Policijski glasnik

БРОЈ 13.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 8. АПРИЛА 1912.

ГОДИНА VIII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„полицијски гласник" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године, код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. за иностранство : годишње 24, полугодишње 12 динарау злату. поједини бројеви „ полицијског гласника " не продају се. рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Њсгово Велпчапстио Краљ Петар ], благоиолео је, на предлог Министра Унутрашњнх Дела, ноставпти: за полициспог писара друге класе сроза јаблапнчког Милапа Воличковића, полпцпс«ог ппсара исте класе среза ражањског. по службеној потреби; п за полпциског ппсара трећо класо срсза [)ажањског Потра В. Радовановића, адвокатског нпсара. Из канцоларије Министарства Унутрашњпх Дола, 19. марта 1912. тодпне, у Боограду. Указом Његовог Велпчанства Краља Пстра I, на прсдлог Мшшстра Унутрашњих Дсла, решено је: да со Јовану Алексићу, полицпском пнсару друге класо сроза колубарског, округа ваљевског, уважи оставка, коју је подпсо на државну службу. Из канцоларије Минпстарства Унутрашњпх Дсла, 19. марта 1912. годино, у Београду. СТРУЧНИ ДЕО

трагови ногу и руну у кривичним истрагама

Трагови ногу 1 ). Било би излишно нарочито истицати огромну ван<ност трагова ногу у кривичннм нстрагама, Мсђутим, ни наши полпцијски агенти ни нашп истражни чиновници нису, у, истини, још довољно упознати са њиховом корисношћу и важношћу. Нећемо да претерујемо као извеспи теоричари. који тврде да из трагова могу читати као из отворене књпге, јер то јс Фраза која има своје нарочито место у једном роману Конана Дојла или у нриповеткама о авантурама Ника Картера или БуФала Била. Наша сопствена

') из дела бг. в. а. ке188-а: м;тие1 је ронее 801епШЈдие (1еоћп1^ие).

пракса доказала " нам је, мвђутпм, да јс у извссним случајевпма могућно пронаћи извршиоца злочнна, захваљујући траговима његових ногу. Поред овога, они ови трагови — нружају пажљивом и критпчном посматрачу (особине ове не познаје већина теоричарао злочину) ипдиције, које могу имати врло великог утицаја на ток истраге. Ово је довољно да истражник, а нарочито његов технички помоћник, вештак —■ специјалиста буду томељно упознати са изналажењем и искоришћавањем ових трагова. Одржање трагова ногу на месту извршеног дела. Инструкцијс водског кантона за заштиту трагова у почетку истраго поводом овога веле: »Није, по правилу, потребно нарочито заштићавати трагове ногу, који се налазе у унутрашњости куће, осим ако је немогућно забранити приступ света на место где се они налазе. У овом посЛедњем случају треба их покрити даскама, испод којих — да со трагови од њих нб би покварили троба метнути две до три попречнице. Ако се траговн ногу налазе у отвореном пољу, онда их треба покрити каквим сандуком, или већом саксијом за цвеће, или даскама испод којих би се подметнуле две попречницО итд. Преко свега овога треба мстнути увоштављено платно, а около направити мали земљани насип, да би се спречио приступ воде у случају кише. Отисци погу у сногу заштитиће сс Од топљења ако со прво покр :.ју сандуком па се на овај набаца спег. У колико је количина снега на сандуку воћа у т.олнко ће отисак бити заштићенији. Ако им"а много отисака од нсте индивидуо. треба међу њима изабрати најбоље и од једне и од друге ноге, н сачувати их на горе изложени начим. Истраживање грагова ногу. Где треба тражити трагове ногу? Разуме сс прво на мосту самог злочина, а затим — што сс врло често пренебрегава — н наудаљенпјим местима. Штавише,на

овим последњим местима обично се налазе боље очувани трагови но на самом месту злочпна. Потпуни и добро очувани отисци на овом месту рслативно су ретки, јер их обично има много и изукрштани су. Поред овога, личностИ које прве прпспевају на место извршоног дела у већини случајева Газс проко злочинчевнх отисака, а нису ретки случајовп да н сам злочинац уииштава и кварп своје отиске. Опасност од свега овога много је мања код трагова на удаљенијим местима, кроз која је злочинац морао проћи. Истина, теже је доказати да такав и такав отисак ногу нађон у околини места злочпна произлази доиста од злочинаца, али со са мало више посматрања и логике и ово постизава. Тако је увек мало вероватно; да ће злочинац ићи путевима и улицама где би могао бити виђен, већ ћо тражитп путеве за којо верује да ће га заклонити од погледа. Ако со открпју трагови, за којо је вероватно да произлазе од убице. треба нрво извидети да ли они нису од суседа, или личности које припадају кући у којој је злочин извршон, упоређујући евентуално у овом циљу на лицу места њихову обућу са нађеним отиском. Брзо упоређењо довољно је, у већини случајева, да нокаже идснтитет или неидентитет у оваивим приликама. Наслучај сумњо треба одузоти обућу и извршити -брижљиво упоређсње у лабораторијуму. Ако се дођс до уверсња, да нико од суседа итд. није творац нађеног отиска, велика јо вероватноћа да се има посла са отнском злочинца. Доказ о поро.-лу отисака ногу утврдићо се још лакше, ако су њихови творци изгубили какав свој или украдени предмст. Констатација да отисци ироизлазо од личности које су трчале, или које су носиле какав терет, или којо су се одмарале, може такође олакшати одрсђивање њиховог порекла. Додајемо још, да и у оним случајевима, кад је на месту извршеног злочина нађен отисак који се може искорнстити, не треба пренебрсгнути тражењо нових отисака у околини, јер јо њихово нзучаван>с у толпко бол>о у колнко их је више на расположењу.