Policijski glasnik

СТРАНА 234.

увре^ени није присутан. Ирема томе није увреда изјава учињена само једном трећем лицу. Овако саопштавање се сматра као иоверљиво, и узима се да ие достаје аштив тјипапсП. 3. Један елеменат клевете је, да је саопштавање чињенице учињено у присуству већег броја лица. Ако је то саопштавање учињено само ономе, против кога је управљено, било усмено било писмено, узима се да постоји увреда; а ако је учињено у присуству само једног трећег лица, узима и из горе наведених разлога, да нема ни увреде ни клевете. 4. Компензација двеју увреда је Факултативна. 5. Изазивање неоправданим држањем је облигаторна ублажавна околност. 6. Искључена је кривична одговорност, кад је увредилац био на увреду изазван насиљем уврђеног против њега. III. Аустријс^о законодавство 1. У њему се разликују више врсте кривичних дела против части, али, као што умесно примећује Егертапп тако, да се ограничење једног од другог појављује као непоуздано и произвољно, и да се поред све законске казуиотике не можа казнити за извесне нападе на част за које треба казнити. Оио разликује на име клевету, три специјалне врсте оговарања (ић1е Шсћгес1е), подругивање (8сћта1шп§), под којим се разуме приписивање презривих особина или диспозиција без навођења одређених чињеница, и грдњу (Ве8сћ1тр1ип§:). За подругивање и псовање се казни само онда, кад су извршени јавно или у присуству више људи. За симболичне увреде (н. пр. пљување пред неким) се не казни. Тако исто ни за реалне, у колико се оне не могу квалиФиковати као телесне новреде. 2. У пројекту аустријског Казненог законика од 1909. год. се разликују: грдња (ВевсШтрГип^) — увреда у смислу нашег К. 3. (§ 326. прој.). увреда (Ве1еЈсћ^ип^) — клевета у смислу нашег к. з. (§ 327. прој.), нлеветничк а увред а (Уег1еитс1ерЈ8сће Ве1еЈсП§;ип§), под којом се разуме клевета, чији је изврншлац био свестан неистинитости онога, што тврди (§ 321. прој.), и ирекоревање за казму (Уог\уигГ етег 81;гаГе), која је издржана или опроштена (§ 332. прој). Допуштено је доказивање истинитости код увреде под условом, да се извршилац позива на истинитост онога, што је тврдио (§ 330. прој.). IV. Мемач^о за^онодавство 1. Раније је приликом излагања о увреди и клевети у нашем законодавству упућивано и на немачко законодавство, те се овде нема шта да каже. (н аставиће се) -Ш-

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

БЕЛЕШКЕ ИЗ СУДСНР ПРПКСЕ ПО КРИВИЧНИГ1ДЕЛИПП КРИТИЧКО ИЗДАГАЊЕ од М. С. Ђуричића члана Каоационог Суда

(паставак) Тако у Формалном погледу, кад је суд усвојио примедбе Касационог Суда, по којима стоји деликт пз § 111. к. зак., онда он није био овлашћен, да противно иропису § 277. крив. с. пост. опет изриче да не стоји кажњиво дело и оптуженога пушта испод суђења, кад на претресу нису изнета никаква пова Факта, којима би се могло изменити већ утврђено правно стање. Она погрешна извођења и разлагања суда, употребљена у његовом новом решењу [№ 15783] не могу овде бити правна основица за доношење одлуке противне усвојеним примедбама. Оваква нова разлагања могла би бити изнета само у противразлозима. Са ових разлога, због повреде ове законске Форме Оделење Касационог Суда требало је у оваком случају да уништи поменуто с-удско решење. Баш и кад се, због измене у саставу оделења, већпна суднја у оделењу, не би сложила с раније учињеним примедбама, ииак, кад еу оне усвојене, од њих се више није могло одступити. То изискује и ауторитет највишег суда, и добар ред у правосуђу, а и позитивнн пропис номенутог § 277. кр. с. пост. У материјалном иогледу, решење је погрешно са ових ра<лога. У конкретном случају стоје сви законски услови за постојање дела из § 111. казн. зак., и то: а) Оптужени је као службеник оверио постојање једног неистинитог Факта и ако је знао да је он неистинит. б) Он је био по закону надлежан за оверовања овакве врсте и исправи је дао оне карактерне знаке, које јој по закону треба придати. в) Ова испрака издана је лажно иа штету другога. Она је чак и произвела штетно правно дејство по бив. опт. Јована Н., јер је он по тој неистинитој исправи узимат на кривичнн испит и стављен под суд за дело горосече. Ништа се вигие не може тражити ни по теорији ни 110 § 114, каз. зак. за постојање дела так. зв. лажног оверавања [Ра18сћћеигкипс1ии§']. Цело резоновање суда о значају § 187. гр. с. п. и у вези с тиме о чл. 133. Зак. о Шумама, преставља само једно произвољно извођење, које је према изложеноме без икакве вредности. Да је опт. чувар шума надлежан за издавање оваквих исправа — т аћз1;гас(;о то је ван дискусије. А у конкретном случају ностојању кажњивога дела из § 111. к. зак. ништа не смета то, што се доцније ноказало да је горосеча учињена у шуми друге општине, а не оне, за коју је оптужени као чувар ностављен. То јо деФинитивно утврђено усвојеним примедбама Касационога Суда.

ВРОЈ 30.

Беспредметно је разлагање суда о томе, како присутници и бив. опт. .Тован II. нису билн па месту увиђаја и како по томе реФерат по одговара чл. 133. Зак. о Шумама и онда он није јавна исправа, па не мозке бити ни дела из § 111. казн. закона. Да је суд правилно цепио питање о исправи у кривичноправпом погледу, он не бн дошао до овако иогрешних резултата. Ваљало је запазити да ми овло имамо две исправе: једну, коју пздаје чувар шума — то је реФерат, који је опт. X. неистинито пздао, н другу увиђај општинског суда, уз реФерат. Ову другу исправу издаје општински суд. То што би та друга власт, при грађењу исправе, коју опа по закопу издаје пропустила да што учпни, па услед тога било произведено ретроактпвно дејство на важност раније издане псистините исправе, но може ништити по^тојање већ учињеног кривичног дела из § 111. к. зак. у погледу прве исправе. Издавалац прве исправе — правог реФерата — одговорап је за њсну исправност по кривнчном закону, и кад је он лажно и на штету другога начпппо псправу, коју он по својој служби гради, ово је кривично дело свршено. Доцпија радња пли перадња какве друге власти не може изменити ово правно стање. *) Са ових разлога требало је уништити друго судско решење и суду нрепоручити да оптуженога, који је кривицу признао, осуди на казну. 24. Како да се казне поротници, који неће да потпишу одлуку поротнога суда? А. и Б. стављени су нод иоротни суд за то, што су на дан 26. I 1909. г. код ножаревачког Првостепеног Суда, на претресу по кривици Гмитра Н., и остали, одрекли да потпишу поротпу одлуку, коју су тада као поротници у поротном суду изрекли. Ова нерадња оквалиФикована је као кривично дело из § 12". посл. одељ. казн. зак. Оба оптужена бранила су се тиме, да одлуку поротнога суда нису хтели да потпишу за то, што су они гласали да оптуженп пије крив, па су држалп да Ке се огрешпти о савест, ако потпишу одлуку већине, која је изгласала да је оптужсни крив. Мотиви поротнога суда: „Утврђено је реФератом судским да су оитужени Милић и Михаило били поротници по кривпцп Гмитра Н. и ост. због разбојништва; да су приликом гласања дали свој глас да онтужени ннсу криви. Како је већина у поротном суду изгласала да су оптужени криви, то они ову одлуку већине нису хтели да потпишу.

') Примери: а) Колико год има потписа на меници, сваки за себе чини исправу, ма да је и менида са свима потписима једна исправа: б) Општински Суд лалшо овери извесну таиију и тако је изда. Та је исправа свршена. Сад, носле гога долазе овере полиц. и судске власги и свака од њик преставља издање исправе и ако све три овсре у ствари служе издању једне исправе о праву на својину некретности. Свака власг, у делокругу свога рада издала је једну закључену исправу.