорном питању. Ваш д и онда, кад потиче од суда за преступна »дела или ниже полиције, осуђени који »је често ухапшен ван ресора ове јури»дикције, био би принуђен, ако би тре»бао њој да се обрати, да трпи рокове »који ограничавају вршење његовог нрал ва. Умесније је дакле да о овоме пи»тању решава ие-рманентна кривична ју»ридикција онога места где се налази »осуђени, т. ј. суд за преступна дела »среза у коме је притворен. Нема сумње, »није логично дати овоме суду право да }) тумачи пресуду кривичног судаили Апе»лационог Суда, али би било још нело»гичније дати то право, као што чини »средње мишљење, грађ&нском суду места »где се нађе осуђени, да се изјашњава »о извршењу казнених одлука. Тврдити, »као што се то чини у одбрани овога »система, да грађански судови имају иунц »јуридикцију, и да су други судови само »изузетне јуридикције, не само језаблуда, »него и вешта досетка: јер грађански су»дови и судови за преступна дела само »су две секције исте јуридикције, и гра»ђанска комора не може имати у тума»чењу казнених одлука ширу власт, него »комора за преступна дела«. Тако дакле спорна питања као што се види из горњег излагања, која се тичу извршења казнених одлука, припадају казненим судовима. Спорна питања која постају поводом извршења новчаних казни и конФискација и принудне наплате притвором, увек долазе у надлежност грађанског суда, јер се тичу осуда које се претварају у иитање тражбине или својине. IV. Извршење какве казне може бити било стварно, било излагањем слике (рег еШ&1ет). У старом праву, у коме је радња суда остајала тајна све док је трајала процедура, извршење на против, било је са великим иублицитетом. (ПАСТАВИЋЕ СЕ) Милош М. СтанојевиЂ СУДИЈА