Policijski glasnik

СТРАИА 338.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 43.

оамо одношаји према вредностима, којима се може правно располагати или које се могу правно захтевати у сопственом интересу, а ни одношаји према клиентели нису очигледно такви. Према Вгптпд-у клиентела није саставни део имовине ве1. по томе, што право на муштерије не постоји, изузев случај уговора о томе 1 ). (10.) Пошто из коцке не могу произићи никакве правне обвезе, то се и оштећење при коцки не може сматрати као оштећење имовпне у правном смислу, те је према томе и превара у правном смислу при коцки немогућа 2 ). (11.) Без значаја је за постајањо имовинске штете 3 ), да ли се за нанету штету може подићи тужба за накнаду, и да ли оштећени има средстава за отклањање губитка (н. пр. да ли може да оспорава важност уговора, којим је оштећен). У случају, да се штета састоји у оптерећењу имивине каквим дугом без правног основа, без значаја је такође, да ли ј<> извршилац касније добио право на оптерећење имовине тим дугом. 3° Према некима имовииска штета постоји чим је какво располагање имовином проузроковано обманом. т.ј. чим се без ове не би догодило 4 ). Према њима је на тај начин довољно за постојање имовинске штете аромена имовине, и ако, објективно посматрајући ствар, у ствари вредаост имовине није смањена, т. ј. и ако у ствари нема имовинске штете. Ово је мишљење противно закону; јер се у њему изрично захтева, да се ношто учини на штету имовине. II. Као што се види, превара јекривично дело против имовине у оаште ). Тиме се она по својој суштини разликује од крађе , утаје и разбојништва, који су управљени аротив аојединих саставних делова имовине. Код покушаја преваре није потребно, да већ постоји лице које у својој имовини има бити оштећено®). Тако могуће је, да је обмана била управљена на оштећење имовине неког друштва, које се тек има основати. III. Превара је свршена онда, кад је ироузрокованаимовинска штета, т.ј. онда кад је обманути учинио или није учинио нешто на штету своје имовине. Покушај почиње с лажним представљањем, прикривањем или изопочавањем истине. Покушај преваре ће ноотојати,- кад на пр. онај, који се је хтео обманути, није мо гао бити обманут. или кад је био обманут, али није учинио за њега пггетно располагање имовииом. IV. Као преваром иовређени има се сматрати не само обманути, већ сваки, који је у својој имовини преварен и оштећен, јер имовинска штета може бити посредно нанета 1 ). То би био случај. кад

') /343. 2 ) Тако КоШег 43. Прот. Ргапћ § 263 V (438). 3 ) Уп. ОрепћоГ § '263,13. Ј ) Тако 81епд1ет § 40102 5 ) Уп. V. Ивг1 § 139 II, Нед1ег 426. Црема ВтсЧпд-у је, као што се је видело (I 3 б 1°), и превара кривично дедо против поЈединих саставних делова пмовине, а не против ње у опште, в ) Уп. 01зћаибеп § 263,24. ') Уп. V. ИШ § 139 II 0.

су оштећењем дужника оштећени и повериоци 1 ). V. 1. 0 дефраудацији се говори у специјалним одредбама споредног казненог законодавца, те се ове одредбе, ане одредбе гл 25. к. з., имају применити и онда, кад се деФраудација појављује као превара, т.ј. кад садржи све елементе преиаре 2 ). В. дефраудацпја. 2. 0 односу преваре ка утаји в. I 1. зб. 2° (8). (НАСТАВИЋЕ СЕ) ПРАВЉЕЊЕ ЛАЖНОГ НОВЦА (СВРШЕТАК) Личности, које примају новчанице. ове су: 1. шира публика, којаје мало навикнута да с њима рукује, 2. благајници и чиновници банака, и 3. вештаци. Последња категорија не интеросује нас, пошто је број личности који је састављају тако мали да у пракси ие улази у рачун. Противно овом друга, а нарочито прва категорија, веома су изложене опасности да у место добре новчанице приме ФалсиФиковану. ФалсиФикатори се, у циљу протурања своје робе, готово увек обраћају личностима, које не манипулишу често са новчаницама. У поменутој Фридриховој аФери, нротурачи су бирали магазине и дућане, у којима су моментано служиле сасвим младе девојке. Они се. тако исто, често користе специјалним распоредом места п рђавим осветљењем да би протурили своје ФалсиФикате. Тако је Фрапцуска про■гурачица У . .. . обично протурала лажне повчаннце у париском магазину Г у и то у вече, чим се упали осветљење. Ово с тога, што је боја Фридрихових ФалсиФиката наличила више боји нравих новманица ирема светлости гаса него према дневној светлости. 0 Хитни моменти" ујавним етаблисмапима, каФанама, већим магазинама итд. такође су врло погодни за рад ФалсиФикатора. Узиемираван са овију страна, келнер у овим случајевима нема времена да изближе испитује новчаницу која му со даје, већ гледа само њену боју. и размењује је. Исте су прилике и иа благајнама ових етаблисмана. ФалсиФикатор, у осталом, никад не пружа развијену новчаницу, већ је брижљиво савије, тако да је њена видљива површина што је могућно мања. Гарсон се готово никад не труди да је развије, већ јо гура у џен од прслука онакву какву је примио. Треба знати да ови исти гарсони по јавним и врло живим етаблисманима могу тако што, готово са истом лакоћом, и растуиати лажне новчанице. Лаковерност пубдике. Доиста је за чуђење шта све може у овим нриликама проћи као добро код ') Уп. Меуег-АИГеШ 480. 2 ) Ун. V. Иаг1 § 1о9 II 7., Меуег-АИГеШ 482, Ргапћ § 263 X 3, Втптд 1341, 0\8ћаиаеп § 263 Уогћет. 3 уз 2 I АБз1и. Нететаип ВеГганЈо ип<1 В«1гп^, 894, Каи1а БЈе есћШсће Ка1иг <1ег ВеГгаиЛаКоп оКепШсћег Аћ§ађеп 1897, \Уеђег 581.

публике. Имали смо прилике, као судски вештак и захваљујући љубазности многих емисноних банака, да посматрамо велики број ФалсиФикованих новчаница ; и били смо пренеражени кад смо видели какве су грубе имитације примане као праве новчанице. Последње ФалсиФиковање париских новчаница од 100 дин. било је сасвим рђаво, па ипак су ФалсиФиковане новчанице примане од многобројних личности. Али, поред лукавства које употребљују ФалсиФикатори или њихови прогурачи, треба рачунати са још једним врло важним Фактором: публика је, у опште, врло поверљива према свима званичннм документима, а нарочито према новчаницама, које прима као добре ако само мало наличе моделу. Овај Факт корисан је с једне стране, јер у врло великој мери олакшава циркулацију папирног новца. С друге стране опет, он нагони емиоионе банке да бирају такав тип новчанице, који ће бити врло тежак чак и за грубе ФалсиФикате. Избор овог типа врло је тежак. Не тврдимо апсолутно, али верујемо, ослањајући се на наше лично искуство, 1 да се тип новчанице која се, бар грубо, не би могла ФалсиФиковати, не може пронаћи. Све што се може учинити то је, да се имитација, разуме се груба, што више отежа. Шта више, треба се задржати на типу, чије је приближно подражавање могућно, јер то су у ствари ФалсиФикати ове врсте који доводе у заблуду другу категорију жртава лажних новчапица банкарске чиновнике и благајнике. За њих је опасност од лажних повчаница: друкчије но за публику. Они могу релативно лако познати лажну новчаницу кад им се она засебно поднесе. С тога Фалсификатори и протурачи готово никад не протурају своје ФалсиФИкате директно у банкама. Међутим, један комад лажне новчанице може врло лако проћи у свежњу правих новчапица, а да не буде опажен од чиновника или благајника, ако јој се само општи изглед довољно добар, т. ј. ако не привлачи на себе пажњу у средини правих новчаница. Имитације ове врсте нису ретке, и с тога је важно заштити се од њих. Ови ФалсиФикати обично су извршени од једног или више вештих фалсификатора који се, услед оскудице материјалних средстава, нису могли снабдети свима потребним оруђима. Што се тиче савршених Фалсификата, који се израђују, као и оригинали, у радионицама иотпуно снабдевеним свима потребним алатима, чију лажност може познати само вештак специјалист, против њих се не може ништа учинити. Са капиталом довољним за куповину машина, сличних онима које служе за израду оригиналних новчаница, и плаћање граверских и других радника специјалиста, могле би се имитовати најзаштићеније новчанице до тог сааршенства, да би за доказивање ФалсиФиката био потребан брижљив рад вештака специјалисте. Срећом, капитал за једно овакво предузеће огроман је, те су с тога и случајеви ове имитације врло ретки.