Policijski glasnik

БРОЈ 20.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 27. МАЈА 1912.

ГОДИНА VIII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИИИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" ИЗЛАЗИ ЈЕДАНПУТ, А ПРЕМА ПОТРЕБИ И ВИШЕ ПУТА НЕДЕЉНО. ПРЕТПЛАТА СЕ ПОЛАЖЕ У НАПРЕД, И ТО НАЈМАЊЕ ЗА ПОЛА ГОДИНЕ, КОД СВИЈУ ПОЛИЦИЈСКИХ ВЛАСТИ, и износи: 20 ДИНАРА НА ГОДИНУ ЗА ДРЖАВНА И ОПШТИНСКА НАДЛЕШТВА, а ЗА СВЕ ДРУГЕ ПРЕТПЛАТНИКЕ У ОПШТЕ 12 ДИНАРА ГОДИШЊЕ. ЗА ИНОСТРАНСТВО: ГОДИШЊЕ 24, ПОЛУГОДИШЊЕ 12 ДИНАРА У ЗЛАТУ. ПОЈЕДИНИ БРОЈЕВИ „ПОЛИЦИЈСКОГ ГЛАСНИКА" НЕ ПРОДАЈУ СЕ. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ.

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовог Величанства Крал^а Петра I, иа продлог Министра УнутраШЊ11Х Дела, а на основу члаиа 71. закона о урсђоњу округа и срезова, решено јо: да се све окружне скупштине сазову у ванредан сазив на дан десетога јуна ове годнно ради доношења одлука прома другом и трсћем ставу члана 3. закона о јавним сувоземним путовима. Из канцеларијо Министарства Унутрашњих Дела, 22. маја 1912. годиио, у Веограду. Указом Његовог Величанства Краља Нетра I, на предлог Министра Унутрашњих Дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да со Војислав Поповић, полициски писар трсће класе начолства округа пожаревачког, на основу § 76. закона о чииовницнма грађанског рода отпусти из државне службе. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 22. маја 1912. годино, у Веограду. СТРУЧНИ ДЕО БЕЛЕШКЕ ИЗ СУДСКЕ ПРПКСЕ ПО КРИВИЧНИП ДЕЛМИ КРИТИЧКО ИЗЛ.АГАЊЕ од М. С. Ђуричића судије Касац. Суда (наставак) 41. Кад је на опасан начин (в. §§ 223. и 224. к. зак.) учињена крађа стоке или земљоделског алата у вредности испод 200 гр. пор., а из просторија, у којима људи не живе, онда се таква крађа има подвести под § 223. а) к, зак., ма да је вредност крађе и испод 100 гроша чаршијских. [0. С. 2. V 1911. № 5602]. Примедбе I 1. IV 1911. № 46'25.

»Погрошно је суд нашао да овде стоји дело иступне крађе зато, што украдена овца вреди само 10 динара. Јер кад је поротии суд својом одлуком утврдио, да јо крађа извршена ироваљивањем кошаро, дакло пачином, који по § 223. к. зак, извршеној крађи даје квалификацију опасне крађе, без обзира на вродност украдоне ствари, онда је државни суд погрешио, што је искључио пороту из даљег решавања и сам пресудио ову кривицу <( . [Државни суд био је нашао да овдо према вредности крађо у 10 динара, стоји иступна крађа. из § 391. к. зак.]. Горњом одлуком Опште Соднице усвојене су ово примедбе одељења. Нсшомена. За овај случај улућујемо на паша излагања у нрвој књизи наших Бележака под т. бр. 1 и на издање УрошовиКово Казненог Законика, код § 223. б) на стр. 262. 42. Кад се Касациони Суд упусти у разматраае какве судске одлуке по кривичним делима, и нижем суду учини примедбе на ту одлуку, онда он, при поновном разматраљу т. ј. при разматрању одлуке, донете по усвојеним примедбама, не може више мимо ранијих примедаба ништити ту судску одлуку и у другом ком њеном делу, преко кога је приликом првога разматрања прешао. Другим речима: поновно разматрање Касационога Суда има да се креће само у границама већ учињених примедаба. [0. С. 15 V 1911. № 6686]. Усвојени и-ротивразлози Аиелационог Суда, од 29. IV 1911. № 2377. »Касациони Суд, разматрајући ранијс пресуде овога суда, истс просудо уништио је са Формалне стране и то прву пресуду с тога, што Аполациони Суд нијо ценио поједине исказо сведока, — чијп су искази доведони у сумњу сведоцима, на које су сс браниоци оптужених нозвали, а другу пресуду с тога, што Апелациони Суд опт. Петку за доло из § 104, к. з. није изрекао казну, пошто га је за I дело тешке повреде тела ослободио казне као невиног, а за дело из § 104. I к. заи. иашао за крива. Ове примедбе

Касационог Суда усвојио јо Аполациоии Суд и у смислу истих изрекао своју пресуду 12. марта 1911. г. № 1349, коју је пресуду такође Касациони Суд примедбама својим од 2. IV 1911. № 4771 иоништио, а које примедбе Апелациони Суд не може да усвоји с тога, што Касациони Суд расматрајуКи раније прссуде овога суда, примедбама својим нијо у овоме смислу ни чинио примедбо, већ у другом смислу, а које је примедбе Аполац. Суд усвојио и у смислу истих своју пресуду изрекао, — то се онда има сматрати, да је Касациони Суд ранију пресуду Апслационога Суда усвојио у ономо делу, на који се садање примедбе односе, и да се према томо горња пресуда Апелационога Суда има сматрати као извршна, пошто о томе нису чињеие никакве примодбе, јер прома § 274. кр. пост. Касациони Суд уништаваће оно коначне пресуде и решења нижих судова, где би приметио да су Формални или материјални закони повређени и враћаће их надлежном суду, с примедбом како трсба да постули, иначе ће пресуде и решења оглашавати за снажна. С тога Аполациони Суд налази да ове примедбе, којо се односе на одговорност опт. Потка ио стоје, већ да се пресуда овог суда, у овоме има сматрати за извршну, пошто Касациони Суд, у смислу наведеног законског прописа односно овог дела нијо чниио никакве примедбе". Наиомена. Ова је одлука правидна и заснована на пропису § 277. кр. с. пост. По § 272. крив. с. пост. Касациони Суд разматра просудо и рошења по кривичним делима, само по жалби. И кад се Касациони Суд, по изјављеној жалби тужилачке стране, упустио у разматрање какве одлуко по кривичноме делу, па исту и поништио (§ 274, крив. с. пост.) али том приликом примедбама није ништа примећено противу тога, што је оптужени по извесном кривичном делу ослобођен, — оида се има сматрати да је всћ Касациони Суд по размотрењу нашао: да је у томе долу ожалбена пресуда на закону основана и она со после не може вишо у том погледу ни понпштавати. Нова пресуда и њена ревизија имају тада да се крећу само у грани-