Policijski glasnik

БРОЈ 23.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 183.

надзорној власти, па ток ако нс би бно задовољан одлуком ове власти, могао со, према наведеном законском пропису, ;калити Државном Савету. С тога је, на основу чл. 25. Савотског Пословника, решио: да се жалба одбацп као ненадлежној власти поднесена. Одлука од 23. маја 1912. г. № 4413.

Државне Савет није надлежан за одобрење одлуке општинског збора о премештању општинске суднице. Збор општине С. . . . на дан 6. маја 1912. год. донео јо одлуку, да се пова општинска судпица постави па источпој страни села преко пута главног друма, а на општипској утрини. Државни Савет нагпао је, да нијо надле.жап за одобрење ове зборске одлуко, пошто овдс није у иптап.у случај ни пз тач. 3. ии из тач. 7. у вези са тач. 9. чл. 33. закона о општииама. С тога јо, и по упуштајући со у расматрање одлуке, на оспову чл. 25. Савотског Иословнпка, реншо : да се акта 1!рате нерасмотрена као ноиадложиој власти упућена. Одлука од 18. маја 1912. г. № 4477. Јоо. К. Ст.

Један случај сукоба о надлежности између цолицијске власти и првост. суда. (Од.џука Касац. Суда од 1. окхобра 1911. г. Бр. 12253). Начолник сроза К. упутно јо Касационом Суду ак.т ове садржине: „Сибин В. из Ж. оптужио је овој властн Стевана Ђ. пз Д. за двогубу наплату дуга, према чему продстављепо доло мора со категорисати као преступ из § 253. тач. 4. крив. зак. Дело је ислеђено и исказима сводока утврђено : да јо опт. Стеван наилатио од тужпоца Сибина извесну суму новаца по гласу поднсте кбито; док мођутим опт. Стеван, противно садржини квито, као његове писмене обавезе, то пориче. Према томе ово сроска власт нашла је: „да у поступку оптуженог Стовапа стоји криминал који се категорише као преступ, нсто оиако као и нредстављено дело у тужби, али да тај криминал пије кажњив по § 253. тач. 4. крив. зак. као двогуба наплата дуга, већ да је кажњив по § 253. тач. 3. кр. зак. као „порицањо писмене обавезе" и то делимпчпо, Стога је иследна власт тужбом својом спровела опт. Стевана првостопеном суду на осуду. Но првост. суд огласио јо себо за ненадлежног да судп оптуженомо са врло кратком мотивацијом: »да дело није преступне већ иступне природе". Па како ово среска власт налази да јо дсло за које је Стеван оптужен трестхјине природо, а не иступне како првостеп. суд наводи, то, на оспову § 41. крив. пост., моли Касац. Суд да појављено питањо сукоба о надложпостн решењом својим расправи®.... Прома оваквој представци, Касациони је Суд дао овакав одговор начелнику среском: По оптужењу Сибина В. из Ж. због дела из тач. 3. § 253. крив. зак. а поводом Вашо представке о томе: да се пр-

востспопп суд огласио за нонадложног дасуди онтужспом Сибину, —■ Касациони Суд Вас извештава, да је све акте овога продмета нослао првостеп. суду у К. п прспоручио му да — ако суд остане при евојој оДлуци Бр. 27011 — дадс детаљније разЛоге са којих налази да није надлежан за суђоње овога дола н да образложи: ио чему сматра да је иредстављено дело истуино, а не преступно, како бисте Ви могли цеппти оправдапост тих разлога и определити се у ногледу даљсг поступка по овоме предмоту.

Удовица и деца умрлог чиновника, који је отпунгген био из државне службе. имају права на повраћај уложеног новца у чиновнички удовички фонд, и ако је дотични чиновник, још пре своје смрти, престао бити улагач. (Одлцка. Касационог Суда од 2, маја 1012. г. Бр. 5976Ј. Вела удова пок. Ђуро II., бив. полиц. писара, продставила јо Првост. Суду да је њен муж почоо улагати у понзнони фоид удовица и деце умрлих чиновника још 31. маја 1893. год., и да је за времо службе. као и за време док ј ■ био ван службе уложио у поменути фонд 1004.83 дин., па је молила суд да Улраву Фондова осуди, да јој у смислу чл. 16. зак. о пенз. Фонду врати помеиуту уложену суму. зајодно са 6°/ 0 год. интер. од дана кад је пок. Ђура ночоо улагати до наплате. Првост. јо Суд пресудио био: да се тужитељица Всла одбијо од горњег свог тражења са ових разлога: „По члану 16. зак. о пенз. Фонду удовица п деце умрлих чиновника, а по последњем ставу његовом, улог ћс се вратити удовицама и деци оних улагача, који својим породнцама нису задобнли право на пензију. Мођутим увороњем Министарство Унутр. Дела, као јавном исправом (§§ 187. и 188. грађ. суд. пост.) утврђоно јо, да је пок. Ђура, нзвршном просудом крушев. прв. суда бр. 44784/909 осуЈ )он због внше дела утаје новца, према чему јо по чл. 11. зак. о пепз. Фоиду, као чиновник који јо осуђеп због бозчастоћнх дела, изгубио право да буде улагач. Како со пак по чл. 16. зак. о пенз. Фонду на коме тужилачка страна своје право засиива, право иа повраћај улога дајо само породици умрлог улагача, а иок. Ђура јо, као што се видн из пом. уворења Мин. Унутр. Дела оеуђеп због безчастећих дела, и према томо, по чл. 11. пом. зак. престао бити улагач, то ни удова н.егова нрома томо ие можо имати права на ловраћај улога. Ову је лросуду био одобрио Апелациони Суд. Ну Касациони Суд, решењем својим од 2. маја 1912. год. 5976, поништио је пресуду Апелац. Суда, са ових разлога: „Уверењем Управе Фондова од 27. октобра 1911, јавном исправом — §§ 187 и 188.грађ. суд. поот. — утврђено је, да је муж тужптељичин пок. Ђура почоо улагати у чиновнички удовички фонд 31. маја 1893. год. п да је тако улажући, уложио које

родовног, које ванредиог улога и једномесечне плато око 1004.63 дин. Овим јо дакле уверењом утвр^еио, да је пок. Ђура био улагач поменутог Фонда. По послед. ставу чл. 16. зак. о пенз. фопду, удовицама и доци оних улагача, који нису задобили право на лснзију, враћа се сво што су улОжпли, са 6°/ 0 интср. Па како је према иапрод паводеномо, и пок Ђура био улагач у речони фоид , а нијо својој породнци задобио право на пензију, то се оида и на тужитељицу као жену његову има ирименити поменуто законско наређоње о враћању свега уложеног новца у овај фоид , јер закон не правп разлику да ли је улагач, као такав, био сво до својс смрти, па да је смрћу спречеп за даљо улагање, или јо престао улагати отпуштањем из елужбе, а међу тим из акта Улраве Фондова од 12. нов. 1911. Убр. 3564 види се да јо пок. Ђура улагао све до 1. априла 1905 год., пошто је отпуштеп 16. марта 1905. год. Њега је. дакло, као улагача у рочепи фонд затокао закон о изменама н допунама у зак. о ленз, Фонду. које су измено доносоне 27 јануара 1900. г., а ове измене баш дају право лородицама оних улагача, који за своје породице нису задобили право на понзију- на повраћај овега уложеног новца са инторосом. Позивање суда на наређење чл. 11. зак. о понз. ф . иеумосно је, јер овај законски пропис продвиђа случај, кад јо улагач за безчастоћа дела иресудом осуђен па лишење звања или иензије , па нар.ђује, да онда улагач губи право и даље улагати у фоид , док међутим тужитељичин муж није осуђен ни на лишење звања ни на лишење иензије, није, дакло државпу службу и права с њом сколчана изгубио услед какве осуде за безчасиа дела иди услед осуде на -казну која бешчасти, већ је као што је напред наведено, само адмииистративнпм путем отпуштоп из државне стужбе, ово тим пре, што со чланом 7. реч. зак. отпуштеним чиновницпма, који су провели 5 година у државној службн као улагачи, даје право да могу и дал>е улагати у фонд, што свакојако зависи од њихове воље и материјалне могућности да улажу, те по томо породицс тако отпуштепих чиновника ие могу бити лишене уложеног нонца само зато што су лосле отпуштења из службе још живелп а у фонд пису улагали или нису могли улагати, те се у момонту смрти нису затекли као улагачи. Ј

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

П О Т Е Р Е Коста Живковић, из Кушиљева, у орезу моравоком, којн одговара за крађу, побегао је из притвора среоке мласти. Ои је стар 50 годипа, средњег раста, бркова проседих, погуреп и шаитав. Деиешаначелникаорезаресавског Бр. 1 1023. Јаков Крижаловић, из Брчине и Ђуро Камерер, из Бача у Аустро-Угарској, ооуђе-