Policijski glasnik

БРОЈ 36.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 23. СЕПТЕМБРА 1912.

ГОДИНА VIII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА (ВЛАСНИК МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА) „полицијски гј1асник" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године, код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. за иностранство : годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. поједини бројеви „ полицијског гласника " не продају се. рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Петар I, благоволео је, на предлог Министра Унутрашњих Дела, поставити: за начелника треће класе среза посавског, округа ваљсвског, Радоја Чобељића, полициског писара дру1 е класе среза лесковачког. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела 7. септембра 1912. године, у Веограду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I, на предлог Министра Унутрашњих Дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Живко Р. Лазаревић, начелник друге класо среза посавског, округа ваљевског, на основи § 70. закона о чиновницима грађанског реда стави у стање покоја с пензијом, која му према годинама службе припада. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 11. септембра 1912. годино, у Београду.

Р А С П И С свима окружним начелствима и Управи вароши Београда

Чланом 8. Закона о местима наређено је, да се ни у ком случају не смеју подизати куће мимо одобреног плана вароши и варошица, и тиме проширавати одобрени реон за подизање зграда. Изузетак од овог лредвиђа чл. 9. поменутог закона само у случају када се подижу куће за уживање, и зграде по баштама и виноградима. Уредбом о ушоравању села од 6 марта 1862. године ВБр. 283. наређено је, да се без одобрења полицијске власти не могу подизати ван села сеоске куће за становање. И ма да су ови законски прописи јасни ипак су врло чести и многобројни случајеви да појединци подижу куће и зграде противно наведеном закону и урсдби, а полицијске и општинске власти или ништа не предузимају да их спрече у тој против-законој радњи, или погрешно и лабаво примењују поменуте прооисе законске, нарочито чл. 9. закона о местима, примењујући у даном случају само казну од сто педесет динара, а остављајући против-законито подигнуту грађевину. С тога, на основу § 7. Устројства Државне Централно Управе, наређујем томе начелству-Управи: да у будуће ни у ком случају не допусти подизање кућа ван оболеженог реона вароши односно варошице, и ван села у пољима и планинама; да у случају подизања зграда по чл. 9. закона о местима полицијска власт увек испита: да ли се зграда подиже у цељи, коју предвиђа речени члан и тек онда, када нађе да то стоји, допусти подизање зграде. Ради тога дужно је свако лице, које жели да подигне оваку зграду, да се претходно за то обрати молбом месној полицијској власти за дозволу да такву грађевину може подићи, ако не жели да искуси законске последицс за против-законо подизање зграде; и најзад, полицијске власти не смеју сматрати да је кривац тиме што је кажњен за против законо подизање зграде, задобио право да исту подигне, или ако ју је већ подигао да зграда остане, но у таквом случају започоту или подигнуту зграду треба порушити силом власти, као што наведени законски пропис и наређује. Начелство-Управа-послаће ми у року од месец дана списак свих оних зграда, које су у подручним му варошима и варошицама до сада подигнуте противно одредбама чл. 8. и 9. закона о местима. Са овим наређењем начелство ће упознати полицијске и општинске власти, а исто ће обзнанити и грађанству ради знања и управљања. За немарно и лабаво вршење поменутих законских прописа и овога наре-

ђења строго ћу казнити одговорне чи новнике. [Ш 16808. 12. септембра 1912. год. Београд. Мипистар Унутрагињпх Дела, Стој. М. ПротиЂ.

СТРУЧНИ ДЕО СУЂЕЊЕ ПРЕД ИЗБРАНИМ СУДОМ

(НАСТАВАК) У нашем законику ништа се изрично но говори о томе: има ли и када места изузећу судиј а избранога суда? Међу тим у пракси се зацело дешава да се и ово питање покреће. При решавању овога питања ваља поћи од начела, да парничари и при суђењу код избранога суда могу против појединих судија чинити изузећа, која су у § 52 побројана. Али кад се парничари сложе на избрани суд, па о томе саставе писмено, у коме су договорно именовали судије (§ 436), онда то значи, да су тиме пристали да им суде ове судије, и ако би се против њих могло чинити изузеће из § 52. Кад су на то пристали, онда не могу због тога, што је пресуда изречена и од судија, против којих се могло изузеће чинити, пресуду нападати. Могућно је пак да парничар сазна за разлог изузећа против неког судије тек после потврђења писмена о избраном суду (436) или после оверавања судског протокола, који садржи пристанак парничара на избрани суд. Најприродније је онда, да он покуша договорно са противним парничарем да се одреди други судија, на место онога, против кога основи изузећа постоје. Али, ако у томе не успе, он може пре почетка суђења код избранога суда изнети захтев да се судија изузме. Ако и тада не успе, да противни парничар пристане на избор новог судије или да