Policijski glasnik

СТРАНА 258.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 33.

су само вршили званичну дужност казнивши тужиоца са 24 сахата затвора за то, што се противио и нијо хтео доКи у судницу кад је зват да плати прирез, који дугује општини, због чога је тужилац почео кукати кад је оптужени Р. наредио да иде у затвор па и тада није издржао затвор. Оптужепи С. Б. признаје да кад му је оптужени Р. као кмет поново наредио да се тужилац са коњем доведе, кад је пошао и сам Р. он је понова ухватио тужиочевог коња и повео судннци, пошто гајо силом окренуо. Кад се тужилац почео противити и бранити да се коњ води, да га је у том брањењу оптужени Р. ударио гатаиом но челу. Бранилац оптужених у својој одбрани навео је, да не може постојати ниједно од прЈдстављоиих дела, јер и ако су оптужени уиотребили Физичку силупрема тужиоцу она је у овом случају била неизбежна. Суд је нашао: в Да овде према лекарској сведоџби, казивању прив. тужиоца и осталим ислећеним околностима, стоји дело из § 125. II одељка у в. са § 132. каз. зак. јер је испитом сведока утврђено: да је тужилац био зват да плати општински приреа, али пошто на нозив иије хтео доћи, оптужени су погрешно схватили своју дужност држећи да имају право да према тужиоцу због неодзивања на позив предузму оштрије мере т. ј. да га хапсс и туку. Учиниоци су овога дела оптужени Р. и С. Б. што се доказује исказима сведока, — § 229. кр. лост. који под заклетвом тврде да су видели да је оптужени Р. ударио тужиоца по носу, а оптужени С. Б. да га је ударио песницом по глави, а опт. Р. још и штапом преко руке у општинској судници. Односио оптуженог С. М. нема никаквих доказа да је учинилац овога дела, јер ниједан од испитаних сведока не тврди, да је и он тукао тужиоца, већ се на против испитима сведока под заклетвом утврђује да оитужени М. тада нијо ни био присутан. Прелазећи на оцену постојања друга два представљена дела, оуд је даље нашао: Да нома никакг.их доказа о постојању ни дела из § 122. ни из § 123. каз. зак. јер ничим нијо утврђено да су оптужени ма шта учинили, да тужилац њиховим постунком нешто трли, пити да су га навалично и противзаконо лишили олободе. што се тражи за ностојањо дола из § 122. и § 123. у в. са § 132. каз. зак. већ се на против пресудом суда општине А. од 18. августа 1909. г. № 3624. која је на закону основана, утврђујо да је тужилац био кажњон са 24 сата затвора што је оптуженима псовао оца и матер и да исти казну није најзад издржао". С обзиром на олакшавне околности: добро владање, — т. 4. § 59. и изазвано стање, — т. 3. § 59. каз. зак. јер је тужилац псовао оца и матер оптуженима кад су га звали у судницу, суд је оптужене Р, и С. Б. за дело I из § 125. II одељ. каз. зак. у вези са § 132. ист. зак. осудио на казну свакога са по један месец дана затвора, а оптуженог С. Б.

чија кривица није доказана, ослободио као невиног. Све пак оптужене пустио је испод суђења за дела из §§ 122. и 123. каз. зак. за која је нађено да не стоје. Ову је пресуду одобрио и Апелациони Суд. г) Кмет чини кривицу из § 123. II одељка каз. зак. кад због неиослушности казни какво лице са 24 часа затвора без иретходног иисменог саслушања неиослушног лица. А. Ј. кмет оптужен јо за то: што је 19. марта 1911. године казнио са 24 часа затвора три лица не саслушавши их, а то је противно чл. 11. устава, — коју су казну ови и издржали, као што тврде акта, и тиме учинио кривицу из § 123. II од. каз. зак. у вези са § 132. ист. зак. Оптужени јс признао да јо заиста тужиоце казнио са но 24 сата затвора за непослушност, али се брани да их је саслушао усмсно, а но писмено. Побуде иресуде: »У томе што јо оптужени нрема свом „иризнању и осталом ислеђењу, 19. марта »1911. г. као кмет казнио са 24 сахата дЗатвора тужиоце II. Д. и М. а није их „писмено саслушао, противно члаиу 11. »устава коју су казну сви и издржали, »стоји дело казнимо по § 123. II одељку »у в. са § 132. кр. зак. „Кривична одговорност онтуженога „доказујо се његовим признањем које со »слаже са осталим ислеђеним околно„стима. — § 225. кр. суд. пост. С обзиром на олакшавне околности: иризнање и добро владање, — оптуженн је кажњен са 20 дин. новчано казне у корист државне касо, што ако но могно платити трећином свога имања, да му се иста замснп са четири дана затвора. * * * Сви ови примери кажњења општинских часника речито казују: са колико обазривости м пажње па закон и законске прописс, они треба да пост.упају сваки иут, при свакој својој акцији коју нредузимљу у својој служби. Нема сумње да је ово правилно вршењо њихово службе често пута отежано услед нопознавања множино законскнх Формалности које треба испунити при каквој званичној радњи, и њихове нестручности у примени закопа, што их, разумо се, нс извињава. При свем том, те се погрешке услсд нехатних незаконнтости дају лако избећи. кад со сваки у вршоњу службо руководи јодино осећајем правде п објективности и кад је свака нодопуштена побуда одстрањена. М. М. Станојевић.

ПОУЧНО - ЗАБАВНИ ДЕО

ИЗ РОБИЈАШНИЦЕ У ТИЉЕРИЈЕ — Ж. Ленотр Једнога пролетњог дана, године 1801., стајало је много беспосличара пред Париским Судом, око »мале гилотине"; тако

су звалн од дрвета направљоно узвишење, на коме су ноказивали свету злочинцо. „Изложба" је била у то вромо донуна казне и у исто времо и врло памстна обазривост: прс него што осуђоника пошљу на робију, излагали су га, по ноколико сати, иосматрању, на јавноме месту, тако да је свако могао добро да запамти његово црте и да га у случају бегства, позна. Али су те »изложбе" биле тако честе, да нису изазивале Бог зна какво узбуђење : седећи на столици, везани за какав стуб, осуђени су обично врло равнодушно трполи срамни ланац око врата; и није била реткост, видети их како гримасама или циничким шалама одговарају на иронична добацивања пролазећих. Тога дана седолн су на срамној столици један човок н једна жена. Човеку је било око тридесет година и био је леп, ратничкога изгледа и отменога лица; по каткад би нервозно покретао доњу успу. Над главом му је стајала цсдуља, са објашњењем : да со он зово Пјер Коањар. рођен у Ланже-у и да га је суд осудио на четрнаест година Форсиранога рада за крађу и превару. Жона је била његова саучесница, зваласс Лиза Лорда, а била јо осуђена на двадесет година робије у оковима. — После четири уобичајена сата, осуђенике скидоше са гилотине; девојку послаше у затвор СенЛазар, Коањара у Бисетр, да чока на полазак „ланца". Месец дана доцније везан са још двадосет другова, с тешким гвозденим ланцом око врата, под батинама чувара, он оде у Тулон на издржање казне. Чудна одиееја једнога робијаша. Пјер Коањар, син једнога виноградара, био је дат, у својој петнаестој години, на занат код јоднога шеширџије. Али 1792. ступи он у добровољце и како је био леп човск, одредише га у гренадиро Конвента. Овај корпус елите био је састављен из чистих патриота. — Коањар ту направи рђава познанства и доби брзо жељу за уживањем и боспосличоњем. Али како његова мала плата није била за то довољна, он је почео поткрадати и тако је падајући из преступа у преступ. из отимања у превару, дошао на оптужспичку клупу, а одатлс на робију на галијама. У Тулону јо улознао сву страхоту всзивања ланцем (три пода дугим) са каквим другом — његов се друг звао Даријус — нагомилавања осуђеника у заразним ћелијама, црвено капе осуђеннх, Форсиранога рада од јутра до мрака, без одмора и престанка; вечити црни хлеб и чорба од боба, ћолија за један покрет, батине за једну роч.... После четири годиие Коањару се досади: он каза збогом Даријусу, прекиде ланац и побеже, рескирајући, ако га ухвате, да му метиу зелену робијашку капу, т. ј. да буде осуЈ^ен на вечиту робију, или чак и на гилотину. Он успе да се дочспа поља, и чу три топовска пуцња који су — по тадашњем обичају — објављивали његово богство, те он остаде сакривсн неколико дана, за које време успо да