Policijski glasnik

Г.1'0,1 2.

СТРАНА I I.

пломирано правннке), а тако исто и кандидати :т срескс начелнико и секретарс начелства. (Оиде нс би требало чипити изузетак ни за лравнике). Тако исто било би врло добро и за службу веома корисно кад би се сви послови око постављања, премештања, унапрођења п суспендовања полицијских чиновника пренели на један одбор, који би састављали: начелник и инспектори Министарства Унутрашњих Дела. управннк Београда и начедник округа београдског. На овај начин г. Мииистар би се ослободио једног досадног и незахвалног иосла, а полицијски чиновници — што је већ крајње врсмо — несавесних партијских гоњења. 5. Оаштинске власти треба да буду тако роћп из основа реорганисано, како би со створиле здраве п јаке општине, иоје ће бити у. стању да својим суграђаиима увок ируже нрву н неопходну иомоК у заштити личностн и имовинс. а) Нзиели смо воК нашо мишљење о иостављању општинских продседника но угледу на болгијс::о законодавство. У крајп.ом слуучаЈу могло би со узакопити : да оиштински одбор бира из своје средине и иредлажо два или три кандидата за отитинскв иредседникв, од којих Ке Влада или сам Министар Унутрашњих Делл једног иотврдити. У свом делу л 1)е 1'огдатиаИоп соттипи1 е( тгт1с(ра1", Фрапцускп писац Непг1 Разсаис! поводом овог болгијског- законодавства вели: — Органнзацпја општина у Пелгији веома је слична са оном у Француској. Сувромона Белгија одликујо со слободоумним законодавством у овом нравцу. Ако дакле у овој земљи, која данас дајо толико доказа о политичкој мудрости (дс-ло јо иисано 1877 год.), налазимо законе који дају нраво нзвршпој власти да имену.је општннскс продседнике. значи да у овоме лежи ирава административна истина, која "је иобедила старе и моИнетрадиције. — Према данашњом закону, у свакој општинн налази се по једно општинско тело, које састављају: продседник, његови помоКпицн (кметови) п одборници. Одборници со бирају неиосродно, међу ошптинским грађанима, под прописаним условима, а њихов мандат траје (> год. Ноловина отпада сваке треће год. Атрибуције олштинеког одбора многобројне су. Он се стара о свима општинским интересима, као н о осталим стварима које му јо виша власт доделнла. — Председнике и његово помоћиике именује Краљ из рода одборника (али председника можо именовати и вап рсда одборпнка, по мипхљоњу окружног одбора). Председник је орган Владе, н као такав стара се о полицијским законима н наредбама. —• — — — — — — — —

— Општина аутономна не постоји. Свуда, апсолутпо свуда, она се организује и администрује саобразно прописима државних закона, који су вишо или мањо, према земљи, либерални. Па дух општинског закоподавства утицу традиције, сту-

иањ домаКе културе а највишо иолитика. Утицај политике нарочито је велики у земљама, у којима сс тсзки да се од опгатинских лредссдника створе изборни агонти. И влада и опозиција грабе со о њих, те се они на овај начин одвраћају од с-воје мисије. Они трсбадабуду агенти државни и општински, али никад инструментп партија. — — — — (свршићв се) Л Е Ш

(СВРШЕТАк) Полоисај леша. Положај легаа веома је карактсристпчан за пзвеспе врсто смртп, п. ир. за задављопо којп поиушакају да сс ослободе всзо која их стежо око в| ата, п који се често налазо са рукама горе иодпгнутим, у висини ове везе. II изгорелн имају често слпчаи положај, јср иокушавају да заштнте лицо рукама итд. Ноложај леша нрема убшачком орЈ ђу, локазиваћ" ло пекад директно да ли је у питању злочнп или самоубиство. Позпат пам је случај, у кчме је једпа жена па^ена на земљи, са срцем пробушеним роволверским мотком. Смрт је одмах наступила и сво је означавало да је жена пала директно уназад. На три метра позади главе ле жао је убилачки револвер. Његов ноложај према лошу био би апсолутно необјасним ако би се узело да је ово случај самоубиства. Идоиста, дајереволвер испао из руку убијене, он би се морао налазити поред леша, а он је, међутим, био бачеп на три метра полади овога. Са овог разлога узсло се да овдо стојн убиство, што је доције потпуио утврђено при.ша*ем убичиним, којн је ухваћон на 24 сата пооле извршеног злочина. С друге стране, опот, положај самоубичиног леша показује понекад насилну смрт, док у ствари ова пе постоји. Ми смо пмалл посла са јодннм с.умњивим случајем, у коме је леш једно личности, са гркљапом пресечсним бријачем, пађен у близиниједног иотока, местпмично ду боког. Леш је лежао иоле^ушке н са рукама подигнутим до половине тела. Никакво оружје пије се налазило ни на лешу ни поред њега. На челу се, ме()утнм, налазила једна велпка модрица. Овпј полож.ај леша н одсуство убилачког оруђа давали су повода да се верује у злочин. Међутим испитивањем околине нађена јс, па једиом нагнбу земљншта поред потока, одпрпликс па 1 Оо м. од леша, велика локва крвп. На зсмлј И није било пикаквих трагова борбе. Овај налазак допустио је да сс реконституише механизам смрти на овај начи: пошто је пресекла гркљан бријачем, ипдивидуа је, падајућн на земљу, скотрљала се низ нагиб у воду, која је на овом месту била доста дубока. Инстинкт самоодржања а, може бити, и хладна вода, дејствовалн су на њу у толикој мери да је, и поред своје смртпе ране, имала снаге да плива и изи()е из воде, одприлике на 100 м. од

меота где је пала. Ту је хтела устати али, исцрљена услед напрезања и губитка крви, пала је уназад, и умрла у овом положају. Модрица на челу проистицала је, по свој прилици, од каквог удара приликом скотрљавања у воду. Ови закључци били су доцније потлуно утврђени открићем писама о самоубилачкој намери. Ако се убилачко оруђе нађе у рукама лен.1а, неопходно је потребно испитати положај прстију, јер је оружје намерно могло бити метнуто у руке, после насилне смрти, да би се поверовало у самоубиство Иоле пажљивији посматрач у већини случајева ово ће лако познати. Положај прстију у овим приликама није природан, нити они чврсто стежу кундак револвера. Миновић ломиње један случај симулације самоубиства — случај који је лостао тако рећи клаелчан —■ у коме су убице једног пољског чувара мстпуле револвер у руку своје жртве. Трпк овај одмах је откривен, захваљујући вештипи букурешког судског експерта. Везиваље. У пракси се, такође, налазе везанп лешови. Везивање није дефинитивни знак убиства. Налротив. доста је далеко од тога. Посматранн су многи случајеви самоубиства, у коме су се самоублце саме везивале да би паралисале сваки покрет и спречиле сваки покушај спасења у последњем. момепту. Нарочито јс везивање врло често код ллца којасе даве у води. Они за овај цпљ обично иекоришћавају једно парче свога одела: појас, кајас, мараму итд. а понекад и уже с којим везују обе ноге. С времена на време налази се такође и камење, које самоубице ове врсте мећу у одело или за њега привезују да би им тело што више потонуло. Везивање обешених самоубица такође се ч .-ето констатује. Ово везивање понекад је врло чудновато, као н, пр. код оног самоубице у Бечу, који је себл био везао и ноге и руке. Међутим, везивање може у извесним случајевима такође означити, одмах, и злочиначку природу смрти. .Тедан млад човек нађен је мртав са слепоочницом пробушеном револверсклм метком. Обе руке биле су му кајишем добро лривезане за тело. Револвер се налазио поред леша. Злочиначка природа смртл бола је, тако рећи, очи, јер је било материјално немогућно да се жртва сама веже на овај начин после пуцања у главу. Рана је, у осталом, била лроузроковала страховиту г смрт. Како је везивање лзвршено, а нарочито како су чворовн направљени? Врло је важно да се ово открије. Извесне занатлије, н. пр. они ко.ји с.е занимају паковањем разних ствари, имају свој специјалан начин на који ово раде, а који се може наћи и код везлвања леша. Али, то су нарочито чворови, који су често карактеристични. Доиста, матроз везује чвор на свој начин, а они који се занимају справљањем пакета на сасвлм други начин. Леваци везују чвор у еасвим обрнутом правцу од дешњака. Упоредна колекција чворова разнпх занатлпја учиниће често