Policijski glasnik

ВРОЈ 9.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 69.

§ 6. и 13. грађ суд. поступка, јер се ова радња коси са § 471. грађ. суд. постуика, пошто продавац нема потпуно земљо на уживање сом продате, и да «е би суд дошао до одговорности, он моли уреднпштво за обавештење по овоме што нро, смо ли суд оверити поравнање или ие?„ — На ово питање одговарамо: Пошто суд зна, да јодан од њих, који тражо поравнање, иема довољно зомље, коју по § 471. грађ. судског постуика треба да има као земљодолац, онда не само што не треба, ного и не сме извршити поравнање, јер би часници општински, који би суделовали у томо послу, одговарали по закону. Нека, дакле, суд, на захтев ових лица, донесе Формално решење, којим Ко констатовати да лродавац нема довољно земље по § 471. гр. суд. пост. и нока одбије обојицу од захтева, па њима ако није право, иека се жале. III Суд оцштине рабровске, актом својим Бр. 279, пита: »Извесно лице из ове општино, пресудом овог суда Бр. 1611, кажњено је са три дана затвора и један месоц полициског надзора, и да плати трошково, за дело крађе из § 391. крив. закона. Противу пресудо осуђени је изјавио жалбу благовремено првост. суду. Решоњем овог суда од ове годинс Бр. 69, одбачена је жалба жалиочева из тих разлога, што пресуда не подлежи расматрању већих власти по § 15. и 16. полициске уредбе, јер вредност покрађе исноси испод (10) десет гроша чаршиских. Осуђени је и противу овог решења изјавио благовремено жалбу, која је 24. јануара 1912. 1'. послата смедорев. првост. суду, заједно са пресудом и решоњем у оригиналу н препису на разматрање под Бр. 111. Смедерев. првост. суд под 26. јануара 1912. г. Бр. 3815, одобрио је рошење овог суда и акта вратио на даљу надлежност. Акта целог овог предмета примљена су под јучерањим и заведена под Бр. 271. делов. књиге. Нођу између 20. и 21. овог месеца непознато лице удешеним кључем отвори канцеларију и ова акта покраде. Да се не би осуђени овим путем користио и заслужену казну избегао, моли се уредништво за објашњење у Полиц. Гласнику: има ли суд каквог законског ослонца да осуђеног подвргне затвору и надзору — кад акта нема? Да ли би за то био довољаи нрепис решења и пресуда што се код смедеревског првостепеног суда налазе, те да окривЈвени по том издржи казну ? к — На ово питање одговарамо: Нека суд једним реФератом констатује : како је и зашто дотично лице осуђено, и да су акта осуде украдена. На полођини овога реферата нека донесе решење, да се од првостопеног суда тражи препис: пресуде којом је осуђен, решења којим му је жалба одбачона и решења судског, којим је та радња одо-

брена, па кад све ово буде прибавио, нска слободно ухапси ос.уђеног и подвргне га иадзору, те ћо тако онај, који је акта украој стећи уверен.о, да му јо сав труд био узалудан. Иосле овога, нека со суд брижљиво постара да лронађе онога, који је ова акта покрао, и преда га полицијској власти на даљи постунак, то да осети сву тежину и свога неваљалства и своје дрскости. IV Суд општнне суковске, актом својим Бр. 403, пита: »Одлуком одбора ове општине, од 20. јануара тек. год. Бр. 165, стављена су под полицијски надзор извесна лица као осумњичена због неколико паљ вина и других против законих дела, извршених у овој општини. Ова одлука саопштена је осуђеним лицима 23. јануара, а један од њих изјавио је жалбу противу ове одлуко још 21. јануара, дакле на два дана пре саопштења. Начелник срески сада тражи од овога суда да оцени благовременосг ово жалбе и о томе донесо своју одлуку. Како чл. 171. зак. о општинама велп, да со жалбе изјављују у року од пет дана, од дана саопштоња одлуке или решења, то јо овоме суду сада незгодно оценити благовремоност ове жалбе, пошто је иста изјављена на два дана пре саопштења, а чл. 171. вели од саопштења па за пет дана. Моли се уродништво да изнесе своје мишљење". — На ово питање одговарамо: Жалбе на решење суда и одбора, којим се неко ставља под полициски надзор, не подносе се у року, о коме говорп чл. 171. закона о општинама, него у року, који предвиђа § 4. а. Полицијске Уредбе у смислу § 15. и 16. исте уредбе. И ако по прдвилу жалба треба да се да посло саоиштења, ипак суд, при оцени благовремености жалбе, не може рећи, да јо она неблаговремона ио томе, што је дата на два дана пре саоиштења решења, кад он њу, већ има пред собом у року, који је законом одређен. Треба такле, сматрати жалбу за благовремену и послати је начелнику среском на оцеиу као надлежном.

ОДЛУКЕ ДРШАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Непосредна надзорна власт дужна је засновати своје решење на чл. 152. закона о општинама само онда, ако се жалбом тражило задржање од извршења одлуке збора, одбора или опшгинског суда, а у противном на чл. 170. закона о општинама. Јеротије М., из Ц.,.., обратио се молбом суду и одбору општине ц...., и тражио, да му се изда уверење о томе, да није земљоделац, већ да се занима трговином п да од тога издржава себе и Фамилију.

Одбор општински на свом састанку од8децембра 1911. год. донео је одлуку № 1174., и молиоца одбио од тражења с тога, што он не ради никакву трговачку радњу, те да би се могао сматрати за трговца, већ се једино занима земљорадњом, од које живи и издржава себе и своју Фамилију. Противу ове одлуке, Јеротије је изјавио жалбу надзорној власти, и у њој навео, да се од пре 25. година занима пшекулативном радњом, а сом тога да у свом селу има и бакалску радњу. Како је, по достави извесног лица, решењем првостепеног кр.... суда кажњон за непротоколисање Фирме, то је, вели, тиме најјаче утврђено, да се бави трговачким пословима н да јо трговац. Надзорна власт расмотрила је одлуку општинског одбора у смислу чл. 152. закона о општинама и нашла, да јо иста на закону основана, па је решењем од 3. децомбра 1911. год.№ 20308. одбацила жалбу као иеумосну. По изјављеној жалби, III Одсек Државног Савета нашао је, да решоње надзорно власти не одговара закону из ових разлога: I., што надзорна власт није ценила наводе и доказе, изнесене у жалби жалитеља противу одлуке општинског одбора од 8 децембра 1911. године№ 1174. а међутим ово јебиладужна учинити;и 2., што своје рсшење надзорна власт није могла засновати на пропису чл. 152. зак. о општинама, јер жалитељ нијо тражио да се одлука општинског одбора задржи од извршоња, већ да се као незаконита поништи, то со с тога на овај случај имао применити прописIIодољка чл. 170. зак, о општинама. С тога је, на основу чл. 170. закона о општинама. решио, да се решење надзорне власти поништи. Одлука од 3. јануара 1912. године № 12027.

Одлука општинског одбора, којом одобрава давање под закуп општинских права и добара коначна је (тач. 3 чл. 86. закона о општинама.). Одлуком одбора општине вароши Н..,. од 9. октобра 1909. године № 18490,дато је Сотиру Л. Б., столару онд., општинско имање (дућан и плац) под закуп за четири годино, рачунајућп од 1. јануара 1010. год. а по цену од 400 дин. годишње. На молбу закупца Сотира, општински одбор на свом састанку од 7. октобра 1911. год. донео јо одлуку Л« 19785., да му се под истим условима, и по цену од 400 дин. на годину, уступи општински дућан и пдац још за десет година по истеку четворогодиши.ег закупа с тим да на плацу може подићи и зграду. Суд општински, на основу чл. 85. зак. о општинама, послао је ову одлуку начелству окружном ни расмотрење и решењо. Начелство окружно на основу чл. 152. зал. о општ. решоњом својим од 20. октобра 1911. год. № 24855. задржало је од извршења одлуку одборску из ових разлога :