Policijski glasnik

БРОЈ 33.

У БНОГРАДУ, НЕДЕЉА 2. СЕПТЕМБРА 1912.

ГОДИНА VIII

Ф ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА (ВЛАСНИК МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА)

иПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. претплата се полаже у напред, и го најмање за пола године, код свију полицијских власти , и износи: 20 динара на годину за држлВна и општинска надлештва , а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. за иностранство : годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. поједини бројеви „ПОЛИЦИЈСКОГ ГЛАСНИКА" не продају се. рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО Њогово ВилпчапстЈзо Краљ Пстар I, благополсо јс, иа продлог Продсодпнка Министарског Савота, Мппмстра Унутрашњих Дола, поставити : за начелника троћо класе полицидког одсљсња Ммнпотарства Унутрашп.их Дела Маиојла Лазаровића, пачђлпика четврто класе иачелства округа врањског. Из канцеларијо Мпппстарства Унутрашњпх Дсла, 23. августа 1912. годиио, у Воограду.

Њогово Воличанство Краљ ПотаЈ.1 1, олаговолсо јс, па продлог Продсодиика Министарског Савсга, Мииистра Унутрашњих Дела, поставитп: за начелника ирво класо бкруга крагујевачког Мплорада А. Вујнчића. иачелника исто класе Министарства Упутрашљих Дела, с платом, коју јо до сада имао, — по потроби службе, п за начелника прво клаоо округа врањског Антонија Вплдоипћа, начелиика исто класе округа крагујевачког, — по потроби службо. Из канцоларије Мииистарства Упутрашњих Дола, 23. августа 1912. године, у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО 0 КРИВИЦАМА ОПШТИНСКИХ ЧАСНИКА ЗБОГ ПОВРЕДА ПРИВАТНИХ ПРАВА. (СВРШЕТАК) Нећсмо се упуштати у оцену правилности горњс судско одлуко, ма да она нијо ван дискусије, јер оно гпто јо истом нађено мора се сматрати као меродавно и једино правилно по закону. Изнели смо овај прнмер да обратимо пажњу онима, којима је овај лист поглавито и упућон, на правилну примеиу закона и рђаве последице које пх могу снаћи усЈ (од

погрошног схватања својо дужиости и погропшо примснс закопа, баш и при савсспом вршсњу дужиостн , због нохатних погрошака у истој, кад су оне такво да со могу квалпфиковати као нехатна кривица за коју закон проппсује казпу, кад со учини, као што јо било у горњем случају. Други пример: б) оиет дело из § 123. II одељки каз. зак. кад аредседник оиштинског суда и кметови изврше одма.х своју аресуду ио истуиној кривици каквог лица., која није извршна. арема §§ 15. и 16. иолиц. уредбе. В. И. М. хМ. и Љ. С. — председник и кметови — суда општине Д. стављени су под суд и оптужопи за то: »што су ка ! часници суда општине Д. пресудом својом од 27. јануара 1908. № 105 казнили Н. В. и жену му Д. за дело из т. 1. § 385. к. з. са три дана затвора п одмах их лишилп слободе, а којо је дело кажн.иво до 10 дана затвора и по §§ 15. и 16. иоли. уредбе та пресуда нијс изпргаиа. Оитужени су призиали дело, али со брано да су пресуду извршили истог дапа за то што су тужиоци Н. п Д. тога дапа неколико пута противстајали одборнпцима, којо је оптужени В. послао да изврше попис. По нзречоној пресуди деловођа им јо објаснио да сс нросуда може одмах пзвршити а нарочито за то игго јо II. раније био Осуђиван за покушај убиства. Они су као неиисмени људн послушали доловођу и осуђсне притворили боз икакво рђаво наморо. Првостепени суд својом пресудом нашао је: У радњи оптужених што су тужиоцо казнили за дсло из т. 1. § 385. каз. зак. п казну одмах извршили и тужиоце притворили не давши им да со жалс против пресуде надлежном суду стоји дело које се казни ио § 123. II одељка каз. зак. у вози са § 132. а не дело из § 122. ист. зак. као што се то нредставља тужбом државпог тужиоца. То доло за којс су тужиоци просудом општинског суда од 27. јуна 1908. г. № 105. кажњенп са по три даиа затвора и која јо просуда одмах извршона, казни '

се по § 385. са три до десст дана затвора н таква просуда но §§ !5. и 16. иолиц. уредбо није со могла одмах извршити. Но, како су је оптужони одмах извршили, то су учинили дело противзаконог лишења слободе, Алп како пема доказа да оу оптужени навалично ово учинили, већ су то моглн учинити из нохата као ностручни људи и невични законима, а оптуженп М. још као неписмен, то ово дело долази по кажњивости под II одољак § 123. каз. зак. у вези са § 132. Постојање овога дела и кривична одговорност оптужоних утврђује со њиховим признањем, — § 225. кр. суд. пост. и узимљући оптуженима у олакшицу: признањо, т. 1. § 59. к. з. добро владање, т. 4. § 59. к. зак. и изазвано стањо јер су се тужиоци тога дана противили власти неколико пута, т. 3. § 59. ист. зак. осудио оптужоио свакога са но 25 дин. новчане казно коју ако но могну платити трсћипом свог пмања да пм сс замени свакоме са по пет дана затвора. Апелационм Суд одобрио је ову нросуду у погледу квалификације дола само јо пашао : да олтужени немају олакшавну околност нз т. 3. § 59. к. з. и за то јо оптужопима пописио казну на по 40 дин. новчапе казно мли са по осам дана затвора. в). — Кривиц а оиштинских часника за дело из § 1 25. II одељка каз. зак. кад иредузимљуИи оштрије мере арема каквом неиослушном лицу исто буде иовре1)ено. Оптужени Р. Р. С. М. и С. Б. стављенн су под суд и оитужени за то : што су 9. августа 1909. г. напали као представници општинске власти на противзакони начин на тужиоца П. одузели му коња са натовареним стварима за наплату оиштинског приреза, па га том приликом тукли и по гласу лекарске сведорбе нанели му лаку повреду тела, а сом тога лишили га и слободе, чиме су створили крпвицу из §§ 122., 123. и 125. II одељ. каз. зак. у в. са § 132. ист. зак. Оптужопи Р. и С. М. не признају ии једп I од продстављених дола, нису тужиоца тукли, нити му ствари отоди, већ