Policijski glasnik

СТРАНА 46.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

суда по изјављевим жалбама, застарелост почиње тећи од дана, када је донета одлука првостеп. суда. А ш за пример, који наводи питач, општински часници одговорни су, ако је пом. пресуда застарела, јер су они ипак имали довољно времена да је изврше од 14. децембра прош. год. до 8. јануара ове године.

Свстозар Дилбор, кројач из Краљева' иита нас, да ли се наше објашњење дато у 47. броју Полициског Гласника односно права на плату државних и сачоуправних службеника, који су у рату, односи и на службенике у појединим еснаФима, пошто су и еснафи према закону о радњама државне установе. На ово питање одговарамо : ЕснаФи, као и остале корпорације које су предвиђене законом о радњама, нису државно установе, већ приватне уста нове, којо само стоје под контролом државне власти. Прома овомо наше ојашњење. дато у 47. броју Полициског Гласника не важи зачиновнике — службенике еснафа. Ствар је еснафа, да ли ће своме службенику, који је у рату, признати право на плату пли не. Међутим ми сматрамо, да човечност налаже оснафу, да свомо чиновнику, кад је еснаФ без његове помоћи већ могао бити, издаје плату за време док је на граници. У овом случају на еснафу лежи та дужност у толико пре, што еснаФ, како сам питач тврди, није у своје време дотичном чиновнику одрекао службу, нити га отаустио. На питање Добросава 0. Ивковића, деловође општ. лопушничке, извештавамо га, да мује питање непотпуно, јер ништа на јавља, у ком су смислу биле примедбе првостеп. суда, којима је он у два маха поништавао дотичну пресуду општинског суда и да због тога не можемо дати тражено објашњење.

Суд општине лишанске, актом својиљг од 11. I. 913. Бр. 25, упутио нам је ова питања: 1. »Деловођа ове општине В. ПГ. јула месеца прошле године по списку часника ослобођен је службе у миру и рату рошењем окружне пуковске команде. Међутим, он је прошле годиие регрутован у војску и сада га команда позива, да ступи у војску и ако је он раније ослобођон службе у миру и рату зато, што је пређашњи деловођа, који је имао чин у војсци, за време мобилизације морао бити позван у војску. Да ли према овоме можо сада општински суд неупутити деловођу В. Ш. у команду, док се не сврши рат, јер у општини нема погодних лица, којима би се поверила дужност општинског деловође и шта треба суд да предузме, те да не остане без деловође? 9. Да ли се лица, која се осуде на затвор за крађу прома § 391 казненог закона, могу не осудити на полициски надзор, пошто је казна до три дана?

3. Да ли пажи школски буџет састављен без учитоља и школског благајника и ко треба место њих да подноси тај буџет ? и 4. На који се начин може саставити општински буџет за ову годину, кад нису склопљсни рачуни за општинску годину нити има довољан број одборника, да исти реше?® На ова питања одговарамо: 1. Биће да општ. суд погрешно назива деловођу В. Ш. општинским деловођом, јер се из самог питања види, да он то не може бити, пошто је малолетан, већ као писар свакако заступа деловођу. Од служења у сталном кадру не може се нико о^слободити сем случајева, који су изрично поменути у закону о устројству војске. Тако исто законом о устројству војске нијо предвиђена могућност, да се може одложити служење усталном кадру, сем случаја привремене неспособности. Према овоме писар В. Ш. мора се упутити у команду ради одолужоња војне обвезе, јор раније његово остобођење нема вродности за овај случај. Правила за ослобоћавање чиновника и одправника јавних служби од позива на војну службу у миру и рату тичу се ослобођавања само оних војних обвезника, који су већ одслужили сталан кадар, а не и лица, која треба да служе сташи кадар. То се најбоље види из тач. 3. пода одољка X поменутих правила, где се налаже војним властима, да узимају у ред ослобођених по појединим надлештвима у првом реду лица, која иначо нису војни обвезници. За то је и писар В. Ш. раније био ослобођон, јер је у то доба он представљао само малолетног обвезника из последњо одбране, те је као такав био погодан, да замењујо раннјег деловођу као правог и потребног војног обвезника. Ако општина одласком В. Ш. у команду доиста остаје без икаквог лица, способног за деловођу, онда нека она тражи преко своје надзорно властп, да се ослободи даљег службовања у војсци прави деловођа општине. Ту неминовну потребу може општина представити и самој окружној команди приликом упућивања у војску писара В. Ш., па ћо она морати решити питањо о томе, ко ће даљо вршити дужност општин. деловође. 2. На ово питање суд ће наћи одговора у 46. броју Полициског Гласника за 1912 годину (питање суда општ. ошљанске под 3.). 3. Према члану 58. закона о народним школама, школски буџст саставља школски одбор, а не само учитољ и школски благајник. Према томе, ако учитељ и благајник нису у месту, онда школски буџет треба да саставе и поднесу остали чланови школског одбора (продседник оп-

штине и друга два члана школског одбора —■ чл. 55. пом. закона), пошто они ипак сачињавају већину школског одбора. Ако нема у месту ни те већине, онда нека се општина обрати окружном школском одбору и тражи потребан упут. 4. На ово питање суд ће наћи одговора у 2. броју Полициског Гласника за ову годину (питање општине лопушничке) и бр. 48 истог листа за 1912 год. (питање Р. Б. Н. деловође општ. влаховске). Што се тиче одговора, датог у броју 48. Полиц. Гласника за 1912 год., скрећемо пажњу општини, да наше мишљоње нијо обавезно и за то јој саветујемо, да за то питање тралш меродавног упута од с-воје надзорне власти.

На питање суда општине вел. матојевачке од 22. I. 913 Бр. 108 извештавамо га, да он није разумео наш одговор у 3. броју Полициског Гласника, јер ми тамо нигде нисмо казали, како не важе правила Г. Министра војног од 17. II. 1897 год. ФЂ. № 1353 за ослобођењо чпновника и отправника јавних служба од слј жбе у миру и рату. У томе одговору било је речи само о службеницима, к оји су у војсци каилари, па смо само за њих рекли, да важи упут о спроми и мобилизацији као доцнији, по комо се и они не ослобођавају с^ужбо у миру и рату, док су пом. правилима били ослобођени. Према овоме ми смо баш тврдили, да у свему осталом и дапас важе пом. правнла и чудно нам је, како то, дадоловођатогасуда нијс разумео јодан сасвим прост и јасан одговор.

Обрен Ж. Булајић, деловођа општине доњо-коњувске, пита нас. да ли се члан 132. закона о шумама, по коме со за тужбе вбог шумских кривица, не плаћа у напред никаква такса, коси са чл. 15, 16 и 55 закона о такоама, по којима се за свако писмено тражи такса и пропиоује казна за органе, који приме какво писмено без довољне таксе. На ово питање одговарамо: Сем појединих ослобођења од такса, која су предвиђена самим законом о таксама (чл. 5 и 6), исти закон признаје у чл. 5. тач. 9 и члану 6. тач. 16, која су су предвиђена и другим споцијалним законима. Према овоме чл. 132 закона о шумама с обзиром на чл. 6. тач. 16. закона о таксама нијс ни најмање противан закону о таксама и за то општински судови као и државне власти не троба да траже и наплаћују у напред таксу на тужбе због шумских кривица, већ да је накнадно досуђују од кривца или тужиоца, ако се ислеђењем утврди, да му је тужба била неоснована.

Суд општине планиничке, актом од 24. I. 913. Бр. 38, пита нас, да ли је општина по закону дужна платити таксу за потврду општинских књига: дневника