Policijski glasnik

СТРАНА 250.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 32.

нађона), темниКском (прона^она), левачком, ресавском, сврљшиком (пронађена), нишком (пропађена), лужничком, јадранском, мачвапском (пронађена), голубачком (пронађена), моравском округа пожаровачког, тимочком, заглавском (пронађена),. трнавском, драгачевском, моравичком и у варошима: Крагујевцу (пронађена), и Пироту (пронађена). Вредност свих ових крађа износи око 19.300 динара. Злопамерних пониттаја туђих ствари било је: у срезу лесковачком 3 (1 пронађен), у срезу параћинском 3, у срезу тамнавском 2, у срезу подуиавском 2, у срезу бољевачком 2 и по 1 у срсзовима: колубарском округа београдског (пронађен), брзопаланачком, трстеничком (пронађен), темнићском, боличком (пронађен), нишком (пронађен), поцерском, рађевском, звишком и пожаревачком. Вредност свих уништоних ствари износи око 1.600 дннара. Поред изложених дела у току месеца јула ове године извршено је у Србији и

21 самоубистава и то: у вароши Боограду 3, у срозу јасеничком округа смедеревског 2 и по 1 у срезовима: посавском округа ваљсвског, пчињском, јабланичком, јасеничком округа крагујевачког, лепеничком, поречком, трстеничком, деспотовач^ом, алексиначком, лужничком, поцорском, таковском, бољевачком, трнавском и у варошима: Нишу и Ужицу. Највећи број самоубиства извршон јо: всшањем 9, ватреним оружјем 4, дављен>ем у води 3, легањем иод воз 2, скакањем у аровалију 1, оштрим оруђем 1 и тровањем 1. Узроци љиховом извршењу лежо: у болести за 10 случајева, у душевном растројству за 4, у страху од казне за 1, у љубави за 1, у рђавом материјалном стању за 1. и за 4 случаја узроци су неиознати. Цокушаји самоубистана извршени су: у вароши Београду 3 (сва тровањсм, и рђав домаћи жнвот) и варошп Крагујовцу (ватрено, рђав домаћи живот). Општи проглод до сад изложених дела овакав јо:

О К Р У 3 И

Округ беогр&дски • • ваљевски • • • врањски • • • крагујевачки крајински • • крушевачки • • моравски • • • нишки .... пиротски • • • подрински • • пожаревачки руднички • • • смедеревски • • тимочки • • • топлички • • ужички .... чачаиски • • • Управа града Београда

Свега:

Убиства

Детоубиства

Нехотична убиства

Покушаја убиства

Разбојннштва

Силовања

Тешке телесне повреде

Паљевине

Опасне крађе

Злонамерни поништаји туђих ствари

Самоубиства

Покушаји самоубиства 1

—

10 1

2 5

2 1

—

(

—

1 4

—

1 2

1 5

2 14

2 2

—

Из канцеларије Антропометријско - Полицијског Одељења Министарства Унутрашњих Дела, 18. августа 1912. годино АБр. 1118, у Бсограду.

СТРУЧНИ ДЕ0 0 КРИВИЦАМА ОПШТИНСКИХ НАСНИКА ЗБОГ ПОВРЕДА ПРИВАТНИХ ПРАВА.

Међу основно уставне одредбе долази она која гарантује слободу свакомо човеку да идо, да се бави, одлази и да не

може бити ни ухапшен, ни задржан, осим по Формама које је устав одредно. Члан 9. устава прописује: „лична „слобода ујомчава со. Нико не може бити »ухапшен, нити иначе лишен слободе »осим у случајевима које је закон одро„дио и по Формама које јо он прописао". Ова се Формула сматра као део основних принципа јавног права. Друге одредбе устава гарантују грађанима неиовредимост својине (чл. 16. устава), до-

мицила (чл. 15.), тајно писама (чл. 23.) и друга уставна права српских грађана. Сво ове уставне одредбе имају своју санкцију у казненом законику чије одредбе прописују казне за сваки одређеп и процизан Факт којим се вређа, руши или напада које од поменутих уставних права. Ну ове повреде приватних права које уотав признајо српским грађанима и сгранцима, могу произлазити не само од страно простих појединаца, разним недозвољеним актима која су запрећена и угрожена казнама у казноном законику, всћ их могу учинити и сами органи власти, јавни Функциопери у општо : .државпи или општински, злоуаотребом власти коју они имају. И за ово је агенто пропноана казна у казноном закопику, кад учипо којо од поменутих казнимих дела којима се вређа какво приватно право грађана, ако иста није воћ прописана другим каквим опецијалним законом за којо од ових дела. Сва ова дола која произлазо од органа власти: државних и општински иродставника, услед прокорачења п злоулотребе власти коју онп врше, специфнкована су у глави XII казненог законика, која садржи посебнс инкриминације разних самовласних аката којо изврши какав јавни Франкционер у томо својству, за које су прописане и казне у многоме друкчије, од казни за ова дела учињона од страно простих појединаца. Тако на пример деликт незаконог лишења слободе, кад исти извршн какав чиновник или општински часиик казни се по § 123. каз. зак. новчаном казном од педосет до двеста талира илп затвором од три месеца до пет година, или само лишењем звања; а у случају нехата, затвором до шест месеци или новчано до сто талира. Дело повреде личне слободе кад исто учине прости појединци т. ј. приватна лица, а не чиновник, кажњиво јо по § 192. каз. зак. затвором од три месеца до пет година, а у неким тежим случајевима робијом до дванаост година. Са објективног гледишта повре^еног права не постоји без сумње никаква разлика између ових атентата на личну слободу или друга права грађапа према томе: да ли су иста учињена од страно појединих приватних лица или чнновника. Али је побуда за ова дела најобичнијс различна. Повреде приватпих права које учино приватна лица имају скоро увек за нобуду: мржњу, освету, лакомство, једном речју: задовољење личних страсти. Јавни службеници, општински и државни раде на против најчешће у интсресу јавном, из иретеране ревности оии извршо самовласно хапшењо нли друго какво доло којим се врођа какво право грађана које устав гарантује. У погледу на субјективну страну ових дела т. ј. на побудо које онредољују вољу учиниоца има битне разлике између атентата на слободу, или друга каква уставна права грађана, које учине прости појединци и оних који су дело чпновника; и док би ови други могли бити квалпфиковани као иолитички, први спадају извесно у класу